Не знам кога називаш будалом, пошто је ово титула коју си заслужиo и апсолутно је применљива на све глупости које си до сада изговорио. Нисам ја манипулисао Поенкареом, него ти. Покушао си да докажеш да ако је френски министар рекао да је уговор офанивни, онда то такође мења првобитну сврху и намеру аутора уговора.
А како треба да те назовем, несхваћеним визионаром, ако до сада и поред приложених цитата аутора који користи Поенкареа и саме његове књиге ти и даље манипилишеш и измишљаш ствари како ти одговарају онда то само тако може да се назове.Уговор према Турској и јесте офанзивни и Поенкареова изјава ту не мења ништа већ само констатује чињенично стање као и намеру креатора уговора.
Датум овде није битан – битно је да си око датума почео да се расправљаш тек када је постало јасно да уопште не знаш да се догађаји из Балканских ратова у изворима пре 1916. године одражавају по старом стилу.
Мени је савршено јасно да су у то време датуми приказивани по старом календару, као што ми је јасно да данашњи аутори приказују датуме углавном по новом календару, или евентуално ставе оба, а такође ми је јасно да на који год календар да се односи твоја изјава није тачна
, а то је оно битно, и зато најбоље признај грешку а не да се овде закопаваш у нове небулозе покушавајући да се оправдаш.
Бугари нису водили војне операције око 45 дана, док је војска од око 250 хиљада људи држана у пуној борбеној готовости, а то је видљиво из Савовог писма Гешову у априлу 1913. године. Штавише, има довољно бугарске литературе и архива која показује да је војска у Тракији била у сталној војној активности.
Бугари нису водили војне операције 3 месеца исто као и остале балканске земље, у то време трајало је примирје, а све војске како балканских савезника тако и Турске биле су у војној приправности али битака није било.Има литературе само си ти неспособан да то користиш.
Карнегијев извештај је признати међународни документ, а чињеница да теби се не свиђа оно што тамо пише нема утицаја на историјске догађаје. Српска војска се борила против албанских побуњеника и сељана који не хтеле да напусте своје домовине и пружали отпор.
Значи извештај који није признала ниједна балканска земља, чак га отворено критиковале, као ни учествовале у његовом креирању, да не говорим о потписивању, је међународни документ, а уговор који су саме балканске земље потписале то није, кажем ја да са тобом нешто озбиљно није у реду.Српска војска се борила против турске војске, а против кога се борила Бугарска прочитај у том извштају пошто ти се свиђа.
Не прави се луд – већ 10 пута сам ти поставио питање – по ком основу је уговор између Србије и Бугарске међународно обавезујући?
Ја сам написао да тај уговор спада у међународне уговоре, без обзира на твоје фантазмагорије да то није јер не постоји универзално међународно право, и да јесте обавезујући за обе земље које су га потписале јер то оне својим потписима гарантују.
По твом мишљењу, испада да је сваки појединачни уговор потписан између две земље обавезујући без обзира на то да ли постоји сагласност страна, да ли је ратификован, и да ли текст садржи јасан израз којим се потврђује намера страна да прихвате међународне правне обавезе.
Подразумева се да се већина главних конвенција и уговора из 19. и почетка 20. века сматра изворима међународног права. Ово само показује да ти немаш појма о чему причаш .
Сваки уговор је обавезујући за стране које су га потписале, а потписан је јер постоји сагласност исте те две стране или више њих.Које правне обавезе да прихвате тада када и нема јединственог међународног поретка шабане!
Међународно право је право створено у Европи. Дакле, историја међународног право се стриктно заснива на историји односа између европских држава према нормама које су водеће западне земље успоставиле међу собом кроз праксу и у великој мери кроз уговоре и конвенције у току европске историје. Тај исти закон настао у Европи, и који сада регулише односе између држава глобално је наслеђе времена деветнаестог века.
Колико си ово смишљао живота ти, седам дана!И какве везе то има са српско-бугарским уговором, вероватно да су се Срби и Бугари позвали на Берлински или Бечки конгрес, или Париски мир, споразум који су потписали би био међународни и валидан, овако није.....
У контексту раног 20. века, да би уговор имао међународно обавезујући карактер, није важно да ли уговор мења поредак на Балкану или не, већ ко га је потписао и да ли се у тексту изражава намера за правне обавезе које су стране сагласне да прихвате.
Знамо ко га је потписао, и са којим намерама, а кроз чланове уговора видимо и на шта су се две односно три стране обавезале да поштују, што значи да су се усагласиле, и шта сад, кога су још требали да обавесте да би сматрали уговор важећим!
Нисам тврдио да зато што није међународни, уговор може бити кршен. Овако си као увек погрешно схватио. Тврдио си да, ето, пошто су две земље званично потписале међународни уговор, он мора да се поштује. То уопште није случај – могу да набројим бар десетине примера међународних уговора који нису поштовани, тако да је небитно да ли je уговор међународни или не када је у питању кршење.
Ти си убацио међународно право у разговор, мада ни сам не разумеш шта је то, нити можеш доказати шта у тексту чини бугарско-српски уговор међународним.
Тврдио си и да уговор није међународни и да је сам по себи небитан јер никоме ништа не гарантује, тако да је могао и да се крши, прочитај сопствена наклапања о томе.Тврдио сам да пошто су се две земље споразумеле и потписале споразум он мора да се поштује, као и сваки потписани документ, томе уговори и служе изгубе.Наравно да постоји велики број уговора које једна страна није поштовала иако је то потписала, чак и данас, а то значи да је одговорност и кривица на тој потписници, као што Бугарска није чекала руску арбитражу на шта се обавезала него је без објаве рата напала Србију, што је било регулисано и другим Хашком конвенцијом.Међународно право си убацио сам и не знајући шта је то, док те нисам поучио шта је то тада а шта је данас.
Сам Берлински уговор извор је међународног права и хронолошки и правно је повезан са претходним великим конвенцијама као што су Париски конгрес и Лондонска конвенција.
Бугарско-српски уговор је био уговор између две регионалне балканске силе и обе стране су се сложиле да ће руски цар и руска влада бити извор њихових правних односа. По теби, ово је међународно право.
На које се то тачно међународно право позива Берлински конгрес?
Руски цар није извор међународног права ту него решавања спорова у уговору, на то се обавезао прихватајући потписани уговор.
Краљски потпис не значи аутоматски ратификацију. Предлажем да провериш шта значи ратификација. Ово је процес који захтева од законодавног тела да одобри међународни документ. То значи да пошто је законодавна власт по уставу била подељена између краља и скупштине, ратификација није била могућа без формалног одобрења парламента.
Предлажем да прочиташ устав Србије и да не измишљаш.Дакле да пратимо твоју уврнуту логику, краљ и председник српске владе су потписали уговор на Бугарском о подели интересних сфера на Балкану али како то није званично ратификовала сама српска скупштина уговор је неважећи, и не мора се поштовати, ала смо га завукли Бугарима!Па јеси ли ти читав.
Највећи проблем није ратификација, већ чињеница да ништа у овом уговору не сугерише да стране преузимају обавезе по међународном праву.
По ком то тачно међународном праву не преузимају обавезе?
Али ја не видим ништа друго осим регионалног споразума између две заправо инфериорне и вазалне државе у то време, арбитриран од стране руског цара и уз помоћ руске владе. Ово дефинитивно звучи као "међународно обавезујући" уговор између 2 државе које заправо нису имале независну међународну политику на европској сцени у својој 35-годишњој историји као суверене државе у то време.
Ни Србија ни Бугарска у том моменту нису вазалне државе, а колико су инфериорне показале су управо у првом балканском рату када су почистиле једну, мада на издисају, али ипак велику силу, и то практично за мање од два месеца.Такође сам уговор нам говори да су ипак водиле независну политику мимо свих великих сила, а то није могао свако.
Идеја водиља бивствовања овде је управо зато да зауставим неуке и злонамерне људе попут тебе који покушавају глумати стручњака.
И зато изиграваш тоталног шарлатана на свакој теми на којој се појавиш.
Што се тиче поделе територија – јадранска обала не припада овом споразуму јер ту нема шта да се дели између две државе.
Дакле, гаранције се морају тражити од људи који су измислили читав овај лажни наратив о „бугарским обећањима“ по питању јадранске обале.
Наравно да и нема шта да се дели на Јадрану између две државе када се Бугарска одрекла свега од Шар планине па до обале у корист Србије, шта би ти хтео још да делиш између њих тамо?
Понављам, нисам тврдио да у то време није било међународних уговора. Ово је или твоја глупа манипулација, или једноставно не разумеш о чему причам. Да би одговорио на своје питање, прво мораш пронаћи дефиницију критеријума међународног права пре 1912. године. Односно, логично питање не би било како доказати да уговор није међународни, већ како доказати уопште да је уговор међународни и шта је то значило почетком 20. века.
Тврдио си да српско-бугарски уговор није међународни уговор, па си скренуо у митоманију како би то доказао и ухватио се међународног права које тада и није било универзално, и као пример међународног уговора по међународном праву навео ни мање ни више него споразум са Берлинског конгреса!!!Уговор је међународни а то је значило да су га потписала два међународно призната политичка субјекта, а Србија и Бугарска јесу то биле да се више не питаш.Да ствар буде још гора тврдио си да ни потписнице једна другој нису ништа гарантовале иако су потписале уговор са тачно одређеним обавезама.Наравно на питања ми одговорити нећеш:
1.Да ли се уговори морају поштовати или не и зашто баш овај не,
2.Зашто су га потписивали онда,
3.Због чега Бугарска од Србије тражи да се држи тог уговора,
4.Зашто Србија тражи ревизију нечега што је правно небитно.
Написао сам: "намера страна да прихвате обавезе према међународном праву".
Јер пре 1912. није било универзалних дефиниција и званичних тумачења међународног права, читамо приручник Уједињених нација на тему међународних уговора:
5.3.4
Намера стварања правних обавеза према међународном праву
То и не постоји у било ком уговору из тог периода, а како међународно право и није било универзално дефинисано потпуно је бесмислено позивати се на то.А не постоји ни у оном теби омиљеном Санстефанском, најбоље је када сам себе покопаш.

Диван пример нечега што није меродавно за овај случај јер УН нису ни постојале у ово време па је њихов правилник нерелевантан и бескористан за уговор потписан 1912 године, и то си изнео после сопствене констатације да тада није ни било универзалних дефиниција међународног права јер међународно право и није било универзално, гле чуда, али ти то не смета да тражиш неку потврду српско-бугарског уговора управо у том и таквом међународном праву и тиме одређујеш његову правну природу и обавезност примене!!!!!
Нико се није оволико избламирао овде као ти.