Па сви су морали да демобилишу своје трупе – Бугари, Срби, Грци и Турци. Логичко размишљање ти није јача страна.
Све што је доказано се види и даље на теми укључујући и Поенкареову књигу.Тако да ове твоје бесмислене примедбе задржи за себе.
Поставио сам ти целе књиге о томе а не пасусе али џабе...
Ја тврдим да је Миловановић био за рат са Турском али под одређеним условима, не без споразума између Срба и Бугара и руске подршке, што је и рекао Гешову.Русија је подржала споразум, и са тим знањем Србија и Бугарска крећу у припреме за рат са Турском.
А ко је рекао да нису, али су тамо послате српске трупе као помоћ, чак у завршног фази и војвода Бојовић који је требало да командује нападом на град, као што су Срби послали и Бугарима помоћ под Једрене, јер га толико "способни" нису могли заузети.Под Једрене није послата дивизија него цела друга армија Степе Степановића са 50000 људи.Све остало је већ било ослобођено осим Јањине који су опседали Грци.
Разумемо тако што рат није био готов, мир још није био потписан да би се десило то што си набројао, лупеташ глупости, имаш уговор па га прочитај поново.Савез између Грчке и Србије је потписан маја 1913 када су се већ ствари са Бугарском закомпликовале, и то ти је речено, што је значило само учвршћивање српско-грчких односа регулисаних још раније.Није се борила три месеца, од 3. децембра до 5.марта када је на снази било примирје, долазило је само до малих чарки у том периоду у области Једрена.Српска војска је дошла под Једрене још новембра 1912.
Јабука раздора је зато што је Македонија била предмет спорења.Већег дела ње се Србија одрекла по уговору да би добила територије према Јадрану.Бугарска није имала интересе тамо али јесте Србија, и зато се Бугарска одрекла тих територија зарад проширења у Македонији, такође по уговору.Ето ти сад Бугарска није гарантовала Србији Јадран, али се зато Србија јесте одрекла Македоније по истом уговору, у којој то алтернативној историји пише.Србија је гарантовала Бугарској територије источно од Родопа и Струмице, ово у средини је било под арбитражом руског цара.Уговор је био потребан и зато су га и потписали и тако ватрено преговарали шта ће бити у њему, али за тебе он постоји само када треба Бугарима нешто да додели, за остало није битан, кажем ја да ти тотални дилетант одавно проваљен.
Немој да причаш, баш морају да се поштују, јел само када то иде Бугарима у корист или и другима!Потписивањем било ког уговора потписнице се на нешто обавезују, нешто добијају а нешто морају да испуне, сам уговор је гаранција да ће се реализовати оно што је написано, иначе се уговори не би ни потписивали него би се земље усмено споразумевале.Уговор није правно обавезујући а ти тражиш Македонију за Бугарску по том уговору, геније!
Цитирао си самог себе, и то похвалио!!!И ти такав сметен и погубљен после кукаш неких због увреда упућених теби!
А шта је доказано Поенкареовом књигом? Осим што из тога ништа ниси разумео јер си само 2 реченице прочитао по диагонали? Да ли то доказује да је уговор заправо био план за рат против Турске? Ништа што је Поенкаре рекао ни најмање не мења одбрамбену природу овог споразума.
Не знам како неко може да се толико понижава сам себе. Ти тврдоглаво не разумеш елементарни текст који си цитирао. Сада ћу дати овај текст свом нећаку да прочита – он има 15 година и сигуран сам да ће разумети више од тебе.
Бугарска и Србија су кренуле у припреме за рат против Турске не због подршке Русије, већ због војног споразума између четири савезника са којима је формиран овај балкански савез. Миловановић нигде није изнео мишљење да је основа бугарско-српског споразума рат против Турске.
Као и увек - лупаш безвезе. Поново покушаваш да скренеш са теме. Чињеница је да Србија од краја октобра није водила озбиљнија борбена дејства и због тога је могла да пошаље појачање под Једрене.
Од краја октобра у Македонији није било војних операција. Уговор каже да у Македонији треба да постоји заједничка власт. То није било дозвољено, а уместо тога, иза леђа Бугарске и Русије, Србија је са Грчком потписала тајни уговор о подели Македоније и почела да припрема анексију територија. Главни мотив за ову одлуку није било стварање албанске државе, већ пружање помоћи Бугарској у Једрену и српско „ослобођење“ Македоније. Ово последње, наравно, није сасвим тачно, јер има довољно доказа и сведочанстава да је велики део Централне и Источне Македоније ослободила ВМРО пре него што су Срби ушли у веће градове.
Све што причаш је измишљотина. "Јадрански" услови за поделу Македоније не постоје, нити је било ко о томе разговарао. Већ у изворима се видело да су Бугарска и Русија можда признале Србији право на ширење на Запад, али нико није давао никакве гаранције. Већ смо доказали да је то оправдање за српску анексију Македоније, о којој је Србија почела отворено да говори још у децембру 1912. године.
Сам уговор је нудио "гаранцију" заснованy на доброј вољи обе стране и арбитражи руског цара. Нигде нема правних гаранција – нити се оне подразумевају, јер нема изражене намере и сагласности било које стране да преузме обавезе међународног права или бар било ког домаћег правног система. Као што видиш, уговор је кршен и нико се није позивао на правне норме. Односно, уговор је правно бескористан.
Цитирао сам нешто што сам рекао пре више од годину дана и то још увек важи. Добро је што и даље признајеш да подржаваш провокације и увреде на мој рачун. Питање је зашто мислиш да правила форума не важе за тебе и докле ћеш свима показивати своју неписменост и безобразлук....
Граовца си претворио у главног лика ове теме. Немој замењати сопствени недостатак мишљења покушајем да туђу анализу представиш као неку историјску истину. Нека људи о томе суде искључиво на основу извора, а не преко Јутјуб изјава прилично конзервативних аналитичара попут Граовца.
Доказано је да ниси у праву као и много пута пре тога.Тако сам прочитао ја, а тако је прочитала и ауторка која га је цитирала а ти сматрао да је цитат измишљен па тражио сам извор.
Немаш шта да ми објашњаваш него прочитај постављено и престани да се брукаш.
Оне су кренуле у војне припреме одмах по потписивању уговора.Изнео је мишљење да је предуслов за рат против Турске савез Србије и Бугарске и подршка Русије.
Како није када се средином новембра води Битољска битка...
То што си ти доказивао нешто својим алтернативним методама можеш слободно да окачиш мачку о реп.Подела по уговору је јасна и тачно је дифинисано шта којој земљи припада после рата уз спорну зону под арбитражом, а Србији припада територија од Шар планине до Јадрана.Ако су признале право Србији на нешто то значи да ће та територија њој и припасти а не неком другом, и то и јесу гаранције у уговору, колико пута ти то треба поновити да би то прихватио као чињеницу.Није, то си измислио, тога нема у уговору, тамо тачно стоји чега се која земља одрекла и шта јој следује у случају победничког рата са Турцима.
Сваки уговор о савезу је заснован на доброј вољи потписница које ту добру вољу стављају на папир и обавезују се да ће га поштовати као и све ставке и чланове уговора тамо наведене.Њихов потпис на уговору је гаранција да ће обе стране или више њих све то поштовати.Ни овај уговор није никакав изузетак од тога и прати међународну праксу тога времена.На њега се позивала Бугарска и тражила поштовање чланова тамо наведених посебно у погледу поделе територије.А која међународна институција је требало то да гарантује да би уговор био валидан и правно ваљан!?То што ти тражиш печат и потпис, вероватно римског папе или васељенског патријарха, у уговору значи само да не знаш о чему говориш.Као друго ја нисам рекао да су то обавезни да поштују Гватемала или Гвинеја Бисао већ потписнице тог уговора и Русија као покровитељ.Нисам рекао да је арбитража пример примене неког међународног права у уговору, то је ствар договора две земље, и то потпуно легитиман, a уговор спада у међународне ма шта ти лупетао.
Цитирао си самог себе као неки референтан и меродаван став!!!Јесте безобразлук.
Овде се не ради о томе шта је Поенкареово мишљење, већ да ти користиш његову интерпретацију манипултивно да би променио сврху и намеру аутора уговора.
Како овај цитат доказује да су Бугарска и Србија закључиле уговор по међународном праву? Да ли уопште схваташ да овај пасус који си поново поставио има везе само са протоколима конвенције, а они се углавном односе на регулисање правила ратовања?Немаш шта да ми објашњаваш него прочитај постављено и престани да се брукаш.
Pogledajte prilog 1688833
И шта си одлучио да ли се уговори морају поштовати или не и зашто баш овај не?И зашто су их потписивали онда?И због чега онда Бугарска од Србије тражи да се држи тог уговора!!!
Није битно – Ма каква битка – по старом стилу "битка" је почела 4. новембра, а Срби су у Битољ ушли већ 5. новембра.
Mа какво примирје. 13. децембра била је бугарска војска од 240.000 војника у пуној борбеној готовости на Чаталџи и Галипољским положајима. Прочитај мало бугарске војне историје ако ћеш коментарисати ову тему.Касније се операције преносе према Јадрану где су се склонили остаци турске армије.Још један твој бисер, па ово и врапци знају, што лупаш када се све то лако може проверити, па после кукаш како си понижен и увређен!Још тражиш да ти цитирам где си шта слагао као доказ твојих измишљотина.
Примирје је потписано 3. децембра и од тада нико није ратовао па ни Бугарска.Зато су тражили целу српску армију у помоћ а не топове!
То не каже уговор поставио сам ти га аман па га прочитај са разумевањем.Србија се сложила да Бугарској пошаље помоћ и није због тога тражила ревизију, то нико не тврди сем тебе, потпуна измишљотина, већ због тога што је остала без територија на Јадрану па тражи компензанцију, а где друго него у Македонији коју она већ и држи.Познато је да ВМРО улази у Куманово и Битољ пре српске војске!
Понављаш лажи које сам већ разоткрио – нигде у уговору се не помиње Јадран, нити се ико обавезао да Србији гарантује ову територију – односно, по твоијм речима, да те територије "треба да припадну Србији и ником другом”. Већ сам ти рекао, гаранције не могу произаћи из твоје глупе интерпретације текста.
Како онда, ако не постоји сагласност или намера уговорница изражена у тексту, овај споразум може бити обавезујући по међународном праву?
Па кога да цитирам?
У 19. веку и првој деценији 20. века директно позивање на „међународно право“ тешко је пронаћи јер оно још није било кодификовано.
Ради се баш о томе, и у потпуности негира твоје измишљотине, а то те боли.Нисам уверен јер си када сам поставио цитат који се позива на његову књигу изјавио да је манипулација и да вероватно и не постоји.Није битан превод већ шта каже.
По тадашњем међународном праву, и опште се не разликује од сличних уговора потписаних тада, вероватно међународних уговора тада и нема....
Све што сам навео написао сам по грегоријанском календару који се данас и користи код описивања тих догађаја и који користе и сви историчари.Сама битка је почела 16. новембра а завршена је 19. новембра уласком српске војске у град, што би по јулијанском био 3. и 6 новембар, а што опет не одговара твојој констатацији да од краја октобра није било већих операција, па ти је и овај изговор славно пропао као и остали.
Трећег децембра по новом календару је потписано примирје са Турском, пошто је непосредно пре тога Бугарска поражена на тој истој Чаталџи, и после тога нико није ратовао уразуми се бре.Врло славна историја је то не сумњам...Небитно је какву су улогу имале српске трупе, битно је да је 50 000 српских војника било тамо на позив Бугарске.Дакле припадници ВМРО-а су они што су махали српској војсци у пролазу кроз те градове, лепо од њих.Јадранска обала је део српско-бугарског уговора јер се у уговору ради о целој територији Турске на Балкану, а територије од јадранске обале до Шар планине Бугарска се одриче у корист Србије.Све то лепо пише у уговору као и када наступа ликвидација ослобођених територија, објашњено ти је то већ, рекао сам ти да твоје измишљотине овде не пролазе.
Лажи понављаш сам, што је још горе изгледа и да верујеш у њих.Косово, Рашка област, територије на Јадрану, иако се ниједна не спомиње у контексту поделе територије, се подразумевају под констатацијом из уговора да се налазе северно и западно од Шаре, а што треба да припадне Србији.Уклапа се овако:
А ко те је то слагао да мора да постоји нека сагласност изражена у уговору да би уговор био обавезујући по међународном праву?Било који уговор који су потписале две земље је потписан да би се поштовао од стране тих земаља, не треба ти ту логика уопште.Питао сам те која то међународна институција треба да проверава да ли је уговор у складу са међународним правом?Наведи ми неки уговор из тог времена који по теби задовољава те принципе?Јасно је из самог уговора које су обавезе потписница а које Русије.Русија није потписник документа али како је наведена у уговору као арбитар и покровитељ подразумева се да би уговор имао правну снагу и практично дејство она то мора да прихвати, што и јесте урадила.
Немој да причаш нема дирекног позивања на међународно право, баш ме чуди......
, ово прелази у хипокризију, јел то значи да тада нема међународних уговора уопште као што тврдиш!!!
Не измишљај, бре. Рекох да је анализа извора ауторска и да не садржи тачне Поенкареове речи – зато сам тражио да наведеш оригинални цитат. Нисам рекао да је то лаж.
Пре свега, још ниси доказао шта је било међународно право 1912. године, шта је оно обухватало осим универзалног права „Pacta sunt servanda". Односно, поново своју кућу градиш од крова на доле.
Показао си пре неког времена да стално грешиш и у датумима. Који календар се користи ако је извор пре 1916? Али не ради се о датумима, ради се о томе да још увек тврдиш да су Срби били равноправни савезници у рату када је већина њихове војске била на одмору 7 месеци и то је документовано у Милутиновићевој књизи.
Све што сам навео написао сам по грегоријанском календару који се данас и користи код описивања тих догађаја и који користе и сви историчари.Сама битка је почела 16. новембра а завршена је 19. новембра уласком српске војске у град, што би по јулијанском био 3. и 6 новембар, а што опет не одговара твојој констатацији да од краја октобра није било већих операција, па ти је и овај изговор славно пропао као и остали.
Колико пута то морам да то напишем, како да ти напишем, да ти нацртам? – деца ти се већ смеју...
Дакле, покушаваш да докажеш да није битно да ли текст садржи намеру обе стране да преузму правне обавезе. У тексту не видим ништа што указује на намеру држава да ступе у било какав правни однос. Из арбитраже Русије не произилазе никакви правни односи, нити се у вези с тим наводе било какве обавезе уговорница.
Па ти не разумеш ни шта је ратификација. Ово је одобрење уговора од стране државног органа. Устав Србије из 1903. године каже да краљ не може да обавља функције народне скупштине, односно да не може да ратификује уговоре у име државе. Елементарно, али ти и даље не можеш да разумеш о чему причамо.Немој да причаш нема дирекног позивања на међународно право, баш ме чуди......
Српско-бугарски уговор и јесте ратификован од стране држава потписница, јер су га поред премијера потписали и суверени тих земаља краљ Петар и краљ Фердинанд тако да јесте био правно обавезујући за обе владе.
Наводи Париски конгрес 1856 не као услов за ратификацију Берлинског конгреса већ зато што је тада почело решавање Источне кризе, па су догађаји из 1875-78 били само наставак тог процеса.Париским конгресом је завршен Кримски рат између Русије и савезника и зато се и каже у приложеном да Париски конгрес из 1856, као и Лондонски уговор из 1871, остају на снази у оним одлукама које нису измењене управо овим Берлинским споразумом.Нигде везе.А на шта да се позива српско-бугарски уговор када онако нешто пре тога није ни постојало, тада су се први пут Србија и Бугарска споразумеле, пре тога је било неколико неуспешних покушаја зближавања али по другим основама!
Навео сам пример међународног уговора са Берлинским споразумом и текстовима који тумаче Бечку конвенцију 1969. године, али си наставио да лупаш о неком међународном праву у уговору који не само да није ратификован, него се у тексту уопште не види из чега би требало да проистичу правни односи између уговорних страна.
Дакле да резимирамо.Обрукао си се што се тиче Поенкареа манипулишући тим извором, а то наравно признати нећеш.Твој проблем, мислим не вреди се убеђивати са будалом, само се губи време а нећеш постати паметнији.
Као што рекох твоји бесмислени трактати ме не занимају, само ме занима шта си одлучио, да ли се уговори морају поштовати или не и зашто баш овај не?И зашто су их потписивали онда?И због чега онда Бугарска од Србије тражи да се држи тог уговора, а Србија тражи ревизију нечега што је правно небитно!!!И да констатујемо још један бисер да међународни уговори у то време не постоје!!
Опет само могу да констатујем бруку, јер по било ком календару са се гледа твоја изјава је дело једне незналице, ни то нећеш признати у складу са традицијом али мени то није ни потребно битно је да то стоји овде написано.Ово остало су већ поновљене измишљотине, понављам у време примирја са Турцима нико није ратовао, после тога Срби ратују под Једреном и Скадром.Стандардно омаловажавање српске војске и српског народа ти је идеја водиља бивствовања овде, а Карнегијев извештај можеш примени на Бугаре.
Зато што је то и сама сврха потписивања уговора што се тиче поделе територије у њему.Уразуми се човече.
Питао сам где си то прочитао да треба да постоји нека сагласност наведена у самом уговору да би уговор био обавезујући по међународном праву!?Није ни било питање да ли је тада постојало универзално међународно право или није, него како си дошао до тога да нема међународних уговора тада, и по ком то критеријуму си онда закључио да српско-бугарски уговор нема правну тежину по међународним критеријумима тог времена.И јесте изражена у уговору тако што су наведене обавезе и права потписница и арбитра, шта би ти још хтео, шта су још требали да ураде и на кога да се позову!Париски и Лондонски конгрес нису извори међународног права, али јесу успостављали нови политички поредак у Европи, Хашке конвенције јесу, а у другој из 1907 дефинисана је и арбитража, чак за Србију и Бугарску нису ни битни у том погледу јер оне и нису учествовале на тим конгресима, док су саме мењале поредак на Балкану својим споразумом, и сад једно јесте међународно право а ово друго није, свашта.Јел то твоје међународно право уствари право јачег!Ја сам тврдио да је српско-бугарски споразум међународни документ у коме су се Србија и Бугарска обавезале да ће га поштовати и спроводити све у њему наведено, док си ти убацио међународно право и тврдио да по њему то није међународни документ и стога се могао кршити ваљда.....о зар се и то може.
Краљ је по уставу из 1903 имао право законодавне власти заједно са скупштином, и ниједан закон није могао важити док га краљ не прогласи, такође да проглашава ратове, што су краљ Никола и краљ Фердинанд и урадили када су објавили рат Турској, закључије мир и склапа савезе, тако како је краљ овлашћена државна институција његов потпис на документу и значи ратификацију, или ти признавање споразума.
У Берлинском споразуму нема уопште позивања на било какво међународно право, већ на други уговор којим је завршен други рат.
Не знам кога називаш будалом, пошто је ово титула коју си заслужиo и апсолутно је применљива на све глупости које си до сада изговорио. Нисам ја манипулисао Поенкареом, него ти. Покушао си да докажеш да ако је френски министар рекао да је уговор офанивни, онда то такође мења првобитну сврху и намеру аутора уговора.Дакле да резимирамо.Обрукао си се што се тиче Поенкареа манипулишући тим извором, а то наравно признати нећеш.Твој проблем, мислим не вреди се убеђивати са будалом, само се губи време а нећеш постати паметнији.
Као што рекох твоји бесмислени трактати ме не занимају, само ме занима шта си одлучио, да ли се уговори морају поштовати или не и зашто баш овај не?И зашто су их потписивали онда?И због чега онда Бугарска од Србије тражи да се држи тог уговора, а Србија тражи ревизију нечега што је правно небитно!!!И да констатујемо још један бисер да међународни уговори у то време не постоје!!
Датум овде није битан – битно је да си око датума почео да се расправљаш тек када је постало јасно да уопште не знаш да се догађаји из Балканских ратова у изворима пре 1916. године одражавају по старом стилу.
Не прави се луд – већ 10 пута сам ти поставио питање – по ком основу је уговор између Србије и Бугарске међународно обавезујући? По твом мишљењу, испада да је сваки појединачни уговор потписан између две земље обавезујући без обзира на то да ли постоји сагласност страна, да ли је ратификован, и да ли текст садржи јасан израз којим се потврђује намера страна да прихвате међународне правне обавезе.
Сам Берлински уговор извор је међународног права и хронолошки и правно је повезан са претходним великим конвенцијама као што су Париски конгрес и Лондонска конвенција.
Краљски потпис не значи аутоматски ратификацију. Предлажем да провериш шта значи ратификација. Ово је процес који захтева од законодавног тела да одобри међународни документ. То значи да пошто је законодавна власт по уставу била подељена између краља и скупштине, ратификација није била могућа без формалног одобрења парламента.
Идеја водиља бивствовања овде је управо зато да зауставим неуке и злонамерне људе попут тебе који покушавају глумати стручњака.
Што се тиче поделе територија – јадранска обала не припада овом споразуму јер ту нема шта да се дели између две државе.
Понављам, нисам тврдио да у то време није било међународних уговора. Ово је или твоја глупа манипулација, или једноставно не разумеш о чему причам. Да би одговорио на своје питање, прво мораш пронаћи дефиницију критеријума међународног права пре 1912. године. Односно, логично питање не би било како доказати да уговор није међународни, већ како доказати уопште да је уговор међународни и шта је то значило почетком 20. века. Овакву дефиницију још ниси изнео, већ само својих бескрајних и бесмислених покушаја изнасилити људску логику која ти је тако далека. Сама чињеница да се стране обавезују да ће све спорове по овом уговору решавати преко руског цара или владе не говори у прилог међународном праву, већ у прилог некаквог националног арбитражног суда и правних односа које он намеће.
Написао сам: "намера страна да прихвате обавезе према међународном праву". Ово је једно од основних правила уопште и ова намера мора бити изражена у неком облику у тексту уговора. Ову намеру данас утврђује суд. Без тога, ниједан уговор не може бити обавезујући и био би само споразум без икакве правне снаге.
А како треба да те назовем, несхваћеним визионаром, ако до сада и поред приложених цитата аутора који користи Поенкареа и саме његове књиге ти и даље манипилишеш и измишљаш ствари како ти одговарају онда то само тако може да се назове.Уговор према Турској и јесте офанзивни и Поенкареова изјава ту не мења ништа већ само констатује чињенично стање као и намеру креатора уговора.
Мени је савршено јасно да су у то време датуми приказивани по старом календару, као што ми је јасно да данашњи аутори приказују датуме углавном по новом календару, или евентуално ставе оба, а такође ми је јасно да на који год календар да се односи твоја изјава није тачна, а то је оно битно, и зато најбоље признај грешку а не да се овде закопаваш у нове небулозе покушавајући да се оправдаш.
Бугари нису водили војне операције 3 месеца исто као и остале балканске земље, у то време трајало је примирје, а све војске како балканских савезника тако и Турске биле су у војној приправности али битака није било.Има литературе само си ти неспособан да то користиш.
Значи извештај који није признала ниједна балканска земља, чак га отворено критиковале, као ни учествовале у његовом креирању, да не говорим о потписивању, је међународни документ, а уговор који су саме балканске земље потписале то није, кажем ја да са тобом нешто озбиљно није у реду.Српска војска се борила против турске војске, а против кога се борила Бугарска прочитај у том извштају пошто ти се свиђа.
Ја сам написао да тај уговор спада у међународне уговоре, без обзира на твоје фантазмагорије да то није јер не постоји универзално међународно право, и да јесте обавезујући за обе земље које су га потписале јер то оне својим потписима гарантују.
Сваки уговор је обавезујући за стране које су га потписале, а потписан је јер постоји сагласност исте те две стране или више њих.Које правне обавезе да прихвате тада када и нема јединственог међународног поретка шабане!
Колико си ово смишљао живота ти, седам дана!И какве везе то има са српско-бугарским уговором, вероватно да су се Срби и Бугари позвали на Берлински или Бечки конгрес, или Париски мир, споразум који су потписали би био међународни и валидан, овако није.....
Знамо ко га је потписао, и са којим намерама, а кроз чланове уговора видимо и на шта су се две односно три стране обавезале да поштују, што значи да су се усагласиле, и шта сад, кога су још требали да обавесте да би сматрали уговор важећим!
Тврдио си и да уговор није међународни и да је сам по себи небитан јер никоме ништа не гарантује, тако да је могао и да се крши, прочитај сопствена наклапања о томе.Тврдио сам да пошто су се две земље споразумеле и потписале споразум он мора да се поштује, као и сваки потписани документ, томе уговори и служе изгубе.Наравно да постоји велики број уговора које једна страна није поштовала иако је то потписала, чак и данас, а то значи да је одговорност и кривица на тој потписници, као што Бугарска није чекала руску арбитражу на шта се обавезала него је без објаве рата напала Србију, што је било регулисано и другим Хашком конвенцијом.Међународно право си убацио сам и не знајући шта је то, док те нисам поучио шта је то тада а шта је данас.
На које се то тачно међународно право позива Берлински конгрес?
Предлажем да прочиташ устав Србије и да не измишљаш.Дакле да пратимо твоју уврнуту логику, краљ и председник српске владе су потписали уговор на Бугарском о подели интересних сфера на Балкану али како то није званично ратификовала сама српска скупштина уговор је неважећи, и не мора се поштовати, ала смо га завукли Бугарима!Па јеси ли ти читав.
По ком то тачно међународном праву не преузимају обавезе?
Ни Србија ни Бугарска у том моменту нису вазалне државе, а колико су инфериорне показале су управо у првом балканском рату када су почистиле једну, мада на издисају, али ипак велику силу, и то практично за мање од два месеца.Такође сам уговор нам говори да су ипак водиле независну политику мимо свих великих сила, а то није могао свако.
И зато изиграваш тоталног шарлатана на свакој теми на којој се појавиш.
Наравно да и нема шта да се дели на Јадрану између две државе када се Бугарска одрекла свега од Шар планине па до обале у корист Србије, шта би ти хтео још да делиш између њих тамо?
Тврдио си да српско-бугарски уговор није међународни уговор, па си скренуо у митоманију како би то доказао и ухватио се међународног права које тада и није било универзално, и као пример међународног уговора по међународном праву навео ни мање ни више него споразум са Берлинског конгреса!!!Уговор је међународни а то је значило да су га потписала два међународно призната политичка субјекта, а Србија и Бугарска јесу то биле да се више не питаш.Да ствар буде још гора тврдио си да ни потписнице једна другој нису ништа гарантовале иако су потписале уговор са тачно одређеним обавезама.Наравно на питања ми одговорити нећеш:
То и не постоји у било ком уговору из тог периода, а како међународно право и није било универзално дефинисано потпуно је бесмислено позивати се на то.А не постоји ни у оном теби омиљеном Санстефанском, најбоље је када сам себе покопаш.
Подсећам да си ти први почео са увредама након што сам рекао да не можe да мислиш својом главом (што је запажање, а не увреда). Као што знаш, обоје смо били упозорени да не користимо увредљив језик. Међутим, показујеш да за тебе нема правила тиме што настављаш да их кршиш.
Није ти било јасно јер си тврдио да је од тренутка колективне ноте великих сила до почетка рата прошло 18 дана, а у стварности је било само 5 дана. То је зато што ниси ни знао да су датуми које сам навео из руских извора по старом календару. Овде свако може да провери ово ако у теми претражује фразу „колективна нота“. Крај приче.
Ма како бре 3 месеца? Младотурци су дошли на власт средином јануара 1913. године, а 25. јануара борбе су настављене код Булаира и Шаркјоја. Почиње контраофанзива са циљем пробијања фронта ка Једрену.Бугари нису водили војне операције 3 месеца исто као и остале балканске земље, у то време трајало је примирје, а све војске како балканских савезника тако и Турске биле су у војној приправности али битака није било.Има литературе само си ти неспособан да то користиш.
Није признат? Говоримо о извештају који је покренула Карнегијева задужбина за мир – једна од првих светских организација за међународне односе? Дали си ти при себе, дрипцу?
Чекај, ти тврдиш да је ово уговор који обавезује обе стране по међународном праву; дакле ако нема јединственог међународног поретка, како се онда овај уговор може назвати међународним? Изгледа да стварно не разумеш шта је међународни уговор у смислу правног односа између две земље.
На који бре уговор да се позивају пошто у 19. веку нису потписали ни једну мултилатералну конвенцију, нити су почетком 20. века били део тадашње међународне заједнице коју су чиниле најмоћније европске земље и САД?Колико си ово смишљао живота ти, седам дана!И какве везе то има са српско-бугарским уговором, вероватно да су се Срби и Бугари позвали на Берлински или Бечки конгрес, или Париски мир, споразум који су потписали би био међународни и валидан, овако није.....
Знамо ко га је потписао, и са којим намерама, а кроз чланове уговора видимо и на шта су се две односно три стране обавезале да поштују, што значи да су се усагласиле, и шта сад, кога су још требали да обавесте да би сматрали уговор важећим!
Не. Ја тврдим да уговор није обавезујући према међународном праву. И људи овде са мало више мозга су већ разумели. Ти, наравно, користиш речи не схватајући шта оне значе, а сада глупо покушаваш да објасниш да пошто су обе земље биле суверене, све је по међународном праву. Већ сам бар неколико пута објаснио зашто је твоја тврдња неоснована. То је зато што међународно право 1912. године још није било кодификовано, ни Бугарска ни Србија нису биле геополитички фактори у међународним европским односима, нити су ратификовале било коју међународну конвенцију у кратких 35 година након стицања независности.
Па сам Берлински конгрес је извор међународног права – погледај које су га земље потписале. Доказано је да је рано међународно право у 19. веку било прерогативa великих сила.
Наравно да није. Дакле, уговор је обавезујући за обе стране у смислу одлука руског царског кабинета, а не по међународном праву.
Ово је једино око чега се могу сложити са тобом у последње 3 године. Потпис монарха је највероватније у то време био довољан разлог да уговор ступи на снагу. Али то не значи ратификацију, која је другачији процес и захтева одобрење законодавног државног органа као и друге формалности.
Овај уговор не садржи никакве обавезе према међународном праву, већ само споразум између страна да прихвате одлуку руског цара. Ово је оно што називаш "међународним" уговором.
У геополитичком смислу они су били и вазали. Сви су заједно успели као део Балканског савеза. И уз подршку Русије добили су неутралност великих сила.
Пошто на Јадрану нема шта да се дели између две земље, о каквим гаранцијама причаш ? Гаранције на основу чега?
Каква бре митоманија? Не мој се глупирати– рекао сам то за Берлински уговор – погледај које су га земље потписале и какве промене намеће. Сви ови уговори и конвенције, као и неписана пракса правних односа између западноевропских сила, рани су носиоци међународног права. Коју год дефиницију да отвориш за међународно право, тамо пише који су извори.
А пошто то није дефинисано, нити је у то време постојао усаглашен међународно-правни оквир, нити је постојала званична међународна заједница, по ком критеријуму ти оцењујеш да су Бугарска и Србија субјекти међународног права?То и не постоји у било ком уговору из тог периода, а како међународно право и није било универзално дефинисано потпуно је бесмислено позивати се на то.А не постоји ни у оном теби омиљеном Санстефанском, најбоље је када сам себе покопаш.
Диван пример нечега што није меродавно за овај случај јер УН нису ни постојале у ово време па је њихов правилник нерелевантан и бескористан за уговор потписан 1912 године, и то си изнео после сопствене констатације да тада није ни било универзалних дефиниција међународног права јер међународно право и није било универзално, гле чуда, али ти то не смета да тражиш неку потврду српско-бугарског уговора управо у том и таквом међународном праву и тиме одређујеш његову правну природу и обавезност примене!!!!!
Нико се није оволико избламирао овде као ти.
Онда треба да та твоја запажања задржиш за себе, што је добронамерни савет.
Ниједан се не слаже са тим, а поставио сам више цитата овде.Кажу једино да је одбрамбени према Аустроугарској, што и није било спорно, али не и према Турској.Балкански рат је последица тог потписаног споразума, без једног ни то друго не би било могуће.И то је и Поенкаре видео у уговору када му га је Сазонов показао.
Какве везе ово има са твојим изјавом да су све операције завршене до краја октобра, због тога сам ти и поставио датум Битољске битке, а ти почео да се вадиш на стари календар, а ни по њему твоја изјава није тачна, не брукај се.
Па лепо, орјентационо три месеца од децембра до фебруара, и тада нико није ратовао па ни Бугарска.
Тачно тако, нарочито оне које ниси ни видео ни чуо док ти их ја нисам поставио овде.И мораш читати и шта други аутори пишу о томе свакако компентентнији од тебе и твоје три искасапљене реченице.
Јес баш о том извештају говориш, и не да га нису признавале него нису хтеле ни да учествују у његовој изради.
Уговор обавезује потписнице, међународно право си сам убацио у расправу, а ни сам ниси знао како је оно изгледало тада.Може се назвати међународним јер су обе земље међународно признате независне земље и легитимни судионици међународне политике, нисам ни рекао да су били главни играчи, карикираш.Приручник УН регулише тадашње међународно право а не право у време 1912, опасуљи се човече.
Није највероватније него јесте био довољан, тако су углавном и функционисале државе на међународном плану, није то само српско-бугарски изузетак.Сама ратификација се тада обезбеђивала потписима највиших надлежних тела у држави, и то јесте значило пристанак да држава преузима на себе обавезу извршења ставки из уговора.
Питање је било које су то обавезе према међународно праву требали да наведу да би уговор био међународно правно основан?
Они су водили независну политику што значи да вазали нису били, али као мање земље свакако су имали у виду интересе великих сила, а то не треба бркати са вазалством.
Како о каквим, гаранцијама из уговора да та територија треба да припадне Србији, на то се Бугарска обавезала, и то добровољно.
Добра воља је постојала иначе до споразума никада и не би дошло.
Право је питање по ком критеријуму ти оцењујеш тадашње међународне уговоре ако стоји чињеница да нема јединственог међународно правног оквира, али одговор на то добити нећу као и на све остало.Јесте то кажем и то уопште не зависи од тадашњег међународног права.Онај Санстефански уговор у коме такође нема позивања на било које међународно право.Савремено међународно право покушаваш да примениш на међународна документа када таква пракса није постојала, и ја нисам нешто разумео......батали то леба ти.
Опет будалисање. Ово не даје одговор на питање зашто и даље вређаш.
Па не постоје два споразума, постоји један споразум, а у складу са његовом главном сврхом, аутори и људи који су непосредно упознати са одредбама су га квалификовали као дефанзивни.
Па, поменуо сам стар календар у вези са чињеницом да је Битољска битка заправо трајала до 6. новембра, а моја изјава није далеко од истине да су се српске трупе активно бориле до краја октобра.
Дакле, мислиш да су аутори које читаш (у твојем случају је употреба глагола "читати" прилично претерана) компетентнији од мене, али заправо не можеш да докажеш зашто, из простог разлога што не разумеш како правилно тумачити текстове и како извлачити закључке. Већ си показао да теби извори нису битни, битно је шта је написао неки тобоже аналитичар.
Ево опет, цинизам и лажи. Ти си унео концепт "међународног споразумa" у разговор. Штавише, из твог почетног коментара испод је јасно да уопште ниси ни био свестан о каквом међународном уговору је реч, мешајући његов међународно-правни значај са неким геополитичким државним интересима у Европи:
Питање које сам ти поставио је ко и како гарантује та права. То само потврђује да мешаш билатералне односе, које називаш "међународном политиком" почетком 20. века, са међународним правом. Прототип међународног права у 19. веку су такозване међународне праксе и конвенције, у то време резервисане за односе западноевропских сила, а такав је поредак био све до настанка "Друштва народа" основаног 1920. године, које се сматра претходницом УН.
Па, добро. Потпис је био довољан, али није то ратификација.
Није питање које обавезе, већ како је видљиво из текста да су стране сагласне да прихвате обавезе по међународном праву. Као што сам рекао, из текста је само јасно да су стране сагласне да прихвате обавезе везане за одлуку руског цара, који заправо није ни потписао документ. Стога, постоје најмање 3 разлога зашто овај уговор не може бити међународно обавезујућиу правном смисл
Како год да га оценим, овај споразум не може бити међународно обавезујући из већ наведених разлога. Санстефански уговор потписале су две државе - тада велике силе, али је то био привремени уговор. Сам уговор јасно каже да ће коначна одлука о територији нових држава бити поднета на одобрење осталим европским државама.
Једини који се овде будалеса си ти, и то толико да си постао несносан.Питај ,можда те банују.
Постоји један са својим општим, тајним и војним делом, и нису га аутори квалификовали као дефанзивни према Турској то си умислио јер си недоказан.
Па јесте последица жеље да се ослободи хришћанско становиштво Турске, и због тога су и потписали споразум и ушли у савез.
Твоја изјава је тотални дилентатизам који год календар да користиш јер то није тачно.Само немој поново да питаш да ти цитирам где сам те ухватио у лажи.
Са ким ја водим дискусију.......По новом календару примирје је закључено 3. децембра, државни удар у Турској је извршен 23.јануара, 3.фебруара је дошло до прекида примирја, 16. фебруара до обнове операција, док је заједнички напад на Једрене уследио тек 24.марта, узми рачунаљку.
Од тебе је компетентнији било који чобанин, без увреде по чобане, да не говорим о професионалним историчарима које сам цитирао, а већ сам ти рекао да ти изворе читаш као романе зато и правиш салто мортале у свакој објави јер суштину и не разумеш.
Ја сам ту поменуо међународни уговор, као што се види, што српско-бугарски споразум и јесте, док си ти увео појам "међународног права" како би негирао да то јесте међународни уговор, само што ниси знао како је то међународно право уопште изгледало тада док те нисам поучио, не знаш ни шта постављаш.
Србија и Бугарска једна другој.Вероватно је српско-бугарски споразум ствар унутрашње политике!!!
Обавезујући је за Србију и Бугарску и Русију као покровитеља, већ написао ко зна колико пута, за те народе.Знам ја да то није постојало али ти то ниси знао иако си се позвао баш на такво међународно право.
Питао сам те већ због чега су га потписали ако је био необавезујући!?И по унутрашњем уставном систему је валидан, пристале су на то обе земље добровољно.Па садржај је и најважнији ваљда, око тога су се и сложиле две земље.
На твоје међународно право сигурно не, него на друге уговоре којима су предходно регулисани односи између великих сила, а који се тичу источног питања.И сваким тим уговором успостављани су нови односи који су се косили са онима предходно дефинисаним.И какве везе то има са Србијом и Бугарском!
Поента је да је споразум био правно валидан и обавезујући за Србију као и за Бугарску, прошао је легалну процедуру у обе земљу, а то су гарантовали својим потписима највиши представници обе земље, и зато се на њега позивају и једни и други у промењеним околностима, тако да твоја конструкција да је био правно ништаван, неважан и необавезујући, није тачна.
Дакле ти не знаш уствари које би то обавезе из међународног права требало да буду у уговору!И опет о међународном праву које и не постоји као универзално и свеопште обавезно.Којих разлога?И тога нема ни у Санстефанском уговору а ако кренеш даље нема ни у једном уговору у то доба.
Извештај је данас широко прихваћен у научној заједници, при чему је већина критика на рачун документа резултат пропаганде коју су водиле владе Бугарске, Србије и Грчке уочи Првог светског рата. Још једном показујеш да не знаш шта је извор, шта је научна критика и на чему се заснива. Да си прочитао до краја Зечевићевог чланка, схватио би да он не оспорава аутентичност извештаја. Управо супротно.
Нису били вазали у правом смислу те речи. Овде се мисли на сферу утицаја Русије и Аустрије.
Таквих гаранција нема и не може бити. Једина обавеза коју је Бугарска прихватила је да нема претензија на територије западно и северно од Шаре.
Сада почињеш да пишеш у стилу бота, што значи да није битно шта и како пишеш, битно је да уопште нешто напишеш, ма колико глупо.
Дакле, ако је главни циљ овог споразума, без обзира да ли се тиче Турске, Аустрије или било које друге велике силе, заштита државних граница и статус кво на Балкану, у ком се паралелном свету овај споразум може назвати "планом офанзивног рата" против Турске?
Да ли је све у реду са твојом главом? Дакле, они су потписали уговор јер су желели да ослободе хришћанско становништво. И како је онда рат последица одбрамбеног уговора у коме уопште нема планова за било какав ослободилачки рат? Већ смо утврдили, и то је општи консензус, да је Балкански рат резултат жеље балканских држава да поделе европске турске територије. Уговор је само средство којим се то може постићи. Када ћеш то научити и бар једном исправно написати.Па јесте последица жеље да се ослободи хришћанско становиштво Турске, и због тога су и потписали споразум и ушли у савез.
Ни једном ниси цитирао тачно где си ме ухватио у лажи или незнању - а ја скоро сваки пут разоткривам твоје глупости са тачним твојим цитатима. Мислим да је свима постало јасно да си ти недоказан псеудомодератор са 8.разредом. Али понекад и то се доводи у питање.
Па, ствар је у томе да већина људи које си цитирао не тврде ништа што би подржало твоје мишљење.
Ипак, био сам у праву – копаш се још дубље: појам „међународни уговор“ подразумева искључиво уговор који је потписан у складу са међународним правом. Рекао сам ти да се не играш речима које не разумеш.
Ма како си знао бре? Јасам те на почетку питао по којим критеријумима одређујеш да је уговор из 1912. валидан према међународном праву? Осим тога, јасам ти рекао да међународно право тада није било кодификовано, а онда си већ почео да манипулишеш како би се извукао. Као и у свим дискусијама где сам те тешко тукао.
Опет, детињаста логика, обе стране су се сложиле и преузеле обавезе. Обавезе по ком закону? Тврдио си да се овде примењује међународно право. Сада када видиш да то није случај – уговор постаје само "обавезујући" – поставља се питање - по ком закону? Зар не можеш разумити да се реч "обавезујући" користи у односу на неки правни систем?Питао сам те већ због чега су га потписали ако је био необавезујући!?И по унутрашњем уставном систему је валидан, пристале су на то обе земље добровољно.Па садржај је и најважнији ваљда, око тога су се и сложиле две земље.
Какве је у то време могло да има везе међународно право са Бугарском и Србијом? Оне нису биле део заједнице великих европских држава и нису ратификовале ниједну од претходних конвенција које су успоставиле нови европски поредак у 19. веку.
Не измишљај – никакви процедуре ратификације нису прошли, то нигде није забележено, нити је у уговору. Нема званично оверене размене ратификационих докумената.
