Ova tema je ideja moje ovdašnje prijateljice, Barbare.
Verujem da između muškaraca i žena nema bitnijih razlika (naravno, mislim na psihološku konstituciju).
Postoji i ženski šovinizam, po imenu feminizam.
Mene su...hm...ovde neke optuživali da sam feministkinja. Zapravo, to su činili muški šovinisti, koji ne shvataju pojam emancipovane žene.
Šta je muški šovinizam?
1) Tradicionalna podela na majke i supruge, s jedne strane, i žene kao potrošnu robu, s druge (to su oni koje privlače žene, neopterećene predrasudama, a oženjeni su dosadnim suprugama; takvi se šunjaju i po ovom podforumu, pokušavajući da nas, žene, gledaju s visine);
2) Polovična homofobija, jer većina muškaraca pod homofobijom podrazumeva samo mušku populaciju homoseksualaca, dok im lezbejke ne smetaju, tj. rado maštaju o situaciji da budu «u sendviču» (žene su mnogo elastičnije, i maštaju o obe opcije);
3) Verovanje da su žene nemoćne, tj. da ne umeju da ukucaju ni ekser;
4) Teorija po kojoj žene nisu pametne kao muškarci, tj, koriste polovinu mozga;
5) Seksizam (žena kao objekat);
6) Teorija o «glupim plavušama»;
7) Tvrdnja da su žene nastale od Adamovog rebra, što doživljavam kao uvredu za ceo ženski rod. Naime, rebro se može izvaditi (Šer je povadila barem 2-3, kako bi imala lepši struk); rebro nije vitalni organ. Rebro je, bre, NIŠTA! Ako ćemo stvari posmatrati sa filozofsko-idealističkog stanovišta, više mi se sviđa Platonova ideja o tome da je prvi čovek bio biseksualno biće, tj. pola muško, pola žensko, i da, otkako su ta dva bića silom odvojena (od strane pakosnih grčkih bogova), teže da se pronađu i ponovo sjedine. (Udri sad po meni, Ristobe!)
..
