Muške knjige

[sanja*]

Ne radi se o "gej" literaturi, ni o pornografiji, nego o vrsti književnosti u kojoj se proslavljaju tzv. muške vrline- hrabrost, čast, ponos, borba, ...

Da li da se ovde upuštam u raspravu?

Zašto bi čast i hrabrost bile isključivo muške vrline, zašto bi borba bila nešto svojstveno samo muškarcima?
Granica između ponosa i samoljublja je klimava, pa se za ponos neću kačiti.

 

[Urvan Hroboatos]

Da li da se ovde upuštam u raspravu?

Zašto bi čast i hrabrost bile isključivo muške vrline, zašto bi borba bila nešto svojstveno samo muškarcima?
Granica između ponosa i samoljublja je klimava, pa se za ponos neću kačiti.

Vjerojatno zboog povijesti i tradicije.
Platon u "Državi"/Politeia navodi četiri glavne vrline: hrabrost, mudrost, umjerenost i pravednost. U početcima kršćanstva kršćanski su filozofi spojili te Platonove vrline s tri glavne, kako su navedene u Pavlovoj poslanici Korinćanima 1, 13- vjera, ufanje/nada i ljubav. Platonove su često označavane kao "muške", a Pavlove kao "ženske", dok bi kompletni kršćanin, svejedno kojeg spola/roda, trebao/la posjedovati svih sedam kardinalnih vrlina.

Konačno, to je stvar svakodnevnice: prvi premijer Izraela, David ben Gurion, znao bi reći da je Golda Meir jedini muškarac u njegovoj vladi- što je očito značilo da su ostali, rodom svi muškarci, zapravo petljanci i šonje.

 

[Guede]

Pol i karakter - Oto Vajninge

 

[Hrast]

"Мушкарац понекад у књизи тражи истину , жена у њој увек тражи илузију." - Браћа Гонкур.
Најкорисније књиге за једног мушкарца су оне које се могу искористити у практичном животу.На пример збирке пословица и изрека, цитати великих људи, али и белетристика(романи,приче, драме...) великих писаца.Свака књига може да буде корисна , али "Прочитати једног човека је боље него прочитати десет књига".Онај који посматра стварни живот, понекад је више мудар него онај који чита књиге.

 

[Urvan Hroboatos]

"Мушкарац понекад у књизи тражи истину , жена у њој увек тражи илузију." - Браћа Гонкур.
Најкорисније књиге за једног мушкарца су оне које се могу искористити у практичном животу.На пример збирке пословица и изрека, цитати великих људи, али и белетристика(романи,приче, драме...) великих писаца.Свака књига може да буде корисна , али "Прочитати једног човека је боље него прочитати десет књига".Онај који посматра стварни живот, понекад је више мудар него онај који чита књиге.

Ne bih se baš složio.

Recimo, knjige ne moraju biti "korisne". Retrospektivno, većina knjiga koje sam pročitao nisu bile ni od kakve koristi, nego zbog običnoga zadovoljstva (drugo su knjige iz struke, za ispite i slično).

Zatim- ljudska je sudbina da znamo, u nekoj mjeri, samo ono što se nama zbiva "u glavi". Ne poznajemo druge ljude, osim intuitivno, u naznakama. Možda ilustracija nije najbolja, no dobar su primjer serijski ubojice za koje su, nakon što ih je policija ukebala, susjedi, a i obitelj govorili "pa bio je tako fin, ne može biti...".

Tu je film bliži zbilji nego književna fikcija, jer gledamo ljude "izvana", pa samo nagađamo. Npr., u filmu iz 80-ih, The Long Good Friday, Bob Hoskins glumi londonskoga gangstera koji je, silom prilika, ubio neke članove IRA-e. Na koncu filma, IRA ga otme (lik koji drži pištolj s prigušivačem je mladi Pierce Brosnan) i očito je da će ga likvidirati. Filmska je kritika nahvalila Hoskinsove grimase, koje, kao, pokazuju spektar emocija od šoka do rezignacije. No, ako bolje pogledamo- tko ne zna o čem se radi, ne bi iz samih buljenja, grča u licu i sl., mogao deducirati što se zbiva "u glavi" buduće žrtve.

 

[Hrast]

Urvan Hroboatos:
"Ne bih se baš složio.

Recimo, knjige ne moraju biti "korisne". Retrospektivno, većina knjiga koje sam pročitao nisu bile ni od kakve koristi, nego zbog običnoga zadovoljstva (drugo su knjige iz struke, za ispite i slično)."

Hrast:
"Паметан свуда нађе школу." - Немачка пословица.

Истина да и мушкарци читају белетристику због задовољства, као и жене, али понекад и због ове пословице : "Кад човек не чита књиге три дана, његове речи губе лепоту" - Кинеска пословица.Ово бар важи у Кини.

Човеку помаже читање и корисно је за њега, макар због обогаћивања речника, вежбања имагинације, стицања "животних" искустава умних и мудрих писаца.
Скоро свака књига је корисна.

Ако већ човек чита књигу, онда то он ради из неке користи : психолошке(због личног задовољства) или материјалне , затим духовне користи.

 

[Dragoljub69]

Biblija,Kuran,Bagavad Gita...sve su "svete" knjige muške...Sva filozofska literatura je muška (par žena samo potvrđuje pravilo!),
a takođe i teološka...
Đek London je pisao "muške" knjige,Bajron,Homer (žene se samo pominju kao razlog i nemaju "role")...
Neko je pomenuo Ničea-taj je bio mizogonac jer ga Lu Salome ispedalirala...

Veliku su štetu napravile religije u ljudskoj kulturi time što su izbacile žene iz nje...
Imale su one štošta da kažu i u filozofiji i u naukama,a i u literaturi kao što vidimo
u ova sekularnija vremena...

 

[Наутилус]

Pol i karakter - Oto Vajninge

Да, баш мушка књига.

Нема мушкарца у коме не тиња још нека искра натчулнога, нема ниједног који уопште није добар. А не постоји жена за коју би то уистину могло да важи. Мушкарац на најнижем ступњу према томе још је бескрајно виши од најузвишеније жене, толико виши да овде још изгледа једва могућно говорити о поређењу и старешинству. Па ипак, нико нема право да јој ма шта ускрати или ма како угњетава и жену на најнижем ступњу.

Вајнингер, Пол и карактер, II део, гл.XII

 

[Don Hose Fuentas]

Ovo me podseća na Vukovu podelu narodne poezije na " muške i ženske pjesme " odnosno na epiku i liriku.


Ne bih ja podvlačio tako oštre granice u pogledu stila pisanja i samih motiva.

 

[Monarh]

Marko Aurelije - Samom sebi

 

[gost 349237]

Veoma je teško naći pravu mušku knjigu zato što većina muških pisaca podilazi ženskoj publici. Ali ako zamislite knjigu u kojoj doslovno nema nijednog značajnog ženskog karaktera, a i oni "ozbiljni" su dekorativnog karaktera da istaknu muškarce. Svi junaci su muškarci, Ceo sukob je na relaciji dobri vs zli muškarci, žena se tu ništa ne pita. Cela borba se odvija muškim sredstvima. Znači ništa spletke, tračevi, trovanja kahvom, samo surova muška borba,To može biti ili Smrt popa Mila Jovovića ili Tolkinov Gospodar prstenova koji se savršeno uklapa.

 

[Наутилус]

Рецимо, Кад су цветале тикве Драгослава Михаиловића/Михајловића. Роман о жестоким момцима у Београду друге половине 20. века. Тачније, са Душановца а већина њих се бави боксом, као и главни јунак. Тито није радо гледао на ту књигу због помињања тајне службе и њене умешаности у живот људи.

 

[Urvan Hroboatos]

Veoma je teško naći pravu mušku knjigu zato što većina muških pisaca podilazi ženskoj publici. Ali ako zamislite knjigu u kojoj doslovno nema nijednog značajnog ženskog karaktera, a i oni "ozbiljni" su dekorativnog karaktera da istaknu muškarce. Svi junaci su muškarci, Ceo sukob je na relaciji dobri vs zli muškarci, žena se tu ništa ne pita. Cela borba se odvija muškim sredstvima. Znači ništa spletke, tračevi, trovanja kahvom, samo surova muška borba,To može biti ili Smrt popa Mila Jovovića ili Tolkinov Gospodar prstenova koji se savršeno uklapa.

Tema je otišla daleko od onog što sam, pomalo impresionistički, naveo. Nakon svega, rekao bih (možda sam i napisao, nisam gledao starije upise) da se "muškim" drži tekstovi koji su o časti, hrabrosti, moralnim dilemama, vrlini, ....

Jedan od bitnih takvih tekstova je Platonova "Obrana Sokratova", a neki stavljaju i Eshilova "Okovanoga Prometeja".
Od modernije fikcije, klasični su romani Melvillea i Josepah Conrada. Tu i nema ženskih likova u iole važnijoj mjeri.

Valjda arhetipski muški tekst je Homerova "Ilijada", a što pokazuje- bar za mene- ograničenost takve literature. Rat, rat, rat.... i rat. I opet rat. To, uz arhajski Homerov um, čini taj ep i neusporedivim klasikom, ali i teško dostupnim modernom čitatelju.

U literaturi iz zadnjih 500 godina i sl., najživlji su oni koji ne insistiraju previše na junačenju, nego se to pojavljuje kao normalna tema u samome tekstu (Billy Budd, Lord Jim), dok se često osporavani napredak u umjetnosti vidi u usporedbi Tolstojeva "Rata i mira" i Homerove "Ilijade"- sam je Tolstoj u više navrata to činio- i za čitatelje je, uz male iznimke, prednost nesporno na Tolstojevoj strani.

E.M. Forster je naveo kako, kad se spomene roman, ljudi često pomisle na "ljubavni zaplet"., dok pogledi na vlastite živote daju drugačiju, složeniju sliku. Kad bi se naveli najveći romani u zadnjih 300 godina, mislim da bi vrlo mali dio bio određen bilo "ratom", bilo "ljubavlju". Roman je enciklopedija ne samo unutarnjega, nego ukupnoga života, i to mu je snaga.

 

[gost 349237]

Tema je otišla daleko od onog što sam, pomalo impresionistički, naveo. Nakon svega, rekao bih (možda sam i napisao, nisam gledao starije upise) da se "muškim" drži tekstovi koji su o časti, hrabrosti, moralnim dilemama, vrlini, ....

Jedan od bitnih takvih tekstova je Platonova "Obrana Sokratova", a neki stavljaju i Eshilova "Okovanoga Prometeja".
Od modernije fikcije, klasični su romani Melvillea i Josepah Conrada. Tu i nema ženskih likova u iole važnijoj mjeri.

Valjda arhetipski muški tekst je Homerova "Ilijada", a što pokazuje- bar za mene- ograničenost takve literature. Rat, rat, rat.... i rat. I opet rat. To, uz arhajski Homerov um, čini taj ep i neusporedivim klasikom, ali i teško dostupnim modernom čitatelju.

U literaturi iz zadnjih 500 godina i sl., najživlji su oni koji ne insistiraju previše na junačenju, nego se to pojavljuje kao normalna tema u samome tekstu (Billy Budd, Lord Jim), dok se često osporavani napredak u umjetnosti vidi u usporedbi Tolstojeva "Rata i mira" i Homerove "Ilijade"- sam je Tolstoj u više navrata to činio- i za čitatelje je, uz male iznimke, prednost nesporno na Tolstojevoj strani.

E.M. Forster je naveo kako, kad se spomene roman, ljudi često pomisle na "ljubavni zaplet"., dok pogledi na vlastite živote daju drugačiju, složeniju sliku. Kad bi se naveli najveći romani u zadnjih 300 godina, mislim da bi vrlo mali dio bio određen bilo "ratom", bilo "ljubavlju". Roman je enciklopedija ne samo unutarnjega, nego ukupnoga života, i to mu je snaga.

Iako sam u šali spomenuo Smrt popa Mila Jovovića, čitajući tvoj tekst i ovo boldovano na izvestan način sve muške knjige su epskog karaktera od Ilijade ( mislim da bi i Mahabharata mogla da uđe u muške knjige) preko epskog Melvila i Tolkina do spomenutog modernog epa Kad su cvetale tikve. Samo što divlji gradski momci vitlaju pesnicama a ne mačevima.
Zaista zašto je muška knjiga obeležena ratom? Da li je to zato što su muškarci bezdušne životinje koje znaju samo da ratuju dok su žene dobre?
Svedenborg je pisao da sukob između dva muškarca gledan duhovnim očima liči na sukob dva boksera (dobro je ubo Mihajlović) dok sukob dve žene na sukob dve glumice. Pretpostavljam da je sukob muškarca i žene podseća na sukob boksera i osobe koja glumi da je bokser.
Saga o Nibelunzima, mada to i ne treba naglašavati.

 

[gost 349237]

Čak i u Ramajani, uprkos prelepim ljubavnim stihovima Sita tu služi da istakne supružničku vrlinu prema svom mužu Rami.
U Mahabharati Krišna nije ovaj moderni Krišna nego epski heroj koji gine od uboda strele .
Proboden u stopalo.....
Na koga li to podseća?
Ahilej.

 

[gost 349237]

O Rama, ti si mesec ja sam tvoja mesečina...

 

[Rayela]

@Frog

Posto si se uFatio za epose ( ne verujem ti da si Ramajanu i Mahabharatu citao, al nema veze) ja bih da pomenem i Nibelunshku pesmu,
a i Kalevalu. Nibelunska pesma. kao i svi drugi epovi govori o hrabrosti, vernosti ( ovo ponajvise jer i dan danas u nemackom postoji taj izraz koji
bi u prevodu bio "nibelunshka vernost"= glupavo zamlacivanje), ali bi u red tih velikih i vaznih epova mogli da uborijimo i Pesme o Kosovskom Boju.

U Kalevali nesto nema zenskinja, ali u ostalim epovima kolko otjes.

Medjutim, ne bih ja te epove ubrajala u neku musku knjizevnost jer po meni ne postoji muska knjizevnost.

 

[gost 349237]

@Frog

Posto si se uFatio za epose ( ne verujem ti da si Ramajanu i Mahabharatu citao, al nema veze) ja bih da pomenem i Nibelunshku pesmu,
a i Kalevalu. Nibelunska pesma. kao i svi drugi epovi govori o hrabrosti, vernosti ( ovo ponajvise jer i dan danas u nemackom postoji taj izraz koji
bi u prevodu bio "nibelunshka vernost"= glupavo zamlacivanje), ali bi u red tih velikih i vaznih epova mogli da uborijimo i Pesme o Kosovskom Boju.

U Kalevali nesto nema zenskinja, ali u ostalim epovima kolko otjes.

Medjutim, ne bih ja te epove ubrajala u neku musku knjizevnost jer po meni ne postoji muska knjizevnost.

Čitao sam podjednako duge knjige kao i Mahabharata. Pa mi ni te dve knjige ne bi bilo teško pročitati da u svom integralnom obliku u Srbiji Mahabharata i Ramajana postoje. Ali postoje skraćena izdanja i prepričane verzije. Dovoljno da čovek može da izvuče zaključke.

Ali ti bi odmah u germanske vode. Saga o Nibelunzima i đene đene, ali kad sam prvi put otvorio Kalevalu i pokušao da čitam pomislio sam u sebi - da čudne li knjige! (Tačnije , koji je ovo *****?) Ukratko nije mi legla pa je nisam pročitao. Tako da o njoj ne mogu suditi.
Epose sam naveo kao mogući pravac razmišljanja u razmatranju muške knjige (koja postoji.) Poneki umetnici su bili velikodušni pa su u nekim epovima dali malo prostora i ženi ali epska književnost je na prvom mestu muškog karaktera.

 

[gost 349237]

A i nije ti to loša ideja. Pročitati u celini jedno od najvećih remek dela književnosti bi me učinilo krajnje kul likom (ako je to ikako moguće više), pa budući da idem negde na 15-16 dana, gde ću imati dosta slobodnog vremena, mogao bih da se time pozabavim. http://www.holybooks.com/mahabharata-all-volumes-in-12-pdf-files/
Što me podseti na epizodu neke serije. Izađe lik na večeru sa svojom ženskom i njenim prijateljem i njih dvoje krenu da ćaskaju o Ratu i Miru a ovaj se osetio kao papak. I krene on danima da čita Rat i Mir i zaista iščita i opet se nađu na večeri i krene on da priča o Ratu i Miru a lik mu kaže, pa nećemo valjda stalno pričati o Ratu i Miru?

 

[Rayela]

Čitao sam podjednako duge knjige kao i Mahabharata. Pa mi ni te dve knjige ne bi bilo teško pročitati da u svom integralnom obliku u Srbiji Mahabharata i Ramajana naprosto ne postoje. Ali postoje skraćena izdanja i prepričane verzije. Dovoljno da čovek može da izvuče zaključke.

Ali ti bi odmah u germanske vode. Saga o Nibelunzima i đene đene, ali kad sam prvi put otvorio Kalevalu i pokušao da čitam pomislio sam u sebi - da čudne li knjige! (Tačnije , koji je ovo *****?) Ukratko nije mi legla pa je nisam pročitao. Tako da o njoj ne mogu suditi.
Epose sam naveo kao mogući pravac razmišljanja u razmatranju muške knjige (koja postoji.) Poneki umetnici su bili velikodušni pa su u nekim epovima dali malo prostora i ženi ali epska književnost je na prvom mestu muškog karaktera.

Sramim se priznati, ali ja te epove ne mogu da citam. Nibelunge sam morala ( takva mi sudbina, a i toliko je motiva i likova preuzeto i u muzici, ali i knjizevnosti
( nemackoj, ofkorz) iz te sage da jednostavno0 ne moze da se preskace.

Ja sam boravila nekoliko puta ( i to bas detaljno) i u Indiji, Indoneziji, na Tajlandu, tamo sam upoznala "motive" iz Ramajane i Mahabharate.
Kalevala je neko ludilo, ali za mene je i cela Finska nekako "cudna" ( da se politicki korektno izrazim), ali i njihova kultura i umetnost
crpi motive iz tog epa. Muzika Jana Sibelijusa ( Vagner u Nemackoj) inspirisana je tim epom.

 

[loš đak Boža]

U tom slučaju ne treba zaboraviti ni grčku mitologiju, odakle i dolazi reč "heroj" bez koga nema muškog idela, oko koga se plete zaplet i koji čini podvige i pobeđuje prirodu i druge ljude. Mislim da je baš taj motiv pobede i njegovo slavljenje ono što razdvaja mušku i žensku književnost

Većina priča koje danas postoje svoj koren imaju u grčkoj mitologiji. Junaci, od Herakla i Ahila (kao ideala ratnika), Jasona (prvog avanturiste) pa do Odiseja (koji je neka vrsta antiheroja, sa svojim kvalitetima) poslužili su kao obrasci po kojima su stvarani kasniji junaci.

Naravno, tu je i Biblija, ali o njoj prepuštam reč Vreloj Cici (a i Biblija je muška knjiga, čak i Novi zavet. Isus pobeđuje smrt svojim uskrsnućem nakon priče pune čuda i podviga. I to je mit o heroju)

 

[Rayela]

Tako je, obrni, okreni ,muska knjizevnost je uglavnom Sveti Ilija , gromovnik, a odmah iza njega je Djordje koji ubija azdaju.

 

[gost 349237]

Sramim se priznati, ali ja te epove ne mogu da citam. Nibelunge sam morala ( takva mi sudbina, a i toliko je motiva i likova preuzeto i u muzici, ali i knjizevnosti
( nemackoj, ofkorz) iz te sage da jednostavno0 ne moze da se preskace.

Ja sam boravila nekoliko puta ( i to bas detaljno) i u Indiji, Indoneziji, na Tajlandu, tamo sam upoznala "motive" iz Ramajane i Mahabharate.
Kalevala je neko ludilo, ali za mene je i cela Finska nekako "cudna" ( da se politicki korektno izrazim), ali i njihova kultura i umetnost
crpi motive iz tog epa. Muzika Jana Sibelijusa ( Vagner u Nemackoj) inspirisana je tim epom.

Brunhilda ljubavi jedina moja ti...

Ti si se baš naputovala. U pravu si nekako ne mogu da zamislim nemačku kulturu bez Siegfried Saga -e koja je kasnije stilizovana u vidu Pesme o Nibelunzima. Ironija je da je genijalni autor koji je sve to knjiški lepo upakovao pre 8 vekova ostao nepoznat. Iako se ne radi o pojedinčanoj epskoj pesmi nego velikom delu, kao i da autor nije živeo toliko istorijski daleko.

 

[loš đak Boža]

Tako je, obrni, okreni ,muska knjizevnost je uglavnom Sveti Ilija , gromovnik, a odmah iza njega je Djordje koji ubija azdaju.

tako je od Gilgameša do danas. A žene kući sede kao Penelope.

 

[gost 349237]

tako je od Gilgameša do danas. A žene kući sede kao Penelope.

Ne bih stavljao u isti koš sakralnu i svetovnu književnost.
Preporučio bih tekstove i knjige Marka Višića, možda i najvećeg stručnjaka na ovim prostorima po pitanju književnosti drevnog bliskog istoka.On se veoma temeljno pozabavio metamorfozama Epa o Gilgamešu od perioda drevnog Sumera nadalje ka Vavilonu. Ep o Gilgamešu može biti i jedno i drugo i duhovno i svetovno delo zavisno od perioda u kojem je pisan. Starija verzija je religiozno delo.
Otprilike kao razlika između drevnih grčkih mitova i Ovidijevih Metamorfoza.