Renegade-Ns
Iskusan
- Poruka
- 6.666
Česta tema koja se provlaci kroz medije a i od strane žena jeste da su one diskriminisane i to se uzima apriori kao istina koju ne treba kritički sagledavati. Kroz ova tri teksta slične sadržine koje sam redukovao zbog dužine i ograničenja foruma, pruža se mogućnost i za drugačije sagledavanje položaja oba pola ali i nekih manifestacija koji su produkt takvog odnosa.
Socijalne posledice i pritisak :
Administracija u NS i odnos žena i muškaraca:
http://www.srpskikulturniklub.com/privilegovanje-zena
http://www.nspm.rs/kulturna-politika/da-li-su-zene-diskriminisane.html?alphabet=l
http://91.222.7.145/kulturna-politika/ko-je-rodno-neravnopravan.html?alphabet=l
„Национална стратегија” тврди да су жене подређене у: здравству, просвети, праву, политици, економији и медијима. Да ли је то тако?
Здравство
„Национална стратегија” се жали на здравствено стање жена. Свакако да треба радити на побољшању здравља жена, али чињеница је да жене у Србији живе 5 година дуже и да уживају боље здравље него мушкарци. Мушкарци чешће умиру од поремећаја узрокованих употребом алкохола. Мушкарци три пута чешће извршавају самоубиство. Мушкарци дупло чешће страдавају од повреда и тровања. Мушкарци у саобраћају страдавају три пута чешће. Мушкарци оболевају чешће од већине инфективних болести и инфаркта. Упрскос томе што је здравље мушкараца лошије него здравље жена, „Национална стратегија” инсистира на побољшању здравља само жена.
Просвета
Мушкарци су у просвети мањина. У предшколским установама жене чине 95 посто особља, а мушкарци 5 посто. У основним школама жене чине 86% особља, а мушкарци 14%. У средњим школама жене чине 64 посто особља, а мушкарци 36 посто. Само у вишим школама и факултетима мушкарци чине већину особља (56 посто). Али и ту жене доминирају у неким сегментима, нпр. у педагошким школама и на филолошким факултетима. Укупно узев, жене чине 65 посто просветног особља, а мушкарци свега 35 посто.
Право
Правни систем је систематски наклоњен женама. Већ је такав Устав, а и сви пратећи документи и закони. Породично и радно право систематски фаворизују жене. Анализирајмо најпре породично право. Приликом раставе брака и доделе детета увек се води рачуна о жељи мајке. Стога се у 90 посто случајева дете додељује мајци. А зашто се не води рачуна и о очевим жељама? Приликом абортуса пита се само жена, а не и отац. У радном праву мушкарци су још очигледније дискриминисани. Жене одлазе пет година раније у пензију. Приликом обрачуна старосне и инвалидске пензије њима се навршени стаж увећава за 15 посто. Примера таквог фаворизовања има на претек.
Политика
Жене у политици нису дискриминисане, него штавише повлашћене. Два закона директно фаворизују жене: „Закон о локалним изборима” (2002) и „Закон о изменама и допунама закона о избору народних посланика” (2004). Њима се, путем система квота (quotasystem), привилегују жене приликом изборог процеса.
Економија
Жене могу да се баве којим год хоће занимањем и оне данас имају економски положај који је (у односу на мушкарце) међу најповољнијима на свету. Свуда у свету, па и код нас, жене у просеку имају мање плате. Али код нас је та разлика у платама (wagegap) међу најмањима у свету. Просечна плата жена у Србији је 20 посто мања од просечне плате мушкараца. У другим државама тај проценат је знатно већи. То је стога што су код њих развијенији тржишни механизми.
Зашто су уопште жене мање плаћене? Основни разлози су следећи: а) жене имају склоност ка радном апсентизму. Жене у просеку два пута чешће и три пута дуже одсуствују са посла, b) жене избегавају ноћни рад и прековремени рад и c) жене бирају лакше и удобније послове. Другим речима, жене бирају суфицитарне послове који су – управо зато што су суфицитарни – мање плаћени. Потреба за заваривачима је већа од потребе за васпитачицама. Потреба за чуварима зоолошког врта је већа од потребе за библиотекаркама. То не значи да су машине и животиње важније од деце и књига. То само значи да су нека занимања суфицитарна, па тиме и мање плаћена. Друга су дефицитарна, па тиме и више плаћена. Жене су мање плаћене не због неке имагинарне дискриминације него због елементарног закона понуде и потражње.
Укупно узев, економски положај мушкараца је тежи него положај жена. Они раде на тежим и рискантнијим радним местима. Раде дуже и напорније. Повреде на раду се много чешће догађају мушкарцима него женама. Поготово је то случај са оним фаталним. То не значи да у апсолутном смислу жене не треба да се запошљавају и имају веће плате. То само значи да у жене у економској сфери нису нимало дискриминисане него да су штавише на много начина привилеговане.
„Устав” (2006), „Национална стратегија за побољшање положаја жена и унапређивање родне равноправности (2009-2015)” (2009), „Акциони план за спровођење Стратегије превенције и заштите од дискриминације за период од 2014. до 2018. године” (2014) и многи други документи дају законску основу за привилеговање жена. Да би се то привилеговање оправдало, ти и други документи положај жена описују много горим него што он то стварно јесте.
Бити жена је заправо огромна предност. У Србији су жене у јавном сектору релативно заступљеније него у другим државама Европске уније. Код нас постоји велика феминизација здравства, просвете, администрације, економије, политике и других јавних сектора друштва. Жене су у Србији на много начина законски и фактички повлашћеније него у државама Европске уније и САД. Па ипак, феминисткиње при врховима власти дезинформишу јавно мњење тврдњама да су жене дискриминисане на свим пољима. Оне то чине намерно како би жене из више средње класе – класе којој најчеше сáме припадају – одржале постојеће привилегије и стекле још веће.
Socijalne posledice i pritisak :
Muškarci čine ubedljivu većinu i u grupi kockara, narkomana, alkoholičara, kriminalaca, robijaša i beskućnika. Zašto su muškarci skloniji svim vrstama autodestruktivnog ponašanja? Biološke razloge ne treba zanemariti, ali ni socijalne. Čini se da muškarci trpe tako velike socijalne pritiske da se mnogi pod njima slome. Suprotno feminističkoj mitologiji o muškarcu supermenu, stoji činjenica da je mnogo rizičnije biti muškarac nego žena.
Sreća u ženinom životu zavisti od mnogih činilaca. Jedan od najvažnijih je sreća u partnerskim odnosima. Stoga su žene u konstantnoj potrazi za znakovima pažnje i ljubavi moćnih muškaraca. Definicija moćnog muškarca je rastegljiva, ali većina žena misli da su moćni muškarci oni koji su ekonomski situirani, profesionalno ostvareni, seksualno privlačni i karakterni. Opšte mesto današnjih žena jeste to da je takvih muškaraca malo. Čini se da nedostatak impresivnih muškaraca više frustrira žene nego tobožnje pomanjkanje socijalnih prava.
Administracija u NS i odnos žena i muškaraca:
1. Ko dominira Gradskom upravom?
Činjenice koje je sama gđa Brkić iznela govore da su zapravo muškarci ti koji su u Gradskoj upravi „rodno neravnopravni”. U samom odboru na čijem je ona čelu radi 13 osoba, od toga 84,61% žena, a samo 15,38% muškaraca. Ne samo da žene dominiraju u Gradskim odboru za kulturu, nego i u celokupnoj Gradskoj upravi: njih je tu 60,39%, a muškaraca 39,61%. Žene dominiraju i na upravnim pozicijama: načelnica (žena) je 60%, a načelnika (muškaraca) 40%. Žene dominiraju i kao njihove zamenice: zamenica (žena) je takođe 60%, a zamenika (muškaraca) 40%. Kada se uzmu u obzir sve službe u Gradskoj kući vidi se da u njoj potpuno dominiraju žene: u njoj je zaposleno 61,65 žena, a svega 38,35% muškaraca. Ko je onda tu „rodno neravnopravan”?
2. Feminizacija administracije
Žene ne samo da dominiraju Gradskom kućom u Novom Sadu nego već odavno dominiraju i u drugim državnim službama i uslužnim delatnostima: bibliotekarstvu, zdravstvu, apotekarstvu, bankarstvu, novinarstvu, sudstvu, školstvu i drugom činovništvu (zavodi, službe, instituti…).
Ako odete u biblioteku, bolnicu, apoteku, poštu, banku, radio, televiziju, sud, školu i druge javne ustanove naići ćete na pregršt žena. I u vojsci i policiji sve više se zapošljavaju žene. I tu po pravilu dobijaju najpovlašćenije pozicije: u administraciji. Za sve njih država je „majka” – ona koja im daje stabilne prihode i sve druge socioekonomske beneficije. Ako država zaista želi „rodnu ravnopravnost” onda bi ona zapravo trebalo da više zapošljava muškarace.
3. Povlašćenost žena
Srbija spada u red država sa relativno najvećim brojem zaposlenih žena u državnim službama. Štaviše, Srbija je država u kojoj žene uživaju privilegije kao u malo kojoj drugoj (žene imaju kraći radni staž, povlašćeni obračun starosne i invalidske penzije, povlašćen status u izbornom postupku, porodiljska odsustva su među najdužima na svetu…). Sve te i druge povlastice budno brane mnogobrojne vladine feminističke ustanove (zavodi, odbori, sekretarijati, uprave…). Suprotno popularnoj predrasudi, Srbija nije diskriminatorna prema ženama, nego im štaviše daje mnoge povlastice.
http://www.srpskikulturniklub.com/privilegovanje-zena
http://www.nspm.rs/kulturna-politika/da-li-su-zene-diskriminisane.html?alphabet=l
http://91.222.7.145/kulturna-politika/ko-je-rodno-neravnopravan.html?alphabet=l
Poslednja izmena: