Srboskizborim
Veoma poznat
- Poruka
- 10.581
MUHAREM BAZDULJ EKSKLUZIVNO ZA SAJT KCNS: KONTINUITET „SUŽANJSKE PASMINE“: OD STARČEVIĆA DO TANOVIĆA
20/08/2021Autor: Muharem Bazdulj
Beogradski list „Danas“ kojem kulturna elita Srbije tepa da je jedini ozbiljan, nezavisan i netabloidan dnevnik u Srbiji, opširno je i izrazito benevolentno izveštavao sa ovogodišnjeg Sarajevo Film Festivala. U danu službenog završetka festivala, na naslovnoj stranici je najavljen intervju sa bosanskohercegovačkim režiserom Danisom Tanovićem. Najava intervjua na naslovnici glasi: „Srbiji treba Vili Brant“. Sam naslov je u istom tonu, ali malo direktniji: „Danis Tanović: Vama treba Vili Brant, ne čak zbog nas, nego prvo zbog vas“.
Uz samo zrno imaginacije, naslov će svakom imalo upućenijem čitaocu savršeno sugerisati sadržaj intervjua. Tu je gomila milion puta prežvakanih floskula, masa analogija koje su bile lažne i kad su prvi put upotrebljene, a kamoli danas, brdo simplifikacija i pregršt čistih neistina. A opet, čak i sasvim spreman da očekujem sve najgore, moram da priznam da nisam mogao da verujem da je Tanović zaista rekao to što je rekao odgovarajući na pitanje „Kako vidite odnose između Srbije i Bosne i Hercegovine u budućnosti?“. Ovo što sledi je, dakle, doslovan citat iz „Danasa“ prenesen bukvalno kopi-pejst metodom (mešavina ekavice i ijekavice verovatno dolazi od nesavršene transkripcije Tanovićevog govora od strane novinarke čije je narečje drukčije): „Kad Srbija prestane da srbuje i kad se uzvisi na nivo ljudskosti i kad prestane da se odnosi prema svijetu da su, bože dragi, protiv njih, a da su oni jadni i nevini, onda će se stvar počet menjat. Meni je strašno što je 150.000 Srba odselilo iz Sarajeva nakon što se rat završio. Ali nisu te Srbe otjerale Sarajlije. Tim Srbima su Radovan Karadžić i Ratko Mladić rekli bjež’te glavom bez obzira zbog njihove politike.“
Trebalo bi napisati poseban tekst o sramotnom falsifikatu prema kojem Izetbegovićeva vlast nije imala nikakve veze sa egzodusom Srba iz delova Sarajeva koji su u Dejtonu pripali Federaciji, a dotad su bili pod kontrolom Vojske Republike Srpske, ali to je u kontekstu ovog iskaza zaista nevažno i skoro trivijalno. Ovde Tanović mrtav-hladan kaže da Srbija tek treba „da se uzvisi na nivo ljudskosti“. Zaustavimo se, udahnimo duboko, izbrojimo do deset, pa pročitajmo opet. Danis Tanović, oskarovac, umetnik i intelektualac kaže da je Republika Srbija ispod nivoa ljudskosti i da tek treba da se uzvisi na taj nivo.
Živimo u vremenu u kojem lokalni moralisti svako malo trube li trube o dehumanizaciji. Postoji li eklatantniji i paradigmatskiji primjer dehumanizacije od toga da kažeš da su neka zemlja i neko društvo ispod nivoa ljudskosti? Napisana je u Sarajevu cela biblioteka knjiga o tome kako su bh. muslimani dehumanizovani u beogradskim medijima krajem osamdesetih i početkom devedesetih, ali opet ja ne mogu da se setim nijednog iskaza gde neko izričito i doslovno kaže da bh. muslimani tek treba „da se uzvise na nivo ljudskosti“. I onda se takav Tanovićev iskaz još bez ikakve rezerve štampa u beogradskom listu uz niz pohvala „mudrom sagovorniku“?!
Ali da se razumemo, ni ovde Tanović nije originalan. To je samo tugaljiva i polupismena varijacija na davna rasistička Starčevićeva bulažnjenja: „Napokon, o Slavoserbih koje mislite predobiti. Oni su sužanjska pasmina, skot gnjusni, od ikojeg drugog. Uzmimo u čovjeku tri stupnja savršenstva: stupanj životinje, stupanj razbora, i stupanj uma, duševnosti. Slavoserbi nisu potpuno dostignuli ni najniži stupanj, a iz njega se ne mogu dignuti. Oni neimaju svest, oni ne znadu kao ljudi čitati; njih se nikakov nauk ne prima; oni ne mogu biti bolji ni gorji negoli su; oni su, izuzev okretnost i prepredenost koje daje vežbanje, svi u svemu posve jednaki; oni o sebi, bili siti ili gladni, ne mogu mučat ni lagat, mirovat ni skakat, nego se u svemu vladaju kako im njihovi pastiri određuju… Ovo je smetje, sužanjah Europe, Azije i Afrike…; svi su Slavoserbi za sužanjstvo, za svako zlo, za svaku herđu, po naravi onako, kako n. pr. sve svinje za blato…“.
Postoji jasan kontinuitet između Starčevićeve teoretske dehumanizacije Srba i genocidne prakse njegovog imenjaka Pavelića. Ali u svemu ovome je zaista najgore to što ni onaj koji ovakve stvari izgovara, ni ona koja s njim razgovara, ni urednici „Danasa“ u tome, čini se, ne vide ništa problematično. Teza da je Srbija „ispod nivoa ljudskosti“ je normalizovana.
Zamislite da ukrajinski režiser kaže za moskovski list da Rusija tek treba da se uzvisi na nivo ljudskosti.
Zamislite da iranski režiser kaže za vašingtonski list da Amerika tek treba da se uzvisi na nivo ljudskosti.
Zamislite da jermenski režiser kaže za istanbulski list da Turska tek treba da se uzvisi na nivo ljudskosti.
Nezamislivo, zar ne?
A zamislite tek da srpski režiser kaže za prištinski list da kosovski Albanci tek treba da se uzvise na nivo ljudskosti ili za sarajevski list da Bošnjaci tek treba da se uzvise na nivo ljudskosti ili, pak, za zagrebački list da Hrvati tek treba da se uzvise na nivo ljudskosti.
To čak i ako zamislimo, čovek bi bio „kanselovan“ pre nego bi se štamparska boja na njegovom intervjuu i osušila.
Tanović će, međutim, nastaviti da bude „regionalna zvezda“, sa pristojno brojnom sektom beogradskih fanova, ostajući duboko ubeđen da je on zapravo jedan kosmopolita kome nije bitno ko je ko, nego kakav je ko čovek. (Ono, to možda i jeste tačno, pošto, videli smo, on sam kaže da su za njega Srbi ispod nivoa ljudskosti, pa se oni svakako ne računaju.)
Ne bih se usudio da spekulišem o bilo čijem nivou ljudskosti, ali bih rekao da oni koji za celu jednu zemlju kažu da je ispod nivoa ljudskosti sebe po svoj prilici vide kao nadljude, ibermenše, da baš ne kažem – arijevce.
https://www.kcns.org.rs/agora/88679/
Umetnost i umetnici, posebno filmska umetnost je najbolje ili jedno od najboljih "oružja" posle stvarnog oružja, čak nekada prevazilazi u nekim slučajevima i stvarno oružje kada treba "poslati poruku" i u pogledu toga Danas Tanović, Ademir Kenović i druge filmadžije su učinile nešto što ni pravo oružje, artiljerija, oklopno mehanizovane jedinice i dr nisu učinile. Nažalost naneli su užasnu štetu srpskoj nacionalnoj politici i u vezi s tim Muharem BAZDULJ sasvim prezirno primećuje upravo taj segment njihove uloge. Muharem Srbine, dobar si Muhareme, dobro rezonuješ.
Dovoljno je pogledati samo ovaj film da se shvati koliko je "jako oružje" filmska umetnost.
Vreme je ili krajnje vreme da Emir Kusturica uzvrati?
Zašto Emir ne uzvraća? Kao da je zaboravio snimati filmove?
Emire čekamo tvoje filmove.
