Mržnja prema srećnijim i bogatijim vršnjacima

Richard III

Richard III

Domaćin
Poruka
3.892
Izvinjavam se za malo duži post koji sledi, nije moglo kraće.

U kasnim sam dvadesetim i ne mogu da se oduprem ovom osećaju, tačnije mržnji zbog propuštenih dogadjaja i mogućnosti koje sam mogao da prodjem i imam, samo da sam imao sreću kakvu su imali moji mnogo bogatiji i srećniji vršnjaci (pa i moj mladji polu-brat i rodjaci koje zbog toga mrzim i sa njima ne razgovaram). Jednostavno šta god da sam prolazio u životu bilo je prožeto stresovima ili je bilo na mnogo nižem nivou od mogućeg, od druženja, preko raznoraznih dogodovština, putovanja, pa i ljubavnih veza. A sve to zbog siromaštva i niskog standarda. Znam ja za onu čuvenu floskulu "svako je krojač svoje sreće" i "ako se boriš i ti ćeš jednog dana imati sve to", ali sada kako se bližim tridesetoj vidim koliko to nije tačno i koliko neke stvari nikad neće biti osvojene i nadoknadjene, ma koliko se čovek trudio ili verovao, a sve i da ih osvoji jednom biće prekasno jer će već biti star. Poznajem ljude mojih godina kojima je svaki dan mladosti bio bezbrižan i pun dogodovština, nikad se ni oko čega nisu cimali, uvek imali mnogo novca, najbolje devojke, izlazili skoro svako veče na najbolja mesta, imali ogromno društvo sličnog standarda, proputovali i prošli ono što ja neću pa da se još triput rodim, išli na medjunarodne festivale i koncerte, zimovali po vikendicama i najboljim plažama, bili u vezi i spavali sa ribama kakve su meni ma koliko se trudio jednostavno nedostupne. Znam da nismo svi isti ali malo mi se sere od te osudjenosti na prosek i ispodprosečnost u svemu. Pogotovu što svi ti likovi pored toga što su uvek bili bezbrižni i imali sve nabolje, i kroz školu prodjoše opušteno, završiše privatne faksove i dobiše dobro plaćene poslove odmah. Sve bez ikakvih stresova... kako živeti svoj usrani život kad znamo da neko samo uživa i nastaviće da uživa dok ne ostari. Toliko protraćenih sati, sjebanih minuta, nikad odživljenih životinih momenata, propuštenih dogodovština... i sad ti budi ozbiljan, radi, privredjuj. Ne znam gde će me odvesti ova mržnja ali ZNAM da neće splasnuti, svakim danom je sve veća i ta nepravda i uskraćenost me užasno boli, a motivacione priče o "nadoknadjivanju i uživanju u starosti" su obično sranje i nikad mi nisu pomagale, nisam toliko glup pa da se primam na te ušećerene priče za sirotinju i bednike koji godinama ni na more nisu otišli a kamoli šta drugo. Skromnost takodje ne pomaže, ne vidim što ja uvek da budem skroman dok drugi samo uživaju, gde je tu pravda?
 
Prvo vecina tih stvari za kojima ceznes su mnogo glupe, onda nema poente da se takmicis sa nekima koji imaju mnogo vise para od tebe prosto cim imaju taj status i pare prolazice tako u zivotu kako si opisao iako kazem mnogo toga na sta se zalis je bezveze i uopste ti ne treba, a na kraju jako je glupo da ih mrzis zato sto su imali srece to je vise ljubomora al kako god da nazoves to jadno je
 
Сви ми играмо са картама које су нам подељене.

Поента је да са подељеним картама одиграмо најбоље што можемо.

А ти гледај да одиграш најбоље што можеш, јер једино друго што можеш је да одиграш лоше или најгоре што можеш. Од тога никакву вајду имати нећеш. Зато, мој ти је савет, са подељеним картама одиграј најбоље што можеш. Усавшавај се, па ћеш бити бољи. И захваљујући томе, твоји ће наследници имати боље карте.


На ПДФ Политика Крстини *******и стално отварају теме о трећем светском рату јер мисле да ће након те апокалипсе, карте другачије бити подељене, па да ће и њима кренути у животу захваљујући новом дељењу.

Нема новог дељења. Добио си своје карте. Одиграј најбоље што можеш. То је твој задатак. ТАко је једноставан.
 
Black Baron:
Izvinjavam se za malo duži post koji sledi, nije moglo kraće.

U kasnim sam dvadesetim i ne mogu da se oduprem ovom osećaju, tačnije mržnji zbog propuštenih dogadjaja i mogućnosti koje sam mogao da prodjem i imam, samo da sam imao sreću kakvu su imali moji mnogo bogatiji i srećniji vršnjaci (pa i moj mladji polu-brat i rodjaci koje zbog toga mrzim i sa njima ne razgovaram). Jednostavno šta god da sam prolazio u životu bilo je prožeto stresovima ili je bilo na mnogo nižem nivou od mogućeg, od druženja, preko raznoraznih dogodovština, putovanja, pa i ljubavnih veza. A sve to zbog siromaštva i niskog standarda. Znam ja za onu čuvenu floskulu "svako je krojač svoje sreće" i "ako se boriš i ti ćeš jednog dana imati sve to", ali sada kako se bližim tridesetoj vidim koliko to nije tačno i koliko neke stvari nikad neće biti osvojene i nadoknadjene, ma koliko se čovek trudio ili verovao, a sve i da ih osvoji jednom biće prekasno jer će već biti star. Poznajem ljude mojih godina kojima je svaki dan mladosti bio bezbrižan i pun dogodovština, nikad se ni oko čega nisu cimali, uvek imali mnogo novca, najbolje devojke, izlazili skoro svako veče na najbolja mesta, imali ogromno društvo sličnog standarda, proputovali i prošli ono što ja neću pa da se još triput rodim, išli na medjunarodne festivale i koncerte, zimovali po vikendicama i najboljim plažama, bili u vezi i spavali sa ribama kakve su meni ma koliko se trudio jednostavno nedostupne. Znam da nismo svi isti ali malo mi se sere od te osudjenosti na prosek i ispodprosečnost u svemu. Pogotovu što svi ti likovi pored toga što su uvek bili bezbrižni i imali sve nabolje, i kroz školu prodjoše opušteno, završiše privatne faksove i dobiše dobro plaćene poslove odmah. Sve bez ikakvih stresova... kako živeti svoj usrani život kad znamo da neko samo uživa i nastaviće da uživa dok ne ostari. Toliko protraćenih sati, sjebanih minuta, nikad odživljenih životinih momenata, propuštenih dogodovština... i sad ti budi ozbiljan, radi, privredjuj. Ne znam gde će me odvesti ova mržnja ali ZNAM da neće splasnuti, svakim danom je sve veća i ta nepravda i uskraćenost me užasno boli, a motivacione priče o "nadoknadjivanju i uživanju u starosti" su obično sranje i nikad mi nisu pomagale, nisam toliko glup pa da se primam na te ušećerene priče za sirotinju i bednike koji godinama ni na more nisu otišli a kamoli šta drugo. Skromnost takodje ne pomaže, ne vidim što ja uvek da budem skroman dok drugi samo uživaju, gde je tu pravda?
Kliknite za proširenje...
U MOM PLEMENU KAD NEKO IMA DA POJEDE RECIMO DVA UVETA MI GA UBIJEMO. NEMA KU*RČENJA I BAHAĆENJA. ILI KAD NEKO POPIJE PUNO BAŠ PUNO VIDE DVA DECI RECIMO NJEGA ŽRTVUJEMO
 
Black Baron:
Izvinjavam se za malo duži post koji sledi, nije moglo kraće.

U kasnim sam dvadesetim i ne mogu da se oduprem ovom osećaju, tačnije mržnji zbog propuštenih dogadjaja i mogućnosti koje sam mogao da prodjem i imam, samo da sam imao sreću kakvu su imali moji mnogo bogatiji i srećniji vršnjaci (pa i moj mladji polu-brat i rodjaci koje zbog toga mrzim i sa njima ne razgovaram). Jednostavno šta god da sam prolazio u životu bilo je prožeto stresovima ili je bilo na mnogo nižem nivou od mogućeg, od druženja, preko raznoraznih dogodovština, putovanja, pa i ljubavnih veza. A sve to zbog siromaštva i niskog standarda. Znam ja za onu čuvenu floskulu "svako je krojač svoje sreće" i "ako se boriš i ti ćeš jednog dana imati sve to", ali sada kako se bližim tridesetoj vidim koliko to nije tačno i koliko neke stvari nikad neće biti osvojene i nadoknadjene, ma koliko se čovek trudio ili verovao, a sve i da ih osvoji jednom biće prekasno jer će već biti star. Poznajem ljude mojih godina kojima je svaki dan mladosti bio bezbrižan i pun dogodovština, nikad se ni oko čega nisu cimali, uvek imali mnogo novca, najbolje devojke, izlazili skoro svako veče na najbolja mesta, imali ogromno društvo sličnog standarda, proputovali i prošli ono što ja neću pa da se još triput rodim, išli na medjunarodne festivale i koncerte, zimovali po vikendicama i najboljim plažama, bili u vezi i spavali sa ribama kakve su meni ma koliko se trudio jednostavno nedostupne. Znam da nismo svi isti ali malo mi se sere od te osudjenosti na prosek i ispodprosečnost u svemu. Pogotovu što svi ti likovi pored toga što su uvek bili bezbrižni i imali sve nabolje, i kroz školu prodjoše opušteno, završiše privatne faksove i dobiše dobro plaćene poslove odmah. Sve bez ikakvih stresova... kako živeti svoj usrani život kad znamo da neko samo uživa i nastaviće da uživa dok ne ostari. Toliko protraćenih sati, sjebanih minuta, nikad odživljenih životinih momenata, propuštenih dogodovština... i sad ti budi ozbiljan, radi, privredjuj. Ne znam gde će me odvesti ova mržnja ali ZNAM da neće splasnuti, svakim danom je sve veća i ta nepravda i uskraćenost me užasno boli, a motivacione priče o "nadoknadjivanju i uživanju u starosti" su obično sranje i nikad mi nisu pomagale, nisam toliko glup pa da se primam na te ušećerene priče za sirotinju i bednike koji godinama ni na more nisu otišli a kamoli šta drugo. Skromnost takodje ne pomaže, ne vidim što ja uvek da budem skroman dok drugi samo uživaju, gde je tu pravda?
Kliknite za proširenje...
Izvini ali mislim da si pomesao mrznju sa zaviscu.to nije nista cudno vecina ljudi zavide nekom ko je ili lepsi ili pametniji ili bogatiji ili srecniji zavisi sta te ispunjava.cak I oni koji imaju nesto vise od drugih zavide ovima sto su iznad njih.
Nezezaj molim te kasne dvadeste pa imas ihaha vremena za svasta nesto.
 
Black Baron:
Izvinjavam se za malo duži post koji sledi, nije moglo kraće.

U kasnim sam dvadesetim i ne mogu da se oduprem ovom osećaju, tačnije mržnji zbog propuštenih dogadjaja i mogućnosti koje sam mogao da prodjem i imam, samo da sam imao sreću kakvu su imali moji mnogo bogatiji i srećniji vršnjaci (pa i moj mladji polu-brat i rodjaci koje zbog toga mrzim i sa njima ne razgovaram). Jednostavno šta god da sam prolazio u životu bilo je prožeto stresovima ili je bilo na mnogo nižem nivou od mogućeg, od druženja, preko raznoraznih dogodovština, putovanja, pa i ljubavnih veza. A sve to zbog siromaštva i niskog standarda. Znam ja za onu čuvenu floskulu "svako je krojač svoje sreće" i "ako se boriš i ti ćeš jednog dana imati sve to", ali sada kako se bližim tridesetoj vidim koliko to nije tačno i koliko neke stvari nikad neće biti osvojene i nadoknadjene, ma koliko se čovek trudio ili verovao, a sve i da ih osvoji jednom biće prekasno jer će već biti star. Poznajem ljude mojih godina kojima je svaki dan mladosti bio bezbrižan i pun dogodovština, nikad se ni oko čega nisu cimali, uvek imali mnogo novca, najbolje devojke, izlazili skoro svako veče na najbolja mesta, imali ogromno društvo sličnog standarda, proputovali i prošli ono što ja neću pa da se još triput rodim, išli na medjunarodne festivale i koncerte, zimovali po vikendicama i najboljim plažama, bili u vezi i spavali sa ribama kakve su meni ma koliko se trudio jednostavno nedostupne. Znam da nismo svi isti ali malo mi se sere od te osudjenosti na prosek i ispodprosečnost u svemu. Pogotovu što svi ti likovi pored toga što su uvek bili bezbrižni i imali sve nabolje, i kroz školu prodjoše opušteno, završiše privatne faksove i dobiše dobro plaćene poslove odmah. Sve bez ikakvih stresova... kako živeti svoj usrani život kad znamo da neko samo uživa i nastaviće da uživa dok ne ostari. Toliko protraćenih sati, sjebanih minuta, nikad odživljenih životinih momenata, propuštenih dogodovština... i sad ti budi ozbiljan, radi, privredjuj. Ne znam gde će me odvesti ova mržnja ali ZNAM da neće splasnuti, svakim danom je sve veća i ta nepravda i uskraćenost me užasno boli, a motivacione priče o "nadoknadjivanju i uživanju u starosti" su obično sranje i nikad mi nisu pomagale, nisam toliko glup pa da se primam na te ušećerene priče za sirotinju i bednike koji godinama ni na more nisu otišli a kamoli šta drugo. Skromnost takodje ne pomaže, ne vidim što ja uvek da budem skroman dok drugi samo uživaju, gde je tu pravda?
Kliknite za proširenje...
Vidi brate zvucis kao neki krimos ,koji je tako hteo sve sad i odmah i presao liniju bez povratka,proziveo do 30e to za cim ti zalis i eno ga sad ostao samo kostur ,izjeli ga crvi,tebi je ladno teze palo sto nisi neku ribu proseto nego bombardovanje,pa zamisli da se svi izbedacimo sto nikad necemo kresnuti scaret johanson,sta da ti palamudim dalje ako nisi skapirao poentu
 
Mislis da si jedini.Mnogo toga ima u zivotu.Okreni se i idi gde te put vodi i ne razmisljaj o bogatima.Razmislja o tome da nadjes posao i da imas za sebe,da ti roditelji ne trpe.Ne zavidi gorima od sebe.malo je njih koji su posteno zaradili taj novac ili dobili od nekog postenog.Kada se udje u to kolo tesko se izlazi ziv.
 
Black Baron:
Izvinjavam se za malo duži post koji sledi, nije moglo kraće.

U kasnim sam dvadesetim i ne mogu da se oduprem ovom osećaju, tačnije mržnji zbog propuštenih dogadjaja i mogućnosti koje sam mogao da prodjem i imam, samo da sam imao sreću kakvu su imali moji mnogo bogatiji i srećniji vršnjaci (pa i moj mladji polu-brat i rodjaci koje zbog toga mrzim i sa njima ne razgovaram). Jednostavno šta god da sam prolazio u životu bilo je prožeto stresovima ili je bilo na mnogo nižem nivou od mogućeg, od druženja, preko raznoraznih dogodovština, putovanja, pa i ljubavnih veza. A sve to zbog siromaštva i niskog standarda. Znam ja za onu čuvenu floskulu "svako je krojač svoje sreće" i "ako se boriš i ti ćeš jednog dana imati sve to", ali sada kako se bližim tridesetoj vidim koliko to nije tačno i koliko neke stvari nikad neće biti osvojene i nadoknadjene, ma koliko se čovek trudio ili verovao, a sve i da ih osvoji jednom biće prekasno jer će već biti star. Poznajem ljude mojih godina kojima je svaki dan mladosti bio bezbrižan i pun dogodovština, nikad se ni oko čega nisu cimali, uvek imali mnogo novca, najbolje devojke, izlazili skoro svako veče na najbolja mesta, imali ogromno društvo sličnog standarda, proputovali i prošli ono što ja neću pa da se još triput rodim, išli na medjunarodne festivale i koncerte, zimovali po vikendicama i najboljim plažama, bili u vezi i spavali sa ribama kakve su meni ma koliko se trudio jednostavno nedostupne. Znam da nismo svi isti ali malo mi se sere od te osudjenosti na prosek i ispodprosečnost u svemu. Pogotovu što svi ti likovi pored toga što su uvek bili bezbrižni i imali sve nabolje, i kroz školu prodjoše opušteno, završiše privatne faksove i dobiše dobro plaćene poslove odmah. Sve bez ikakvih stresova... kako živeti svoj usrani život kad znamo da neko samo uživa i nastaviće da uživa dok ne ostari. Toliko protraćenih sati, sjebanih minuta, nikad odživljenih životinih momenata, propuštenih dogodovština... i sad ti budi ozbiljan, radi, privredjuj. Ne znam gde će me odvesti ova mržnja ali ZNAM da neće splasnuti, svakim danom je sve veća i ta nepravda i uskraćenost me užasno boli, a motivacione priče o "nadoknadjivanju i uživanju u starosti" su obično sranje i nikad mi nisu pomagale, nisam toliko glup pa da se primam na te ušećerene priče za sirotinju i bednike koji godinama ni na more nisu otišli a kamoli šta drugo. Skromnost takodje ne pomaže, ne vidim što ja uvek da budem skroman dok drugi samo uživaju, gde je tu pravda?
Kliknite za proširenje...

Nije uopšte tačno da si sam krojač svoje sreće. A ni da ćeš uspeti u životu samo ako se dovoljno trudiš. Objašnjenje je da je život previše komplikovan da bi sve bilo baš tako lako.

A ja bih tebe pitao, zašto se porediš baš sa tim ljudima?
Ako bi malo bolje razmislio, shvatio bi da ti u životu nisi uopšte loše prošao. Za sad, naravno. Meni je jasno da tebi nije nikakva uteha ako ti kažem da je svet pun bolesti, tragedija i problema koje ti, hvala Bogu, nisu a i nećeš nikada osetiti. Ali moraš i o tome da razmišljaš. Možda tvoj život i nije tako loš, samo ti toga uopšte nisi svestan.

I, da, pa takav je život, 30 si zabio u guzicu a još nisi to shvatio, to je vrlo čudno. Nepravedan je, često. Nismo svi isti, nemamo iste gene, ne razmišljamo isto, ne izgledamo isto... a u životu čovek veoma retko dobije ono što je zaslužio, bilo dobro bilo loše. Kada to shvatiš, biće ti lakše.
 
Brate ako vec mrzis srecnije i bogatije drugare, trebao si da se druzis sa manje srecnjim i siromasnijim od tebe,
pa da oni tebi zavide....
obrni igricu
1589143672828.png
 
pesho:
a to o najboljim djevojkama....najbolje su daleko od te matrice...svati njima je cilj da se sto pre i bogato udaju dok ih sluzi telo a to kratko traje....posle ide prenemaganje sta je ulozila i da sto vise izvuce kad se isutiraju...ako ti je to za zaviditi onda napred
Kliknite za proširenje...
malo ljudi razmislja kao ti u onom drugom postu, nazalost al tako je
hteo je da ih ima verovatno do 30te pa onda da se ozeni nekom normalnijom, bar tako pretpostavljam
a cudno mi sto nije iskomentarisao niciji savet jos uvek
 
Black Baron:
Izvinjavam se za malo duži post koji sledi, nije moglo kraće.

U kasnim sam dvadesetim i ne mogu da se oduprem ovom osećaju, tačnije mržnji zbog propuštenih dogadjaja i mogućnosti koje sam mogao da prodjem i imam, samo da sam imao sreću kakvu su imali moji mnogo bogatiji i srećniji vršnjaci (pa i moj mladji polu-brat i rodjaci koje zbog toga mrzim i sa njima ne razgovaram). Jednostavno šta god da sam prolazio u životu bilo je prožeto stresovima ili je bilo na mnogo nižem nivou od mogućeg, od druženja, preko raznoraznih dogodovština, putovanja, pa i ljubavnih veza. A sve to zbog siromaštva i niskog standarda. Znam ja za onu čuvenu floskulu "svako je krojač svoje sreće" i "ako se boriš i ti ćeš jednog dana imati sve to", ali sada kako se bližim tridesetoj vidim koliko to nije tačno i koliko neke stvari nikad neće biti osvojene i nadoknadjene, ma koliko se čovek trudio ili verovao, a sve i da ih osvoji jednom biće prekasno jer će već biti star. Poznajem ljude mojih godina kojima je svaki dan mladosti bio bezbrižan i pun dogodovština, nikad se ni oko čega nisu cimali, uvek imali mnogo novca, najbolje devojke, izlazili skoro svako veče na najbolja mesta, imali ogromno društvo sličnog standarda, proputovali i prošli ono što ja neću pa da se još triput rodim, išli na medjunarodne festivale i koncerte, zimovali po vikendicama i najboljim plažama, bili u vezi i spavali sa ribama kakve su meni ma koliko se trudio jednostavno nedostupne. Znam da nismo svi isti ali malo mi se sere od te osudjenosti na prosek i ispodprosečnost u svemu. Pogotovu što svi ti likovi pored toga što su uvek bili bezbrižni i imali sve nabolje, i kroz školu prodjoše opušteno, završiše privatne faksove i dobiše dobro plaćene poslove odmah. Sve bez ikakvih stresova... kako živeti svoj usrani život kad znamo da neko samo uživa i nastaviće da uživa dok ne ostari. Toliko protraćenih sati, sjebanih minuta, nikad odživljenih životinih momenata, propuštenih dogodovština... i sad ti budi ozbiljan, radi, privredjuj. Ne znam gde će me odvesti ova mržnja ali ZNAM da neće splasnuti, svakim danom je sve veća i ta nepravda i uskraćenost me užasno boli, a motivacione priče o "nadoknadjivanju i uživanju u starosti" su obično sranje i nikad mi nisu pomagale, nisam toliko glup pa da se primam na te ušećerene priče za sirotinju i bednike koji godinama ni na more nisu otišli a kamoli šta drugo. Skromnost takodje ne pomaže, ne vidim što ja uvek da budem skroman dok drugi samo uživaju, gde je tu pravda?
Kliknite za proširenje...
Da si istinski zelio, vec bi pronasao nacin da budes na tom putu.
Mislis da bi te taj drustveni uspjeh usrecio, ja mislim da ne bi.
Ja ga iskreno isto nisam zeljan.
Ono si, sto si odabrao da budes.
Nema tu ljutnje.
 
postoje ljudi koje i ja mrzim, ali to su ljudi koji mi nanose zlo, napadaju me i ugrožavaju i sa kojima sam u ratu.

a da mrzim nekog zato što ima više od mene nešto što cenim, to mi je strano.
ako taj neko nije nešto oteo od mene niti me ugrožava svojim imućstvom, ne vidim zašto bih ga mrzeo.

da li sam zavidan? mislim da ne. recimo neki lik smuva devojku u koju sam zaljubljen.
samo bih gledao da se sklonim iz te frustrirajuće situacije i malo bih patio uz neku sentiš muziku.

moj ti je savet da potražiš veću širinu u sebi. neko ima nešto a ti nemaš, i zbog toga bolje prolazi, pa dobro, neka ima.... nije fora prelaziti igricu na easy...
 
Poslednja izmena:
mekflaj:
postoje ljudi koje i ja mrzim, ali to su ljudi koji mi nanose zlo, napadaju me i ugrožavaju i sa kojima sam u ratu.

a da mrzim nekog zato što ima više od mene nešto što cenim, to mi je strano.
ako taj neko nije nešto oteo od mene niti me ugrožava svojim imućstvom, ne vidim zašto bih ga mrzeo.

da li sam zavidan? mislim da ne. recimo neki lik smuva devojku u koju sam zaljubljen.
samo bih gledao da se sklonim iz te frustrirajuće situacije i malo bih patio uz neku sentiš muziku.

moj ti je savet da potražiš veću širinu u sebi. neko ima nešto a ti nemaš, i zbog toga bolje prolazi, pa dobro, neka ima.... nije fora prelaziti igricu na easy...
Kliknite za proširenje...
Pa jeste fora prelaziti na easy, samo to ne moze svako i s tim mora da se pomiri
 
Black Baron:
Izvinjavam se za malo duži post koji sledi, nije moglo kraće.

U kasnim sam dvadesetim i ne mogu da se oduprem ovom osećaju, tačnije mržnji zbog propuštenih dogadjaja i mogućnosti koje sam mogao da prodjem i imam, samo da sam imao sreću kakvu su imali moji mnogo bogatiji i srećniji vršnjaci (pa i moj mladji polu-brat i rodjaci koje zbog toga mrzim i sa njima ne razgovaram). Jednostavno šta god da sam prolazio u životu bilo je prožeto stresovima ili je bilo na mnogo nižem nivou od mogućeg, od druženja, preko raznoraznih dogodovština, putovanja, pa i ljubavnih veza. A sve to zbog siromaštva i niskog standarda. Znam ja za onu čuvenu floskulu "svako je krojač svoje sreće" i "ako se boriš i ti ćeš jednog dana imati sve to", ali sada kako se bližim tridesetoj vidim koliko to nije tačno i koliko neke stvari nikad neće biti osvojene i nadoknadjene, ma koliko se čovek trudio ili verovao, a sve i da ih osvoji jednom biće prekasno jer će već biti star. Poznajem ljude mojih godina kojima je svaki dan mladosti bio bezbrižan i pun dogodovština, nikad se ni oko čega nisu cimali, uvek imali mnogo novca, najbolje devojke, izlazili skoro svako veče na najbolja mesta, imali ogromno društvo sličnog standarda, proputovali i prošli ono što ja neću pa da se još triput rodim, išli na medjunarodne festivale i koncerte, zimovali po vikendicama i najboljim plažama, bili u vezi i spavali sa ribama kakve su meni ma koliko se trudio jednostavno nedostupne. Znam da nismo svi isti ali malo mi se sere od te osudjenosti na prosek i ispodprosečnost u svemu. Pogotovu što svi ti likovi pored toga što su uvek bili bezbrižni i imali sve nabolje, i kroz školu prodjoše opušteno, završiše privatne faksove i dobiše dobro plaćene poslove odmah. Sve bez ikakvih stresova... kako živeti svoj usrani život kad znamo da neko samo uživa i nastaviće da uživa dok ne ostari. Toliko protraćenih sati, sjebanih minuta, nikad odživljenih životinih momenata, propuštenih dogodovština... i sad ti budi ozbiljan, radi, privredjuj. Ne znam gde će me odvesti ova mržnja ali ZNAM da neće splasnuti, svakim danom je sve veća i ta nepravda i uskraćenost me užasno boli, a motivacione priče o "nadoknadjivanju i uživanju u starosti" su obično sranje i nikad mi nisu pomagale, nisam toliko glup pa da se primam na te ušećerene priče za sirotinju i bednike koji godinama ni na more nisu otišli a kamoli šta drugo. Skromnost takodje ne pomaže, ne vidim što ja uvek da budem skroman dok drugi samo uživaju, gde je tu pravda?
Kliknite za proširenje...
Vidim ja da je tebi samo do dogodovshtina
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Ortak2
Odbojnost prema nekome bez objektivnog razloga
2
Odgovora
42
Pregleda
883
Zelena milja
Zelena milja
Džudi S
Zašto ljudi mrze druge ljude?
2
Odgovora
27
Pregleda
614
Vladimir983
Vladimir983
Ortak2
Ženomrzci i ženogadljivci
2
Odgovora
31
Pregleda
248
mario80
mario80

Back
Top