Mržnja prema roditeljima zbog zlostavljanja u detinjstvu.

[Manastirka]

Roditelj moze da vidi sta je napravio od deteta tek kada ili ako to dete odraste...mnoga deca nikad ne odrastu i ne postanu ljudi, ucaureni u svom detinjstvu.
Mnogi roditelji nisu svesni svog uticaja na decu, a drugi usvajaju klise svojih roditelja, pa im je normalno sve sto su oni prosli, shvatajuci sebe kao vaspitaca.
O ovome bi trebalo da raspravljaju tek odrasli, emotivno i intelektualno zreli ljudi. Meni nije normalno da odrastao covek ima mrznju prema roditeljima, ma kakvi bili.

Raspravljaju...kod psihoterapeuta ili psihijatra. Kad shvate da moraju.Ukoliko kojom srećom ne postanu socijalno destruktivne ličnosti, pa ne završe u zatvoru, ludnici ili u bolnicama za lečenje bolesti zavisnosti.

 

[Маслачак]

Roditelj moze da vidi sta je napravio od deteta tek kada ili ako to dete odraste...mnoga deca nikad ne odrastu i ne postanu ljudi, ucaureni u svom detinjstvu.
Mnogi roditelji nisu svesni svog uticaja na decu, a drugi usvajaju klise svojih roditelja, pa im je normalno sve sto su oni prosli, shvatajuci sebe kao vaspitaca.
O ovome bi trebalo da raspravljaju tek odrasli, emotivno i intelektualno zreli ljudi. Meni nije normalno da odrastao covek ima mrznju prema roditeljima, ma kakvi bili.

Искуства су различита, а ово "различита", морате схватити као "веома болна". Многи родитељи су психопате и олоши - нарочито очеви, и место им је на психијатрији или доживотној робији.

Међутим, такви су веома корисни и употребљиви у друштвима која се заснивају на злостављању и контроли људи, што значи да су заштићени од стране државе - не сви, али многи јесу. Тиме њихово зло само добија на снази, јер су уверени "да чине праву ствар", односно, да је њихов начин живота и поступања према немоћнима одобрен од стране "више силе", јер држава код таквих ликова јесте замена за оностране силе.

Мржња деце према родитељу(има) израз је бола и траума које су и даље у њима, озлојеђености због злостављања којем су били изложени, и тај бол и сећања живи су као да су настали претходног дана. Уколико их се не ослободе - а обично не успевају, тада или и сами постају злостављачи сопствене деце, или потону у болест, алкохолизам, наркоманију, криминал... као што је то истакла Манастирка у претходном посту.

 

[Manastirka]

Искуства су различита, а ово "различита", морате схватити као "веома болна". Многи родитељи су психопате и олоши - нарочито очеви, и место им је на психијатрији или доживотној робији.

Међутим, такви су веома корисни и употребљиви у друштвима која се заснивају на злостављању и контроли људи, што значи да су заштићени од стране државе - не сви, али многи јесу. Тиме њихово зло само добија на снази, јер су уверени "да чине праву ствар", односно, да је њихов начин живота и поступања према немоћнима одобрен од стране "више силе", јер држава код таквих ликова јесте замена за оностране силе.

Мржња деце према родитељу(има) израз је бола и траума које су и даље у њима, озлојеђености због злостављања којем су били изложени, и тај бол и сећања живи су као да су настали претходног дана. Уколико их се не ослободе - а обично не успевају, тада или и сами постају злостављачи сопствене деце, или потону у болест, алкохолизам, наркоманију, криминал... као што је то истакла Манастирка у претходном посту.

Tako je. Nažalost!

 

[Metronomy]

Ovo je malo previse za mene, narocito, ako ti koji tvrde da su muskarci glavni nasilnici te iste nasilnike biraju za svoje sexualne partnere i s njima prave decu. Kao sto vise puta napisah deca se ne prave sexom nego zenskom nagonom ( stvorenim iz straha)
Uostalom, lako je utvrditi ko su pacijenti mentalnih ustanova....sa nekontrolisanim ispadima. Lako je utvrditi ko i u porodici ima stalne ispade ( skoro kao normalne) i lako je utvrditi cije ambicije deca ispastaju.

 

[Manastirka]

Ovo je malo previse za mene, narocito, ako ti koji tvrde da su muskarci glavni nasilnici te iste nasilnike biraju za svoje sexualne partnere i s njima prave decu. Kao sto vise puta napisah deca se ne prave sexom nego zenskom nagonom ( stvorenim iz straha)
Uostalom, lako je utvrditi ko su pacijenti mentalnih ustanova....sa nekontrolisanim ispadima. Lako je utvrditi ko i u porodici ima stalne ispade ( skoro kao normalne) i lako je utvrditi cije ambicije deca ispastaju.

Ne moraju to biti samo muškarci. Postoje neodgovorno majke, bave se pristitucijom ili su narkomani, alkoholičarke. Deca u takvom okruženju vrlo teško odrastaju u normalne ljude.Čak i kada odrastu, traume nose sa sobom kao "prtljag" koga se teško mogu otarasiti.Još gora je situacija kada dete odraste!Tada zapravo i kreće prava mržnja, jer dok je dete malo uopšte nema svest i pojam o tome da je njegov roditelj zlostavljač,pa roditelja kakav god bio doživljava kao "zaštitnika", što je zapravo i jedna od roditeljskih dužnosti(funkcija).Zbog toga trauma i mržnja, zapravo i počinje sa odrastanjem deteta.
P. S. Tema jeste mučna,ali možda nije na odmet i ovde pomenuti koliko je nasilje u porodici(zlostavljanje) i zanemarivanje destruktivno po psihofizički razvoj deteta.

 

[Metronomy]

Tesko da bilo koje "dete" od 20 i vise godina moze da ima opravdanje za svoje postupke u tome sto je bilo maltretirano dok je bilo dete...jer onda daje i opravdanje nasilnicima koji su takodje bili deca pre nego sto su postali nasilnici...dakle, mrznja prema roditeljima je opravdanje za nastavljanje nasilja...

 

[Manastirka]

Tesko da bilo koje "dete" od 20 i vise godina moze da ima opravdanje za svoje postupke u tome sto je bilo maltretirano dok je bilo dete...jer onda daje i opravdanje nasilnicima koji su takodje bili deca pre nego sto su postali nasilnici...dakle, mrznja prema roditeljima je opravdanje za nastavljanje nasilja...

Ne mora da znači. Negde se prekine lanac nasilja, tako što dete(ili kasnije čovek) shvati da nije bilo krivo zbog toga što je bilo zlostavljano! Tako se lišava osećaja sopstvene krivice i nastavlja da živi sa saznanjem da niko to ne zaslužuje, pa neće ni sam to uraditi (ponavljati zlostavljanje nad bilo kojim drugim bićem).
Da se razumemo, jedno je poneki vaspitni šamar s vremena na vreme, druga priča je prebijanje deteta, zloupotreba dece,psihičko maltretiranje(vređanje, omalovažavanje...) sve ono što kao pojam predstavlja govor mržnje.
Kao primeri iz prakse, postoji mnogo ljudi koji potiču iz alkoholičarskih porodica. Uspeli su da odrastanjem stvore mržnju prema alkoholu, kao uzočniku razornih međuljudskih odnosa, dok roditelja posmatraju kao žrtvu poroka, koji nije uspeo da se sa porokom izbori.Tada se mržnja prema roditelju pretvara u drugu(blažu)emociju i otvara put za uspostavljanje drugačijih odnosa.

 

[Metronomy]

Da se razumemo, vaspitni samar je nedostatak komunikacije i uvod u zlostavljanje...Da neces da napises slucajno da te i dete od 17 godina ne iznervira da ga osamaris? Ali je jace od tebe, pa kazes muskarcu " idi ti razgovaraj s njom"
neke malo namazanije sva kaznjavanja od malih nogu prepustaju ocu i budu fine majke....
Deca uglavnom budu zklostavljana jer se majke tako osecaju i to prenose na decu...dalje ide briga za decu sa osnovom " ako je mami dobro i detetu je" ....glavni nasilnici su nekontrolisani ljudi, a narocito zene...

 

[Manastirka]

Da se razumemo, vaspitni samar je nedostatak komunikacije i uvod u zlostavljanje...Da neces da napises slucajno da te i dete od 17 godina ne iznervira da ga osamaris? Ali je jace od tebe, pa kazes muskarcu " idi ti razgovaraj s njom"
neke malo namazanije sva kaznjavanja od malih nogu prepustaju ocu i budu fine majke....
Deca uglavnom budu zklostavljana jer se majke tako osecaju i to prenose na decu...dalje ide briga za decu sa osnovom " ako je mami dobro i detetu je" ....glavni nasilnici su nekontrolisani ljudi, a narocito zene...

Da se razumemo...najveći zlostavljači su procentualno i dalje muškarci. Ali svaki ovakav slučaj je priča za sebe.To zadnje što si napisao, govori više o tome da li je osoba psihički "kompetentna" da bude dobar roditelj(u tvom primeru majka).Zlostavljanje je nešto drugo. Nešto na šta bi trebalo da se reaguje odmah ili što pre. Kao što si i sam primetio da je vaspitni šamar "uvod u nasilje". Nije uvod, nego je nasilje!Pitanje je samo da li će se nasilje nastaviti(tražiti opravdanje,pa gde se nalaze opravdanja tu dolazi vrlo lako i do ponavljanja) ili reagovati na vreme!
Sve u svemu, odgovornost je zbog toga proširena sa članova porodice i bližih srodnika na celo društvo,upravo zbog te "toksičnosti", koja se teško eliminiše iz života.Nereagovanje u takvim situacijama(zataškavanje, ignorisanje i "gledanje svojih posla" ), trebalo bi zakonom izjednačiti sa saučesništvom.

 

[Metronomy]

Da se razumemo...najveći zlostavljači su procentualno i dalje muškarci. Ali svaki ovakav slučaj je priča za sebe.To zadnje što si napisao, govori više o tome da li je osoba psihički "kompetentna" da bude dobar roditelj(u tvom primeru majka).Zlostavljanje je nešto drugo. Nešto na šta bi trebalo da se reaguje odmah ili što pre. Kao što si i sam primetio da je vaspitni šamar "uvod u nasilje". Nije uvod, nego je nasilje!Pitanje je samo da li će se nasilje nastaviti(tražiti opravdanje,pa gde se nalaze opravdanja tu dolazi vrlo lako i do ponavljanja) ili reagovati na vreme!

Ako ces posteno, najveci zlostavljaci su taste i svekrve...

 

[Manastirka]

Ako ces posteno, najveci zlostavljaci su taste i svekrve...

Može biti...samo žrtve nisu deca, pa da se ne mogu adekvatno odbraniti!