Motiv za potiskivanje...

[JaMrzim]

Podnaslov za sledeci ogroman pasus: Onemogucavanje toga da neko dodje i kaze samo "Nauka (naucnici /kazu) kaze da je to tako, i nema sta vise da se pise". Ukoliko i ne planirate da dodjete i kazete to, nemojte ga ni citati...

Svakako da se svi skolovani (i neskolovani) psiholozi nece sloziti oko niti jedne teme. Neki ce misliti da je potiskivanje nesto za sta je odgovorna osoba, koja ima slobodnu volju, i moze i da ne potiskuje, i navoditi nesto za sta misle da su argumenti za to. Neki ce reci da je potiskivanje refleks, nesto sto se "mora", u slucaju da nastupi anksioznost, i navesti nesto za sta misle da je argumenat za to. Ta teorija je najmanje logicna. Objasnicu (danas ili kasnije) i zasto. Neki ce misliti da je potiskivanje inace "neki" (nece znati da kazu koji) refleks, jer misle da je uopste sve psihicko i fizicko determinisano radom neurona... da tu slobodi volje nema mesta, i navesti nesto sto misle da je argumenat za to... Neki ce misliti, ali nece navoditi argumente, jer ih nece ni imati... ali njima to ne predstavlja problem da misle, i te necemo uzimati za ozbiljno? Jeli tako? Neki ce, zatim, misliti kako je potiskivanje nagona (a neki ce misliti da se ne potiskuje nagon, nego motiv, dok ce neki reci 'nagon', i objasniti da pod time u stvari misle na motiv, mada ce tako dati slobodu zlonamernicima da ih izvuku iz konteksta) prouzrokovano nekim motivom, i nista vise, neki ce reci zato misle da je uzrok motivacione prirode, a neki ce reci i koji je motiv u pitanju, dok ce, u svim pomenutim slucajevima u ovoj zadnjoj sekciji opisa 'sta ce neki reci', pitanje postojanje slobode volje ostaviti otvoreno... dakle, pitanje 'porekla i dimenzije' iz koje dolazi to sto zovemo 'motiv'. Uopsteno, i nije obavezno da se pri resavanju neke teme rese i ostala pitanja, posebno ne tako znacajna kao pitanje postojanja slobode volje.
Neki ce, medjutim, misliti da potiskivanje i ne postoji, dok ce neki reci kako nema argumenata ni da postoji ni da ne postoji, kako se to nezna, ili kako postojeci nisu dovoljno cvrsti, pa je potrebno prvo raditi na sticanju znanja o tome da li potiskivanje uopste postoji. Neki se uopste i nece "muciti" da razmisljaju u vezi potiskivanja, niti icega sto se ne moze svesti pod njihovu "uzu" oblast, ili "uzu" metodologiju...

Mislim da sam uspeo da obuhvatim sva "misljenja" o potiskivanju, odnosno konacne plodove istih. Pri tom sam, naravno, one kojima misli o tome nisu (ni po njihovom misljenju) plod razmisljanja (nalazenja argumenata) oznacio kao nebitne.

Neka i na temi ti budu nebitni, neka se ne kaze "sta ko drzi za kakvo", vec "zasto". Dakle, ne zanima me "sto mislite", nego sto mislite, tj. koje argumente navodite, tako da cu time sto ce neko samo doci i napisati nesto forme "Ja mislim da to ...(jos jedna rec, nepoznata)" biti odusevljen kao sto bih bio odusevljen kada bi mi smece slucajno uletelo u kucu zbog toga sto je prozor bio otvoren, a duvao je jak vetar...

Tema:
1. STA (SVE, ako mislite da ima vise tacki ili setova tacki koji do njega mogu dovesti) JE UZRK POTISKIVANJA, [2. I DA LI DO NJEGA (UOPSTE) MOZE DOCI, DAKLE, DA LI POMENUTO POSTOJI?] [3. IZNOSENJE TUDJIH TEORIJA O TOME, CAK I AKO NE MISLITE DA SU SIGURNO TACNE]



Svakako, dozvoljeno je razgovarati i o tome da li potiskivanje uopste postoji, dakle, dovoditi to u pitanje...

 

[JaMrzim]

Mozda tema "obicnim" citaocima i nece biti jasna, pa cu pokusati da reseim to navodjenjem primera odgovora na temu, i to onog koji bi mozda dao A. Adler:

"Svaki covekov (konacni) cilj u zivotu je fiktivan, pri cemu je covek taj koji kreira tu fikciju. (...) To je uredu. Kod neuroticara ili psihoticara fikcija zahteva da se realnost, u svim ili samo pojedinim aspektima, ne vidi, i (mozda i to) da slika o realnosti (znanje stvarnosti) bude (delom ili potpuno) fiktivna. To je jedan slucaj, u drugom slucaju fikcija nema toga zahteva, ali je ta fikcija kontradiktorna, tako da je i cilj (cak i fiktivno) nemoguc. Dakle, motiv potiskivanja je fiktivan. Medjutim, nekad fikcija zahteva i to da neki njeni delovi ne budu odredjeni od strane autora, vec da ih odrede neki "spoljasnji" (od Ega, pa spolja) faktori, na primer, drugi ljudi, itd.".

I onda bi nastavio i dalje...

Svakako, ukoliko na mestu gde su "(...)" ne bi stajalo ono sto A. Adler misli da su argumenti za to, taj post bi bio offtopic.

 

[Brani]

Prilikom velike psiholoske traume, moze doci do potiskivanja - zaboravljanja nemilog dogadjaja.
multiple pers. disorder takodje potiskuju dr.jekylla - ne secaju ga se.
Najverovatnije odbrambeni mehanizam je u pitanju.
Da li je racionalizacija vrsta potiskivanja?

 

[JaMrzim]

Definicija racionalizacije kaze da da, racionalizacija je potiskivanje znanja o tome da je doslo do potiskivanja, odnosno, da negde postoji "rupa", i (bolje reci plus, nego i) da je ona napravljena namerno. Takvo nesto svakako postoji uvek, inace ne bi bilo ni potiskivanja. Ako se govori o "potiskivanju emocija", onda bi tesko bilo navesti "produkt racionalizacije", odnosno, to "kako" je ta "rupa" popunjena, i da li je, ili tu stoji samo praznina... mada neki misle da potiskivanje emocija i ne postoji, to je vec zanimljiva ali i dosta teska tema... neki govore samo o "nesvesnim emocijama", ali ne i o potisnutim, vec jednostavno o emocijama koje su nastale zbog sadrzaja u nesvesnom, i nekako "na tom mestu". Neki nesvesno vide kao "mnogo drugih malih (isitnjenih) svesti" pri cemu te "nesvesne emocije" postoje u njima, ali nisu potisnute, jer su tu i nastale itd... To potiskivanje emocija je vec opsirnija oblast nego moje znanje o njoj, pa mi je prica oko njega pomalo i "ne najblistavija", ali ono jednostavno "trazi" da se pomene u odgovoru na pitanje kao sto je tvoje.

E sad, nekad se rec racionalizacija koristi u smislu "proizvod racionalizacije", pa se "pokusaj coveka da mesto na kome je praznina u njegovom znanju o necemu predstavi kao puno nekom pricom", odnosno, "ta prica|, naziva racionalizacijom, pri cemu se ne koristi pravilna terminologija.

Nekad cak i u 3cem nekom nepravilnom smislu...

 

[louiskrstic]

Postavljaču teme, dotakao si jedno široko polje (kao i svako drugo) koje može biti toliko široko da ga vekovima ne sagledaš potpuno. Istovremeno moguće ga je prekočiti jednim korakom i da ništa ne ostane ne obuhvaćeno.
Insistiraš postavljanjem teme da svako može, treba i "mora" prići temi na tvoj način inače će biti diskvalifikovan jer, u protivnom njegovo znanje i razumevanje neće vredeti i neće se uvažavati. Ponekada je, a skoro uvek, samo naše stanje svesti (pogled na život) osnovna prepreka da sagledamo i razumemo mnoge detalje pa i ovo o čemu diskusuješ. Stanje sveste samog pojedinca odredjuje sva njegova životna iskustva i sve njegove životne poteškoće.
Malo ću se udaljavati od tvoje teme ne da bih je ignorisao nego što često ne uvidjamo da nam nedostaje još neki elemenat da bismo mnoge stvari sagledavali pojednostavljenije i lakše i da nam život izgledea mnogo lakši i lepši tako da umesto da mrzimo život, iz nama nepoznatih razloga, isti volimo i osećamo se srećnim čak i onda kada nam taj isti život postavi veliko breme na našim plećima.
Ako si odvojio malo vremena i razmišljao po pitanju skrivalica, maski i prihvaćenih reči, izraza i imena iza kojih se sagovornici ovde skrivaju mogao si uvideti da upravo ti detalji otkrivaju samu osobu onakvom kakvom je njeno trenutno stanje svesti. Kažem stanje a ne nivo.
Idemo dalje.
Svako polje čovekovog istraživanja je poput glione od koje se može načiniti bezbroj predmeta i ma kakvi oni bili uvek će to biti glina. Tako je i sa istraživanjima i razumevanjima po pitanju potiskivanja. Mnogo puta ljudi govore o onome kako to vide ili kakvu su terminologiju prihvatili ne shvatajući da i oni drugi govore o istoj stvari ali različitom terminologijom. No odbacimo to i vratimo se suštini preko jednog primera postavljenog pitanjem.
Da li ti je poznato da ljudi (ne svi) selektivno čuju? Ne da oni svesno vrše selekciju i ignorišu već selektivno čuju tako što izvesni "automatizam" unutar njih samih automatski bira šta će propustiti do njih. (Naravno ovo bi bila interesantna tema sama za sebe pa je ostavimo).
Zašto potiskivanje i zašto bih da citiram neka i nečija saznanja da bi moj navod bio prihvaćen? Tim stavom se kaže da su znali samo ljudi do sada u proteklom vremenu ali ostali koji hodaju sa nama rame uz rame nemogu znati a još manje oni koji dolaze iza nas.
Nedavno je na TV bilo diskutovano iskustvo žene izvan tela za vreme njene operacije koju je potpuno gledala, slušala i detaljno opisivala. Lekari, hirurzi su diskutovali i potvrdjivali opisivane detalje ali odgovora i objašnjenja nisu imali. Oni, nauka, nemaju objašnjenje ali objašnjenje i ne leži u oblasti nauke. Znanje i razumevanje toga i tvog potiskivanja postoji ali nije niti će biti u oblasti nauke zato što je izvan materijalnih opsega.
Jer, svako od nas je duhovno (nematerijalno biće) koje je u procesu duhovnog sazrevanja ili u procesu sticanja životnih iskustava. Kao još nedovoljno sazreli i nemoćni da se nosimo sa težim emocijama i drugim osećanjima, ta bolna i teška iskustva potiskujemo u podsvesni deo uma (koji je samo i jedino magacin) da bismo kroz vreme (možda kroz deset ili stotinu života) kada dovoljno ojačamo počeli izvlačiti iskustva iz svog magacina, ona potisnuta, da ih doradimo i obradimo. Mnogi mentalni problemi kod ljudi danas jesu upravo iz daleko daleko ranijih iskustava kada smo bili još nemoćni i kada smo zloupotrebljeni ili smo mi zloupotrebljavali.
Zašto nekoga smrt deteta slomi i do kraja života se ne uspe oporaviti dok drugi idu dalje kroz život noseći se stoički? Odsgovor leži upravo u toj duhpovnoj zrelosti samih ljudi. Jer, neko unutar sebe zna da se život suštinski ne završava i to nezavisno što on tako nešto kao svoje intelektualno znanje i prihvatanje ne verbalizuje.
Da bi se život pa i potiskivanje razumeo potrebno je isti proučavati izniutra a ne spolja kako to čini nauka.
Po pitanju potiskivanja ili po ma kom drugom problemu sa kojim se čovek susreće ne postoji nikakva tajna kao što ne postoji tajna po pitanju mnogih religija, učenja i lutanja. Naravno, čovek je ovde da sam svojim koracima i svojim iskustvima otkriva i razume taj isti život.
Da čovek čoveku ne bi bio vuk neophodno je da sam čovek, koji tako vidi, promeni svoj unutarnji pristup životu. U protivnom, život će mu uvek pružati potvrdu da je u pravu tj. da je čovek čoveku vuk.
Kakvo nam je unutarnje stanje svesti tako nam život oko nas odgovara i takva iskustva imamo. Zato je svaki čovek u potpunom pravu ako kaže da su ljudi poput zveri ili da je nauka vrh saznanja ili da je jedino njegova religija ispravna. Na sreću to njegovo shvatanje je samo usputno i prolazno a stvarnu istinu će tek upoznati. Ta stvarna istina je cilj svakog od nas. Zato je potrebno imati malo više sluha i za ono što je drugačije od nas samih.
Pozdrav.