Moram ti reći koliko te volim...

Sta ima to u nama samima da, iako svesni da imamo samo taj jedan jedini zivot, nastavljamo da ga prezivljavamo a ne dozivljavamo i zivimo kao da cemo sutra umreti?
Previse zelimo - premalo rizikujemo. Previse trazimo - premalo smo spremni da pruzimo.
Previse pricamo, a da pritom premalo kazemo.
Previse se zalimo - premalo radimo na tome da nam bude bolje.
Obecanja olako gazimo, iako su ona nekima od nas jedina stvar u koju jos uvek veruju.
Previse mi hocemo, a premalo delamo. Zaboravljamo da je svaki novi dan u kom disemo, osecamo, patimo i volimo, zapravo jos jedan od Boga dar, jos jedna sansa da stvari podredimo onako kako ih sanjamo i pravimo od sopstvenih zelja. Zaboravljamo da je za srecu potrebno jako malo, ali se ona ne ceka skrstenih ruku, vec joj trebamo u susret ici.
I zaboravljamo da nas, vec sutra, nece biti, a mi ne zivimo.
Vec samo disemo.
Eto, tek tako da smo tu.
Na broju.
To nije hrabrost.
To je kukavicluk.


ALI JA TEBE VOLIM ......VOLIM .......:sad2:
donna-crying.gif
 
Kad je sve volim

Kada mi upadne u sobu
I unese sneg na trepavicama
I miriše na napolje.

Kada kupi psa pa ovaj
Hteo, ne hteo ubrzo
Počne da liči na nju.

Kad se setim da je bila fetus
I takvu je volim
U stadijumu punoglavca

Na fotografijama iz detinjstva
Kao bebironu sa loknicama
A najvolim zato što se ona
Od tih fotki do danas
Uopšte ne menja

Kad noću piše
Baterijom po vazduhu
Šalje poruke vanzemaljcima

Kad me na Rilkeove
Stihove pita
- A je l’ ti se svidja
Moja nova tašna?

Kada usisava tepih u ’aljinčetu
I kada je uštinem otpozadi
A ona vrisne –
Jesi li normalan
Mogla sam tako da poginem ovde

Kad slušamo muziku
A ona podigne kažiprst
Slušaj sad ovaj prelaz
Kako je dobar
Ram-tara-ram-tira-tam

Kad je pogledam na neko mesto
A ona stavi ruke preko tog mesta
Kaže – što si pokvaren,
Marš tamo!

Kada donese ćumur
Na poslužavniku
Evo, malo su mi
Izgorele kiflice – kaže

Dok čita ove beleške
Pa se iznervira
Što lažeš, za one kiflice!

Kada mi kaže
Bože, koliki ti je nos!
To je zato što me lažeš
Pa ti stalno raste
K’o Pinokiju…

Kad kaže
Ja bih te nešto pitala
Ako obećaš da
Nećeš da se smeješ

Kad izadje iz kupatila i
Kad joj kosa liči
Na dečiji crtež

Kad šmrca na ljubavni film
I kada opazi da se jedva
Uzdržavam da
Ne prasnem u smeh
Pa stane da me gadja
Korama od pomorandže

Kad mi kaže –
Ti mene kad bi ostavio
Ja bih samo legla
Na patos
I umrla…
– Jovan Nikolić
 
Čekam u senci jednog starog duda
da mesec zađe i,skrivena tamom,
po uskoj stazi što kroz noć krivuda,
da siđeš k meni čežnjivom i samom.

Čekam,a lenjo prolaze minuti,
i sati biju na tornju daleko.
Već zora sviće,blede mlečne puti,
a ja još čekam,- i večno bih ček*o!
O šta je to što mene veže sada
za jedan put,za jedan oblik tela,
i što mi duša zatrepti cela,
i sva nemoćna izdiše i pada,
kad me takne jedna ruka bela!
I sav zasenjen pred čudesnim sjajem
lepote tvoje,slab,bez jednog daha,
kao da svakog časa život dajem,
prilazim tebi pun pobožnog straha,
posrćem,klecam,dokle me privlače,
ko provalija tamna i duboka,
i dok se strasnim prelivima mrače,
tvoja dva crna neumitna oka...
MILAN RAKIĆ
 
Dodirivala sam čoveka
koji je držao šećer
na jeziku,
istopljen,
vreo,
i naizgled savršen.
Naprečac u srce ubacila
ženu,
naizgled tihu,
mirnu,
mučenu.
Zagrizla sam oblak
priželjkujući munju da
sprži ostatak topline
u meni.
Ispijam gromove
da unutra pucaju,
dok spolja
zora rumeni.
Ruže ne kidam,
no ih ljubim...
počinju kiše i
spiraju
soj nakrivo postavljeni.
On,
koji je amajlije skinuo
stideći se sebe,
ona,
koja gromove guta,
čuvajući njega.
("Ljudi lažu"-rekle su mi senke,a ja ostah začuđena.)
 
U polici uredno stoji knjiga,moj rođendanski poklon tebi,
Knjiga koju ti nikada neću poslati,
knjiga na kojoj nikada neću napisati posvetu...
Zbog tvojih,
Zbog mojih,
Zbog nas
Nećeš je nikada dražati u ruci,
Nećeš je nikada čitati,

:heart: :heart: :heart: :heart: :heart: :heart: :heart: :heart: :heart: :heart: :heart: :heart: :heart: :heart: :heart: :heart: :heart: :heart: :heart: :heart: :heart: :heart:


Smešim se i prisećam mojih brbljanja i ujedno želje da ti ne ispričam sve ono važno iz knjige...

Onda tvoj pogled kojim mi jasno govoriš da sam nezrela devojčica koja još treba da "raste"...

Ne, nisam tužna što si otišao zbog nekih drugih, tebi dražih očiju,
Samo me malo zabole sećanja,
Samo mi malo teško da udahnem ovaj gusti prah,
Samo me pomalo strah...
 
  • Podržavam
Reactions: Tea
Od kada sam izgovorila "volim te ",
Nisam prestala da te volim
Zelim da te volim za zivot :heart:
Pod uslovom da je tako

Ti si u mom srcu,
U mojoj glavi bez predaha,
Ti si sve za mene
Ti si moj zivot
Zamisli NAS ruku pod ruku
Oci u ocima
Ovo imaginarno postaje stvarno
Da nas vidi u ovom trenutku
Ljubav prisutna
Na ovom cudesnom putu
Koji nikada nece prestati
Posto imas za vecnost
Svu moju ljubav...:heart:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top