- Poruka
- 69.803
Montesori pitanja za uspešnu promenu ponašanja kod deteta
Postoje mnoge faze odrastanja dece koje nas ostavljaju zapanjenim i frustriranim. Kada se to desi, sasvim je prirodno reagovati ljutito i iznervirano. Međutim, ne samo da takva reakcija nije produktivna, već može ohrabriti dete da nastavi sa neželjenim ponašanjem.
Jedna od osnova Montesori učenja je da se uoči šta funkcioniše, a šta ne i ko reaguje kako na određeni metod. U slučaju “neželjenog/lošeg ponašanja”, treba da zastanemo, sednemo i potrudimo se da dobro osmortrimo dete da bismo uočili šta je glavni okidač nekog ponašanja i tako mogli da zaustavimo posledice na vreme.
Kao pomoć navodimo šest pitanja koja su ključna a koja postavljaju Montesori učitelji kada žele da se ponašanje dece promeni.
Da li su osnovne potrebe podmirene?
Da li je dete umorno kada počne da kinji drugare? Da li je gladno kada krene da se valja po podu? Da li ga treba podsetiti da ode da piški onda kada primetno gubi kontrolu nad svojim telom?Kada je detetu neprijatno, njemu je prosto nemoguće da ukaže na ono što mu smeta. Često mu je potrebna pomoć odraslih kako bi shvatilo uzrok nelagodnosti. Kako bismo utvrdili da je detetovo loše ponašanje posledica neke neispunjene fizičke potrebe, moramo pažljivo da posmatramo kada se javlja. Ako se dešava oko podneva, može biti da mu treba lagana užina. Ako se dešava popodne, može biti da je umorno i da treba da odmori.
Šta pokušava da postigne?
Sledeća stvar na koju treba obratiti pažnju je detetova motivacija iz koje proizilazi ponašanje. Da li baca stvari radi stimulisanja čula ili ih posmatra kako padaju i rasturaju se po podu? Da li mu treba pažnja? Možda udara batu/seku/drugare zato što ne zna kako da reši problem verbalno.Malo dete ne radi određene stvari namerno, kako bi bilo loše, čak iako se čini da su njegovi postupci direktan bezobrazluk. Ukoliko razmislite o par faktora, biće vam jasna njegova motivacija, pa pokušajte da se osvrnete na to. Provedite dete kroz ceo postupak da biste mu pokazali kako može rečima da reši situaciju kada mu neko uzme igračku.
Uvek imajte na umu, pre nego što burno reagujete, da je svako ponašanje posledica nečeg drugog.
Kako da promenimo okruženje kako bismo dotakli ponašanje?
Montesori učenje kaže da ne možete da promenite dete, ali možete da promenite okruženje.Jedna od glavnih vodilja ovog učenja jeste da se napravi okruženje koje je lepo, bezbedno, mirno i fokusirano. Okruženje nije neka statična stvar, ono mora da bude podležno promeni kako bi odgovaralo detetovim potrebama.
Ako je primetno da dete svakodnevno protrčava nekim delom prostorije, važno je da se prostor rasčisti kako bi se izbegle povrede. Takođe, ako su nadohvat ruke predmeti koje malo dete ne bi trebalo da dira, treba ih pomeriti na sigurno, nepristupačno mesto.
Kako da sprečimo nepoželjno ponašanje?
Lakše je prekinuti i okončati neželjeno ponašanje, nego ga zaustavljati kada ono nastupi. Onog trenutka kada otkrijete okidač za određeno ponašanje, tada ćete moći potpuno da ga se rešite. Uklonite okidač i uklonili ste i neželjeno ponašanje.Ako vaše dete udara drugo dete, možda bi trebalo da se postarate da jedno vreme prosto budete tu, u blizini, kako biste sprečili svoje dete da udari drugo. Ako se vaše dete ljuti kada treba da ide kući na popodnevnu dremku, možda bi trebalo da pokušate da odete ranije kući.
Budite spremni na više pokušaja dok ne uspostavite ritam i naučite koje su to efektivne metode za zaustavljanje lošeg ponašanja.
Zašto me ovo nervira?
U nekim slučajevima, kada dete kinji druge i kada se bezbednost dovodi u pitanje, sasvim je u redu da nas to potrese i iznervira. U drugim slučajevima, treba da se okrenemo sebi i pronađemo razlog zašto nas određeno ponašanje nervira. Teško je biti potpuno objektivan kada je naše dete u pitanju.Kmezavost i kukanje je ono što roditelje najviše iritira, a verovatno je to zato što su i sami bili takvi kao deca. Važno je da razvijemo strpljenje i empatiju za našu decu.
Kako do stabilnog i jakog odnosa sa detetom?
Odnos roditelja i deteta je ključ promene ponašanja deteta. Na posletku, deca nas ne slušaju zato što glasno vičemo, već zato što osećaju povezanost i sigurnost.Možda će se u prvi mah, učiniti lakšim da se udaljimo od situacije kada nastupi problematično ponašanje, ali je svakako delotvornije i dugotrajnije ako tada pokažemo razumevanje i emaptiju. Ako tada odvojimo vreme da budemo prisutni, tu sa njim, kada mu najviše trebamo, izgradićemo stabilan i jak odnos. Takav metod će iziskivati više pokušaja, ali će imati trajniji rezultat.
Kada dete prolazi kroz loš period, kada je problematično ponašanje učestalije nego obično, to samo znači da nas treba više nego ikad. Tada treba da budemo tu.
