Čudo videše seljaci u brdima. Videše oruđe svoje, noževe, vile, lopate, ašove, grabulje, sekire, kako, tamo-vamo, lete u vazduhu, same. Svo to oruđe, metalno i opasno se u vazduhu lagano njihalo. kao da je igralo.
Zatvoriše se seljaci u svoje kuće. Ženu i decu staviše u podrume, od straha da se oruđe ne pomami i na njih da ne udari. Gvirili su kroz prozore ali se oruđe na njih nije obrušilo. Oruže se samo se u krug okretalo, da bi tako i padalo, pa bi se odmah zatim ponovo podizalo i vrtelo. To je trajalo tri dana i tri noći. Niko se ne usudi za to vreme da nekom od letećeg oruđa priđe, da ga uhvati i proba da ga ukroti.
Momčilo, momak smeli, jak i bistar, on pomisli, da možda, magija neka ili san živi, nisu van kontrole, pa ovakvu star čine. Odvaži se Momčilo i iz kuće izađe. Namera mu je bila da bodljikavu i rđavu vilu, za dršku uhvati i ukroti. Prišao je oruđu strarom, koje je se vazduhu vrtelo i za dršku ga dovati, ali se vila tako jako usprotivi da Momčila sa zemlje podiže i među oblake krene da se diže. Momčilo se nije uplašio i vilu je snažno držao. Putovao je sa njom iznad šume do reke. Iznad reke vila se okrete naopačke a Momčilo strmoglavce u reku upade. Momčilo je plivao i plivao ali reka je bila brza i nabujala, tako da se Momčilo u jednom trenutku izgubio.
Kada je ponovo oči otvorio, na nekom đubretu se našao i veliki je grad, ispred sebe je ugledao. Momčilo je otišao u grad, tamo mu se gubi svaki trag.
Zatvoriše se seljaci u svoje kuće. Ženu i decu staviše u podrume, od straha da se oruđe ne pomami i na njih da ne udari. Gvirili su kroz prozore ali se oruđe na njih nije obrušilo. Oruže se samo se u krug okretalo, da bi tako i padalo, pa bi se odmah zatim ponovo podizalo i vrtelo. To je trajalo tri dana i tri noći. Niko se ne usudi za to vreme da nekom od letećeg oruđa priđe, da ga uhvati i proba da ga ukroti.
Momčilo, momak smeli, jak i bistar, on pomisli, da možda, magija neka ili san živi, nisu van kontrole, pa ovakvu star čine. Odvaži se Momčilo i iz kuće izađe. Namera mu je bila da bodljikavu i rđavu vilu, za dršku uhvati i ukroti. Prišao je oruđu strarom, koje je se vazduhu vrtelo i za dršku ga dovati, ali se vila tako jako usprotivi da Momčila sa zemlje podiže i među oblake krene da se diže. Momčilo se nije uplašio i vilu je snažno držao. Putovao je sa njom iznad šume do reke. Iznad reke vila se okrete naopačke a Momčilo strmoglavce u reku upade. Momčilo je plivao i plivao ali reka je bila brza i nabujala, tako da se Momčilo u jednom trenutku izgubio.
Kada je ponovo oči otvorio, na nekom đubretu se našao i veliki je grad, ispred sebe je ugledao. Momčilo je otišao u grad, tamo mu se gubi svaki trag.
