Moje...tvoje...misli i osećanja

[Baudrillard]

Dosada zaista jeste monotonija sveta, neprijatnost života, umor od življenja; dosada stvarno jeste telesni osećaj beskrajne ispraznosti stvari. Ali dosada je, pre svega toga, monotonija drugih svetova, postojećih i nepostojećih; neprijatnost obaveze da živimo, kao mi ili neko drugi, na ovaj ili neki drugi način, ovde ili u nekom drugom svetu; umor, ne samo od juče i danas već i od sutra, od večnosti, ako ona postoji, i od ništavila, ako je ono u stvari večnost. A nije ni samo ispraznost stvari i bića ono što tišti dušu kojoj je dosadno: to je i ispraznost ma čega drugog, što ne spada ni u stvari ni u bića, ispraznost sopstvene duše koja oseća prazninu, koja se oseća prazno, i u toj praznini odbojna je i mučna samoj sebi.

Fernando Pesoa

 

[Waterfall]

''Tajna je u tome, draga Alisa, da se okružiš ljudima koji ti srce ispunjavaju srećom.
Tada ćeš, samo tada, biti u Zemlji čuda."
Lewis Carroll

 

[Waterfall]

“Kad jedno određeno stanje počne da vas muči, da postaje neizdržljivo, nemojte stajati u mestu, jer bolje neće biti, još manje pomišljajte na bežanje natrag, jer se od toga pobeći ne može. Da biste se spasli, idite napred, terajte do vrhunca, do apsurda. Idite do kraja dok ne dotaknete dno, dok vam se ne ogadi. U tome je lek. Preterati znači isplivati na površinu, osloboditi se. To važi za sve: za rad, za nerad, za poročne navike kojih se stidite, a kojima robujete, za život čula, za muku duha.”

Ivo Andrić

 

[Danik]

"...Objasnjavanjem stvari, oduzimamo im nesto od one carolije
od onog zlatastog omota, ispod kojeg se kriju tolika
cudesna znacenja svega sto izgleda isto.

Reci su iskracale. Iznosene. I krpljene. Mereno od pre
vremena i mnogo posle vremena. Ostaje samo smisao kao
cudo svih vidjenja.

Razmisljao sam o tome i to u sebi ponavljao,jer osecao sam
nejasno da se tu krije mudrost i sloboda detinjstva.

I hodao sam na rukama.

I nosio sam zemlju u susret nebu zvezdama po drumovima
svetlosti i bespucima vasione.

Eto, to je moj zivot i moja biografija.

To sam ja po zanimanju: nosac zemljine kugle."

Nosač
Mika Antić

 

[Waterfall]

“Blago onome koji od života ne traži ništa više od onoga što mu ovaj spontano pruža, vodeći se instiktom kao mačka koja traži sunce onda kada ga ima, a kada ga nema, samo toplotu, gde god da se nalazi... Blago onome ko se odrekne svega, i kome, upravo zato što se svega odrekao, ništa ne može biti oduzeto ili umanjeno.”
Fernado Pessoa
''Knjiga nespokoja''

 

[Waterfall]

Ne. Ništa mi ne treba i nikog ne očekujem. Kao uvek u ovakvim trenucima, oslanjam se sam na sebe i tako se održavam na površini.
Živim uporedo sa svojim bolovima.
Čekam, čekam i više nego napola mrtav, verujem da ću izdržati, da će i ovo proći, a ja ostati. Trpeti, živeti, i nadživeti — to znači pobediti samog sebe i svet oko sebe.

Ivo Andrić

 

[Waterfall]

"Време je иза нас, време je пред нама. Чим само почнеш да дуже мислиш о ономе што je било или о ономе што ће бити, одмах губиш
оно што је главно: истински живот у садашьости"
Лав Толстој

 

[Waterfall]

"Volio bih da živim s lažnom nadom, nego sa sigurnim beznađem".

Meša Selimović

 

[Mika]

Povrijede te ljudi. Ali ne bole kasnije toliko te riječi koje su ti rekli. Niti pogled kojim su te gledali. Niti taj trenutak. Boli saznanje da se prave kao da se ništa nije dogodilo. Gledaju te i kao ne razumiju što je bilo. Mimoilaze taj trenutak. A kada i dođu do njega. Kao da je to bila neka sasvim nevažna epizoda. Nije lako sebi opravdati tu situaciju. I reći „nisu znali što rade“. A još gore je sebe uvjeriti da si dobro i da ti ništa to ne smeta.

Neke isprike nikada nećeš čuti. Ni dobiti. A opet s druge strane i kad dođe ta riječ „oprosti“ učiniti će ti se preslaba za sve što je bilo. A morat ćeš nastaviti živjeti dalje. Stiskajući u sebi tu staru bol.

- Mario Žuvela

 

[Waterfall]

" ... И само сањам сваки дан кад ћу напокон срести једном било кога. Ах, да ви знате колико сам пута био заљубљен...
- А како, у кога?...
- Па ни у кога, у идеал, у ону која би ми се приснила у сну. Ја стварам у машти целе романе. О, не знате ви мене!"
Ф. М. Достојевски (Беле ноћи)

 

[Mika]

I regret leaving my soul
I forgot I needed it, to feel
Maybe when I die
I'll just grab it real quick
I'm coming right back

I regret leaving my mind
I forgot I needed it, to think
And maybe to keep me alive
Can't believe I got so far with a head so empty

 

[Waterfall]

 

[Waterfall]

Gledala sam one koje volim najviše na svijetu, kako odlaze zauvijek. Vidjela sam one koje sam voljela kako mi okreću leđa. Vidjela sam i one koji me nikada nisu voljeli kako mi prilaze, tiho, na prstima. Bilo mi je teško, lomila sam se na komadiće, pa sastavljala...
Padala, ustajala, puzala...
Ipak najgore mi je bilo kada sam u ogledalu gledala lik nepoznate žene i molila je da mi vrati mene... onu staru... Preživi čovjek sve, stisne zube i oprosti...
Ali preživjeti sebe u najgorim trenucima i izboriti se sam sa sobom... teško...
Nijedno čekanje ne pada teže od onog kad čekaš da se vratiš sam sebi...

Marilyn Monroe

 

[Mika]

Nije to ništa. Još jedna stena koju ne vidiš na vreme pa isečeš podlakticu do kosti. Previješ, pa nastaviš dalje, vremenom rana zaraste u tužan ožiljak, poput zgaženog maslačka. Na bol zaboraviš, jer navikne da preživiš.
Ništa nije još jedna isplata u suzama, još parče srca, i tako ga ima dovoljno da preživiš, ako si na vreme navikao. Trun sreće u oku najbrže te oslepi i najbrže istopi led, brižljivo čuvan na niskoj temperaturi očekivanja, što nije teško kasa si uvek u minusu.
Nema veze, nije to ništa. Telo ti je već puno zakrpa a duša se, kažu, obnavlja svake prestupne godine. Dan je suviše kratak da bi u njemu živelo neko "juče", samo ga sećanjem hraniš, a i ta sećanja su nelojalna, niknu i nestanu bez tvoje volje.
Ništa to nije. Samo još jedan udarac glavom o zid i otupelost, umor umesto potresa mozga jer mozak i tako nemaš,
što nije važno,
samo ako si na vreme stekao naviku
da preživiš najvećeg krvnika,
sebe.

JMM

 

[Waterfall]

Kod unutarnjih borbi koje čovek vodi sa samim sobom i sa nepoznatim silama u sebi, važi više nego igde pravilo: ne predaj se nikad! — Ni predaje, ni ustupanja! A pre svega, što kažu u Bosni: ne veži tugu za srce!

I. Andrić

 

[Mika]

 

[Mika]

Uvek se pitam, zašto čovek nije zadovoljan s malim stvarima? Zato vjerovatno nije vredan ni velikih

 

[Waterfall]

"Zatvaram, umoran, krila mojih prozora, isključujem spoljni svet i uživam, na časak, u slobodi. Sutra ću ponovo biti rob; ali sada, sam samcijat, bez potrebe za bilo kim, jedino strepim da me nečiji glas ili prisustvo ne prekinu dok raspolažem svojom malom slobodom, trenucima uzvišenosti. Na stolici, zavaljen, zaboravljam život koji me tišti. Ne boli me više, izuzev što me je boleo."
Fernando Pessoa

 

[Waterfall]

"Ko sam, gdje, u kojem rafu, u kojem džematu? Kakav sam, dobar ili rđav, površan ili mučan, šta su mi ljudi i život, čemu težim, šta očekujem od sebe i od drugih? Meni izgleda da sam sasvim običan, zašto sam onda drukčiji?
Da li se sam izdvajam, ili me izdvajaju?
Volim ljude, ali ne znam šta ću s njima."
(Tvrđava)

 

[Baudrillard]

Ima dana kada u meni, kao iz tuđe zemlje do vlastite glave, izraste neka dosada, neka bol, neka teskoba života koja mi se ne čini nepodnošljivom isključivo zato što je, u stvari, podnosim. Kao da nešto guši život u meni, kao da u svakoj pori osećam želju da budem neko drugi, kao kratki nagoveštaj kraja.

Fernando Pesoa

 

[LastDay]

 

[Mika]

Pobedio si. Izgubili smo.

 

[Baudrillard]

Uvek sam se čudio lakoći sa kojom praštamo sebi i zaboravljamo svoje nedobre postupke, sve od sitnih grešaka prema drugim ljudima do velikih i ružnih nezahvalnosti i neverstava ili do sebične ravnodušnosti prema svemu što se dešava oko nas.

Ivo Andrić

 

[Waterfall]

"...I nikom ne crtaj ništa. Niti da ga voliš, trebaš ili želiš. Ništa, kažem ti. Ako ne oseti sam, ne zaslužuje tvoje vreme."
Charles Bukowski

 

[Waterfall]

"Postoji to mesto...Zove se Onako.Tamo se ljudi sakriju kada ih pitaju "kako si?"

Dušan Kovačević.