MOJE MALE ŠARENE EMOCIJE

  • Začetnik teme Začetnik teme Nina
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
I nije neka umetnost oprostiti,nego je teško verovati ponovo...

girls-top.net_1359838968_345.jpg
 
Lep jesenji topli dan.Ispred kafane na beogradskoj kaldrmi ,par stolova sa vec ispranim kariranim stolnjacima sa po cetiri drvene stolice.Neke i malo naherene,od silnog klacenja polupijanih gostiju.Neko pije svoj prvi ovodanasnji cokanj sa ljutom i gleda negde u svoju muku i kako je danas odaniti.Neko srce kafu iz fildzana sa ratlukom dok cita politiku.Kelner sa belom keceljom, crnim brcicima i platnenom salvetom preko ruke nosi posluzavnik sa barenim jajima, do gosta u cosku i vrc piva cija se pena belasa na prepodnevnom suncu.Razliciti su gosti a i prolaznici koji zurno prolaze mimo kafane uz kratko dobar dan.To je red,kaze profesor prve zenske gimnazije u Beogradu,sada vec u penziji,skidajuci sesir uz lagan naklon..
 
Tisina.Nigde nikog u kafani, samo konobar koji krpom brise sank i ja..Cuje se muzika u pozadini, u kojoj dominira sax , dim cigarete, kocka leda svetluca u casi sa picem.Sama sa svojim mislima, ispustam dim cigarete, bez muskarca, bez pogleda kojim me skida i poziva na sex....da..da, bas tako mi veceras prija i odgovara... A sutra?
Sutra je novi dan i novo raspolozenje.Mozda i prihvatim poziv tih lepih ociju, ciji pogled klizi po mojoj kozi...niz ruke , preko butina do clanka na levoj nozi...:lol:

 
Nigde toliko tisine i nigde se ne vidi smena godisnjih doba kao ovde na groblju.Nisam dolazila duze.Cvece ti je uvenulo.Znam,reci ces da nije vazno, ali Bako,jeste vazno.I nisam dosla da te pitam sta da radim.Znam odavno sta sam trebala da uradim .Htela sam samo da ti kazem da mi nedostajes,ali ti to ionako znas.Donela sam ti jorgovan. Njega si najvise volela od prolecnog cveca.Ja sam dobro i radim, za sebe i svoju dusi,kao sto si znala da mi kazes.
Moj rad je i moje utociste.Tu se nadjem,uronim u sebe i vreme koje prolazi i polako sve pretvara u secanja.

151661255_aacd33eda9_z.jpg
 
Jedna prica

Put do kuce je bio dug,preko dvadeset godina.Slika njegove rodne kuce koju je nosio u svojim secanjima nije bila ni blizu onoga sto je zatekao.Urusena ograda,velika masivna gvozdena kapija nije ni postojala.Staza do kuce jedva se nazirala od korova koga je bilo posvuda,cak i na stepenicama koje su vodile do vrata sa kojih su kise,sunce i vetrovi, proteklih godina skinuli farbu.Nekada lepo prozorsko okno pored vrata bilo je polupano.Gurnuo je kljuc u bravu.Nije bilo zakljucano.Pritisnuo je kvaku i gurnuo vrata usavsi unutra.Ggrlo mu se steglo,oci napunile suzama a nejasna hladnoca od praznine koju je obuhvatio pogledom prosla mu je telom.Nicega nije bilo unutra osim zidova.Ni majcinog velikog biljurnog ogledala u orahovom rezbarenom ramu u predsoblju,ni stilske komode i malog okruglog tepiha ni saksije sa asparagusom koje je stajalo na drvenom stalku za cvece,ni civiluka.A voleo je to predsoblje.Bilo prostrano,suncano i odisalo nekakvom toplinom,svaki put kada bi usao unutra,pozdravivsi majku koja ga je sacekivala,sa njegovih putovanja.Danas,nje nije bilo.Nikoga koga je voleo nije bilo.Ostao je samo on,ova mrtva kuca i uspomene.
 
Jos jedna prica

Nista me tako ne vraca u detinjstvo ili u neke dane posle detinjstva ,kao mirisi koji ostaju u nama.U nekom delu naseg mozga, cuce i u trenucima necim izazvani vracaju nas u nazad, dan, mesec, godine.Secam se mirisa svega.Mrisa pudrijere na politiranom toaletnom stocicu sa ogledalom u spavacoj sobi moje bake.Stajala je uvek na istom mestu.Roze kutija.Okrugla sa zlatnom ivicom.I nikada zatvorena do kraja.Uvek je poklopac bio malo nakrenut.Kada bih ga podigla, a to sam redovno radila uzimajuci mali puf u ruke mirisala sam taj blagi miris rozikastog praha koji bi se obavezno prosuo po beloj ustirkanoj sustikli.

Secam se i mirisa putovnja.Nepoznatih predela koje sam posmatrala sirom otvorenih ociju.Mirisa mora,jezera,dalekih stranih gradova koji su negde u necemu slicni kao jaje jajetu.Trgovi na primer.Svi su skoro isti kao i njihovi mirisi.Miris crkve, isto tako.Kao i miris opranog vesa u zimu.Smrznutog i tvrdog od mraza,koji mirise na severne vetrove.Miris sunca,mirisi slava,krstenja,vencanja,tudjih stanova,kestena u jesen na Kalemegdanu.Miris pecenog hleba,kiflica i kolaca.Miris nedeljne supe koja nas je okupljala.

Nije postojalo opravdanje za neprisustvovanju nedeljnom porodicnom rucku,osim bolesti ili odsustvovanja iz kuce, grada ili drzave.Baka je pricala da je tako bilo oduvek, jos kada je ona bila mala, i kasnije postalai svesna pripadnosti i vaznosti porodice i sticanja odredjenih obaveza.Pricala mi je da je svako u porodici imao dnevnu obavezu.Njena je pored skolovanja i obrazovanja,bila pomaganje u kucnim poslovima. Moj pradeda Mitar,covek koji je oduvek zaokupljao moju paznju i interesovanje,pored toga sto je bio ugledan trgovac svoga doba bio je pesnik,boem i kako je baka znala za svog oca da kaze i veliki domacin,sto je tada to bilo kao statusni simbol.Mozes raditi bilo koji posao,ali ne biti domacin,nisi imao postovanje.Porodica je nekada imala vecu vaznost i znacaj nego danas.Te mirise svoga detinjstva baka je prenela i u svoju kucu kada se udala za mog dedu Jovana,profesora unirveziteta i zaljubljenika u violinu.A ja se eto secam mirisa violine.Tih dana i popodneva koje sam provodila kod njih,sedeci u velikoj dedinoj fotelji u dnevnoj sobi sa belim svilenim zavesama i teskim draperjima slusajuci ga kako svira na violini.Sva predana muzici, sva vazna,cekala sam trenutak kad bi mi okom dao znak da okrenem notni list,jer to je bio moj zadatak.Smatrala sam to poslom od poverenja jer me je deka uveravao,da samo meni moze verovati da cu to uraditi kako treba.Decije naivno sam verovala u to,ne znajuci tada poentu svega toga.Kada bi zavrsio sa sviranjem, par trenutaka tisina je bila skoro opipljiva, koju je remetila mestimicna skripa parketa pod dedinim uglancanim cipelama dok se kretao ka kutiji za violinu.Ja bih skocila sa fotelje dodavajuci mu gudalo i pozurivajuci ga da idemo u setnju kao sto mi je obecao,zaboravljajuci istog casa na sve one zvuke koje je violina pod njegovim prstima i gudalom proizvodila..

%D0%96%D0%B5%D0%BB%D1%82%D1%8B%D0%B5%20%D1%80%D0%BE%D0%B7%D1%8B-1.jpg

 
Poslednja izmena:
Volim jutro i onaj trenutak kada postajem svesna svoje prve misli.Ostajem da lezim.Disem lagano.Koliko je sati?.Opet sam se uspavala.Ustajem i kuvam kafu,tursku sa malo secera i malo mleka,koju pijem polako i dugo na terasi,gledajuci u cvece i zelenilo koje me okruzuje.Volim tisinu koja me tada obavija, sa jedva cujnim zvukovima grada koji dopiru do mene i ne smetaju mi.Grad je odavno budan a moje oci tek upijaju nov dan.Volim prirodu,zivotinje,moje kuce najvise,putovanja.Volim ljude,one obicne,svakodnevne,dobronamerne i posebne, ljude stvaraoce,one koji ostavljaju trag za sobom.Volim mirise detinjstva u sta spada i miris nedeljne supe,koju je baka nedeljom kuvala,pola juneceg,pola pileceg mesa,sargarepa,koren persuna,pastrmak,celer,krompir,zapecen luk,neko zrno bibera,samo trun soli,jer supa se solila na kraju,kako je govorila.Zatim,cedjenje supe pa zakuvavanje sa rezancima ili knedlama od griza .Volim i beli ustirkan stolnjak,lep servis i secajg,platnene salvete sa monogramom,case za vino, miris nedeljnih kolaca i vanil secera.Volim Nedelju kao dan koji pripada samo meni.
 














Almost doing things we used to do
There's a girl here and she's almost you
Almost all the things that your eyes once promised
I see in hers too
Now your eyes are red from crying
Almost blue
Flirting with this disaster became me
It named me as the fool who only aimed to be
Almost blue
It's almost touching it will almost do
There's a part of me that's always true...always
 
Tako bih volela da me rukama zgnjecis ko malinu.Da pocnem da ti curim kroz prste i niz ruke,
i kapljem svuda po Tebi.Razlivam ti se po vratu,ramenima,grudima,stomaku.
Zadrzim se malo u pupku pa krenem nize niz bedra,izmedju nogu,niz butine,po krevetu.
A ti me onda, skupljas sakama pod sebe,u jednu gomilu svega sto sam ja i koju oblikujes prema sebi,
spajajuci dva tela u jedno,u trenutku eksplozije svemira.
Tako bih volela da me rukama zgnjecis ko malinu.

Sadnja-uzgoj-i-sorte-malina.jpg

 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Nina
Što se bore misli moje - Mihailo Obrenović
Odgovora
2
Pregleda
194
safon
S

Back
Top