MOJE MALE ŠARENE EMOCIJE

  • Začetnik teme Začetnik teme Nina
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Prostranstvo postoji u nama i van nas.
Zasivaju se jedno na drugo da mi to i ne znamo.
Tanka je granica, nevidljiv rub izmedju zivota i zivotarenja,
samo je jedan koncic tacka izmedju ziveti i biti...
Put u unutrasnjeg sebe ponekad nijedno prostranstvo ne moze izdrzati.
Malo mi je... neba, zemlje, vode, vazduha.
Malo mi je zelja, prica, reci, glasova...tebe..
A onda se najednom sve to moje malo sklupca u cvor i sumanuto zakotrlja u duboku tamu.
Svaki novi dan na njega ce posuti zrnce izgubljene prasine koja ne treba nikom.
Onaj jedini koncic, postao je cvor prosiven tisinom u meni
 
Ponekad imam osecaj da je ceo svet otisao u aut.
Imam taj trip da ljudi uporno sire mrznju..
i kao tako im je bolje,lakse ..sta vec..
nervira me to

a onda shvatim da ja u srcu imam mesta jedino za ljubav,

i totalno me bude briga za sve i kroz glavu mi prolazi samo jedna misao....
Volim te....
a danas ..danas mi je dusa kao pustinja...uznemirena...sam
brinem..plasim se..kako i sta ce biti..

 
leptirnavodigiff.gif
 
Dusa mi te puna
i srce i telo koje opijeno tobom
Cezne...

Cezne za dodirima
za bliskoscu
za ispunjenjem...

I kao zavisnik
drhtim kad te ugledam
jer pozelim jos jednu dozu
TEBE

da zaboravim na sve
da odem u neki drugi svet
omedjen nama
na trenutak...

Uzimam te...
groznicavo,nestrpljivo
kao da je zadnji put,
kao da nema vise nista
posle ovog puta...

Upijam sve,hvatam se kao davljenik
grabim ceznjivo,zedno
preplavljuje me talas emocija
ljubavi,ceznje,pozude,strasti

Za tren prestaje da postoji sve
u nasem smo svetu
sanjamo....
ne zelim jos da se budim

Jer i telo i srce
opijeno tobom,
a dusa mi te puna i
CEZNE

lsecret


186c922408.jpg
 
Kada covek,dublje zagleda u dusu sveta uvek postoji jedna osoba koja ceka onu drugu,bilo to nasred pustinje ili nasred nekog velikog grada...I kada se te osobe sretnu i njihovi pogledi se ukrste,sva proslost i sva buducnost gube svaki znacaj...i samo postoji trenutak.
 
Sta je to u coveku sto ga vazda vraca na zgariste proslosti?
I sta je to u Mileni, sto je svako malo pohodi vodeci je lavirintima neiskazane zelje za .... njim?
Krajem zime, Milena se ususka u prostrani krevet tisine i tamo place.
Proklinje svoj kukavicluk, prekriva glavu jastukom od nemoci i bespomocno grebe po zidu.
Zidu od tisine.I sve se svelo na cutanje. Ono malo zadnjih reci koje su dali jedno drugom,
bile su rasute ko sareni klikeri na kaldrmi. Ko ce znati ciji su ti zeleni i plavi klikercici?
Ko može znati ciji to koraci odzvanjaju praznom ulicom neizvenosti.
Milena je i te zime plakala. Tipicno zenski, pateticno i neutesno.
Njegovo rame, sada vec satkano od nedokucive daljine, njoj je,
makar u mislima, pruzalo utociste, koje nikad pre i nikad posle, nije osetila.
Milena je sanjala, Milena se nadala, Milena je zudela, zelela i molila Boga da se taj dan rodi.
Da se desi korak uzbrdo, pa makar bio zadnji.
A nije se desio.
Ostalo je nesto da visi u vazduhu. Nesto nedoreceno... neka krhka paucina neznanja i potrebe da se oseti.
Milena ga nekad oseti. Oseti kako joj se lagano priblizava s ledja. I ceka.
Ceka dugo zeljeni zagrljaj. I taman kad vec oseti da je dodir tu, Milena se okrene i sudari s prazninom.
I onda ponovo gordo zakoraca i misli kako je sve to i onako bilo bezvremeno.
Ali, Milena samu sebe laze.
Milena ne zaboravlja. Duboko u njoj oprostila je sve, samo kad bi. mogla da vrati onaj momenat.
Onaj jedan jedini momenat... zime i iscekivanja.
- Ma, jel ti to places Milena?
- Ja? Nikada. To mi suze idu od vetra i hladnoce.....


 
Zvone zvona sa Hrama..Ponedeljak je..
Kome ja sada pripadam bez tebe..
Pustas me da drhtim i secam se
dok tisinom gradis zidove..kao kaznom bozijom..
a ne znas da neke tuge se nikada ne prebole,
a svaki pokret ruke crte tvoga lika boji..
Ubice me zbog tebe ove stvari lagane...
I kada me sve tuge uz zid tisine pritisnu..
stanem,zanemim,lice se zgrci od nekakvog bole....
slusam pesme ljubavne..when words fall, music speaks
i suze..te izdajnice...
a milion puta ubedjivah sebe..ludo jedna..ne voli te vise..okani se,zivi....
vrati smeh na lice..i kreni putem..kojim se zbog srece ide..
Koliko ljubav moze jos da me boli? Koliko moze da boli..?

e6fba4c8397c6bf141b511ce487eace3.jpg


 
Poljubac-i-lizalo-300x231.jpg
Da li je ljubav bolest? Jeste, al’ neprelazna. Možete nekoga ljubiti i ljubiti, ali ga nećete zaraziti ljubavlju.
Mnoge žene mogle bi mnogo i lepo da vole, ali nemaju koga. Svi se prave da su već voljeni, sramota ih je da priznaju da nisu.
Budni su oni koji vole, još spavaju oni koji su voljeni.
Juče je neko našao ono što nije tražio. Ono sto je on tražio našao je neko drugi.
Muž je ime za onoga koji vas je nekad voleo. Žena je ime za onu koja je volela nekog drugog, a udala se za vas.
Ako možete nemojte voleti one koji vas ne vole. Ako to ne možete, volite ih samo malo. Ako ni to ne možete, volite ih mnogo ali kratko.
Neko je prevario onu koju voli sa onom sa kojom živi.
Lako je voleti one koji vas ne vole. Pokušajte jednom da volite one koji vas vole.
Nemojte nikoga toliko voleti da vas on zbog toga ne voli.
Ko je bio voljen, zaboravio je. Uspomene imaju samo oni koji su voleli.
Volite se kad niste zajedno. To je prava ljubav. Ko ume da se voli samo kad je zajedno, taj ne pravi pitanje s kim je.
Jutros je jedan mladić u tramvaju izgubio pamet. Molimo malu, pegavu plavušu da je vrati. Posle je mogu i zajedno koristiti.


Duško Radović
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Nina
Što se bore misli moje - Mihailo Obrenović
Odgovora
2
Pregleda
194
safon
S

Back
Top