Moja usamljenost..

Evo uzroka tvojih problema. :)
A rešenje kojim ubijaš 2-e muhe odjedared je:
- učiniš da svekrva nestane (ali da ne posumnjaju na tebe)
- otvoriš konkurs za svekrvino radno mesto
- izabereš devojku/ženu koja ti se đa
Ili:
- odeš na podforum Kućni ljubimci i izabereš neku neudomljenu kucu :D
(preporučio bih ti i macu ali ne mož'' da je šetaš (dovoljno bezbedno))
- redovno je šetaš i sa drugim osobama koji šetaju ljubimce započinješ razgovore
iz kojih se lako može izroditi prijateljstvo
Ili:
- ako ne voliš životinje, niti planiraš da uništiš svekrvu, nema ti spasa

Srećno, may the force be with you

Edit: Možda vam se i ljubimci zaljube pa vam isposreduju nedobrovoljno (ali možda kvalitetno) prijateljstvo :D

Hahahhahaahahahhaha Originalno nema sta :)
 
Hvala na odgovorima..
Hm,ali ja sam jako komunikativna,cak ce za mene reci da sam uvek nasmejana,i spremna na pricu,do duse to ce reci za mene u gradu iz kog sam se odselila..mada,smejem se i u N.Sadu,ali cinjenica je da se ne uklapam.
Znam da treba da dam ljudima sansu,sve ja to znam ali to tako tesko ide..Pre izvesnog vremena upoznala sam jednu devojku sa kojom se povremeno vidim..Nas dve smo toliko razlicite,i ja se bas trudim..nedavno sam dosla do zakljucka da smo nas dve kao u kuci VB,nikada se inace ne bih druzila sa njom,da smo se srele u nekim drugim okolnostima,jer smo potpuno dva razlicita sveta.
Znam da je problem u meni..ali ja se jednostavno tesko uklapam..Evo recimo zena od muzevljevog prijatelja.To su takve price kada sam sa njom da vi ne mozete da verujete,ona se ponasa prema meni kao da sam ja sisala vesla i pusila bod :) Kao ona kad je bila devojka,zurke slpavovi,politicari,apartmani i to sve zato jer je ona dobar covek,nije nju niko u toj celoj prici..Ili druga zena od druga,koja je tolika stipsa da je stedela na sopstvenom detetu,dok joj prijateljica nije nabavila vakcinu za dete,sto da platim kad moze dzaba,i danima me smarila kako se to iskomlikovala pa ta prijateljica ne moze da nabavi njanjanja..A sto je najgore ljudi imaju novca.I sad mi je bez veze istresam tudji ves,ali samo pokusavam da na banalnim primerima skapirate zasto sam se zatvorila..
 
Potpuno te razumem jer i ja imam slican problem. Ne mogu sa nekim da se druzim na silu a malo je ljudi koji mi odgovaraju. Kad bolje i razmislim koji ce mi? Imam 2 drugarice koje nazalost nisu u mom mestu, ali ce se i to uskoro promeniti pa se tesim.

U mom gradu nemam nikog. Imala sam jedno drustvo, bas veliko, i odusevljavala se kako su svi slozni a puno ih je... i dosta devojaka, rodjendani, izlasci, milina.. Onda nakon nekog perioda vidim da bas i nije tako kao sto izgleda. Bilo je ono skupi se 5 devojaka pa ogovaraju onu sestu. Razmisljam sta li tek pricaju o meni koja sam upala skoro! A kad se vide sve kuco maco. Sta ce mi takve drugarice? Bolje da nemam nikog.
 
Mislim da se 90%zena oseca bas kao i ti.Pitam se iz dana u dan sta je pravi razlog,gde naci resenje,ima li ga?Radim u skoli,koleginica imam puno,bliske smo,kucnih prijatelja,posecujemo se,ali i dalje se osecam usamljeno.Traziti sadisfakciju u rastu i napredku dece mislim da ni to ne pomaze.Mozda ce mi ovaj forum pomoci MOZDA???:confused::confused::confused::confused:
 
Ma naći ćeš neku srodnu dušu za druženje..ja sam se udala i sticajem okolnosti prešla da živim u mnogo manje mesto i tek nakon 6 godina upoznala ženu koja mi je danas jako dobra prijateljica, a skoro godinu dana smo se viđale sa vremena na vreme, ona je krojačica pa se tako upoznale, obe oprezne, trebalo je vremena...
nakon tridesete ne ide to lako, ali kada se prepoznate bude to lepo prijateljstvo
 
Slazem sa Harmony i Ines.
Sada smo u godinama kada je malo teze oformiti prijateljstvo (pre svega nemamo toliko vremena - kad se samo setim onog blejanja u srednjoj skoli - i posle casova!). To znaci da ne mozes da ocekujes da ce doci samo od sebe, kao kad smo bili klinci, moras da se potrudis, izadjes malo iz svoje ljusture i pruzis sansu raznim ljudima (i te mame u parku i domacice sigurno imaju i druge teme osim tih, moras da ulozis malo energije da to iz njih izvuces)... i da ucinis prvi korak :)
Svesna sam da je ovo lakse reci nego uraditi, ali iz licnog iskustva znam da je moguce... ljudi (simpaticni ljudi, koji ti se dopadaju i sa kojima bi se ti druzila) se u principu ne ljute kada ih neko pozove na kafu :)

E da: pijanstvo je odlicna precica (i seks, ali u ovoj situaciji to nije opcija) za bolje upoznavanje. U principu je cesto dovoljno popiti nekoliko koktela - ili vec po izboru - sa nekim, jer se ljudi kada se napiju opuste, smeju se i pricaju o nekim intimnijim stvarima, oslobode se inhibicija. Ja imam nekoliko takvih bas lepih prijateljstava - samo sam ostala na zurci i pricala - i pila - sa nekim ... u zoru smo vec bile kao sestre! Mislim, sve zene imaju imaju neka zajednicka interesovanja i probleme, osecanja, prici nikad kraja.. .

vino ili votka?:D
 
ima perioda u zivotu kad ti se cini da ti jednostavno niko ne odgovara. gospode boze, kako je to grozan osecaj.znam to, jer sam se i sama nekoliko puta selila, i totoalno menjala zivot. i poznajem samocu, i te kako.pogotovo, sto nisam od onih ljudi koji mogu biti sa bilo kim.ja jednostavno ne pijem kafe sa komsinicama, jer su mi

:shock:

ovo je kao da sam ja pisala..
 
Cudno je malo da imas prilicno aktivan zivot,a nisi se uklopila u ni jedno drustvo.Pitanje je koliko ti zelis druzenje s tim zenskim osobama koje si upoznala.
Znam puno ljudi,ali ima izabranih,znaci svako bira sebi odgovarajuce drustvo.Moje prijateljice su iz razlicitih bransi,i nema pravila.Cudno mi i to da tamo nisi srela susretljive i gostoprimljive osobe,jer Vojvodina je opste poznata po ljubaznim i druzeljubivim ljudima.
Izgleda je problem u tome da li ti zelis da se uklopis.Necim si nezadovoljna,i to ispoljavas.Probaj da se malo korigujes sredini.:)
 
Znam da je problem u meni..ali ja se jednostavno tesko uklapam..
u prijateljstva i ne treba da se uklapas nego da ih biras.
i ima usamljenosti i usamljenosti.
ja sam prilicno usamljena osoba... a komunikativna sam i lako ostvarujem kontakte sa ljudima, koji oni zele da odrzavaju... ja uglavnom ne zelim... radije citam knjige i cekam autobus :D, nego sto se zblizavam sa ljudima za koje lepo vidim da mi ne odgovaraju...
imam sveukupno 5 prijatelja, i ne zive svi tu gde i ja. ali sa njima mogu sve i hocu sve.

p.s. imam i veliku porodicu i u njoj dovoljno bliskih ljudi...
 
Pokušavam da razumem ali mi nešto ne ide.:-)

O kakvom se "prijateljstvu" ovde radi...nemoguće da u Novom Sadu ne možeš da nađeš poznanicu...ne može odmah prijateljstvo...:lol:

Naročito što imaš i dete...pa valjda ga izvedeš napolje...pa druga deca isto imaju majke:lol:

Posao...iako radite samo vas dve, valjda sarađujete sa nekim...a i da su SVE žene muževljevih kolega baš nikakve, a ti jedna najbolja i najpametnija...nešto meni tu ne štima.:lol::?

I sama sam imala prilike da se nađem u nepoznatim sredinama i društvo mi nikada nije falilo...ako sam ga želela...žensko, da se razumemo...čak naprotiv, mene su optuživali da izbegavam druženja, kada bih izabrala knjigu ili nešto drugo što meni u tom trenutku više odgovara, tako da...ako ovo nije zezanje, ja stvarno ništa ne razumem.:shock::lol:
 
ja sam u slicnoj situaciji..
skoro sam se odselila iz bg u EU zbog posla. Jedini prijatelj mi je kompjuter. Mada je vecina kolega ljubazna, to je samo u okviru posla. Cesto na pauzi ako je vece drustvo sale se na jeziku koji ne razumem, kao da ja ne postojim, izolacija..
Ali ja kontam da vec svi imaju svoje zivote, i kratko se poznajemo da bi me ubacili u svoj krug. Verujem da ce se vremenom to promeniti. Takva su iskustva svih mojih prijatelja u dijaspori, pa se ne uzrujavam previse...jos uvek..
 
ja sam u slicnoj situaciji..
skoro sam se odselila iz bg u EU zbog posla. Jedini prijatelj mi je kompjuter. Mada je vecina kolega ljubazna, to je samo u okviru posla. Cesto na pauzi ako je vece drustvo sale se na jeziku koji ne razumem, kao da ja ne postojim, izolacija..
Ali ja kontam da vec svi imaju svoje zivote, i kratko se poznajemo da bi me ubacili u svoj krug. Verujem da ce se vremenom to promeniti. Takva su iskustva svih mojih prijatelja u dijaspori, pa se ne uzrujavam previse...jos uvek..

čekaj, radiš tamo, a ne razumeš jezik:-?
 
komuniciram sa njima na engleskom, koji svi govore besprekorno, ali se oni zezaju na holandskom

:-?

Moja bratanica živi u Holandiji već 15.g. i kao i ti govorila samo Engleski, pa kad je osetila da je izdvojena, lepo cura naučila i Holandski. Mada ne verujem, pošto sam i ja neko vreme živela u Holandiji, da će ti pomoći poznavanje Holandskog, oni baš ne ljube mnogo strance, posebno Srbe, žao mi te stvarno.
 
nepredvidljive okolnosti savremenog drustva. ja u bg sa prijateljima iz detinjstva , osnovne ,srednje skole ne mogu da uklopim da se vidimo na sat-dva. dugo sam mislio da je problem u meni ali onda mi je sinulo da poslovne obaveze i godine ucinile da imamo sve manje vremena jedni za druge( nazalost).
jbg svi smo zaposleni jurimo za nekim dinarima evrima pozicijama u drustvu a GDE SU TU PRIJATELJI?
glavu gore i sta da ti kazem sto vise virtuelnog druzenja ;-) (ako nemas bolju alternativu)
 
Postoji mit koji svi dosljaci u novi Sad prepricavaju, a to je da su se jako tesko uklopili u drustvo, da su ljudi koji tamo zive godinama, tj. generacijama nepoverljivi i stoga deluju nadmeno. Ali pretpostavljam da ce svi oni koji dolaze, to malo promeniti, i da ce i "dosadni" Novi Sad postati mesto za svakog ko zeli da zivi u njemu.
Ja se ceo zivot seljakam, i ne trudim se da nadjem prijatelje, stavise, svaki put kad sam "na silu" pokusavala da se druzim s nekim zbog kafe i razgovora, to je izlazilo na katastrofu.
 

Back
Top