negde u daljini
Negde u daljini pogled mi se gubi,
Dok mi tužnu pesmu peva moje srce,
Jer u toj daljini ono nekog ljubi -
Bože, smiluj mi se - prikaži to lice,
Da smiraj pronađem pokraj te ženice !
Negde u daljini neko na me` čeka,
Žudljive se misli sada meni roje,
Bože, zar ću bez Nje patiti do veka !?
Sve što želim, Bože, samo ona to je -
Zbog Nje će da prepukne jadno srce moje.
Negde u daljinu sećanja me vuku,
Ja i nisam čovek - ja sam uspomena,
Ta daljina treptava sad mi pruža ruku -
Doziva me k` sebi voljena mi žena,
Il` sećanja hoće da me tu dotuku.
Negde u daljini ostalo mi srce -
I sad lutam kao `tica trnuljčica,
Uspomene žigaju vrele džigerice,
Dok mi suze teku sa mog belog lica -
Sve što bi mi lepo prekri sumaglica.
Ej, daljino prokleta, što mi stvaraš boli,
Ne, nisam ja čovek - ja sam samo sena,
Sakrivaš mi ženu koju srce voli
Kako da živim u grču uspomena !?
Kako da podnesem, Bože, takve boli !?
Ej, Majčice Presveta, pruž` mi Svoju Ruku -
Spasi me od te proklete daljine .
Nek` Nebesa Sveta k` sebi me povuku -
Nek` nestane danak i ove mrkline..
Neka mi Svi Sveti skrate ovu muku ...
Крстан Ђ. Ковјенић
