Па, не верујем да су га специјално за њу купили а писали на маму, претпостављам да је то још раније био мамин стан који су ћерци дали на коришћење кад је одрасла... И ја живим у таквој варијанти, јесте
мој стан, није мужевљев, није изнајмљен, али ја нисам његов власник...власник је мој отац (већ 40 година) и он има право да располаже њиме по својој вољи. Он нема никакву законску обавезу да га мени поклони или препише...
А дете које је одрасло, способно да само прави изборе и против воље родитеља (као што је била удаја), може да настави да само прави изборе и даље, зар не? И да лепо и мирно оде у подстанаре као толики други свет и тиме докаже и родитељима и себи да је то љубав која ће све победити, да су они способни да живе самостално без шлепања за маторце....јер то и јесте доказ зрелости, зар не?
Док год живе на грбачи матораца он неће имати разлог да мења ишта у свом животу. Ово му је само шанса да се промени па да живе срећно до краја живота.....или да она увиди какав је он заиста....