Mladima na Balkanu roditelji traže posao

[gost 356368]

Kad se kaže posao, ljudi misle na stalno zaposlenje, a ja mislim na rad mladih ljudi u sezoni, honorarni rad, rad preko studentskih zadruga. I nemojte mi pričati da posla nema. Kampanja zapošljavanja mladih nikada nije bila tako intenzivna kao poslednje vreme. Uprkos tome, mladi odbijaju mnoge poslove. Kako to da ima odraslih koji imaju stalno zaposlenje i još dva honorarna posla, a mladi nemaju gde i šta da rade? Tu nešto ne štima, stariji se razbiše od posla, a mladi nemaju gde da zarade novac.

Koja kampanja zapošljavanja mladih? Ako misliš na novinske napise, izjave i obećanja, to pas laje, vetar nosi. Ne sporim da ima onih koji odbijaju posao, može im se, nekima barem, više znam drugih koji prihvataju bilo šta, da se pokrpe do prvog. Dodatni poslovi koje spominješ se najlakše i nalaze sa postojećeg stalnog, sudaraš se sa ljudima kojima je potreban neko poput tebe, uz to za puno toga ti nije dovoljna samo škola, već je neophodno radno iskustvo, kako bi posedovao tražene licence i reference. Neko ko je mlad, tek izašao iz škole/fakulteta nije ni blizu u sličnoj situaciji: sam nit zna koga niti njega znaju, tek treba da se dokaže i pokaže, ali kako, ako ne dobije priliku? Može raditi sve i svašta drugo dok čeka nešto bolje u skladu sa svojim kvalifikacijama/težnjama, ali gubi u odnosu na šta bi bilo da se neko odmah našao da ga 'pogura'. I tu dolaze roditelji (da ne spominjem druge ispomoći), kada mogu i kako mogu. Njihovo je dete, ako ne pomažeš svome, kome ćeš.

 

[електрика]

Питање је и шта родитељи могу да ураде.

Довољно је да немају везе са струком свог детета, ни они нити нико њима познат и ето белаја.

Моји родитељи, рецимо, мени нису могли да помогну.
Све што су успели било је да добијем повремене послиће преко задруге и ништа више.

 

[Meda]

Od početka pričam samo o stalnom zaposlenju.Možda sam propustila neki post u kome si navela da pričaš o sezonskim poslovima.Ako je tako,žao mi je,ako nije tako,opet mi je žao,ali ne znam na šta misliš.Još uvek ne mogu da čitam tuđe misli.
Svačiji cilj je stalan posao,redovan staž i socijalno.Sezonski posao nije rešenje nikome.Tu nema sigurnosti ni nekih mogućnosti za mladog čoveka.Da li sezonski da osnivaju porodice,rađaju svoju decu,pa kad se sezona završi da se razilaze svako kod svojih,dok zima ne prođe?
Čista radoznalost,gde se to stariji ubiše od posla?Knjigovođe,lekari,zubari,pravnici možda,to su profitabilne grane u kojima se može raditi honorarno.Ko još?
Meni pre jedno mesec dana rekoše da mi treba iskustvo za pečenje palačinki u pekari.
Treba mi iskustvo i za pranje plehova u drugoj pekari.
Ma ništa bez iskustva....

 

[Antigon@]

Koja kampanja zapošljavanja mladih? Ako misliš na novinske napise, izjave i obećanja, to pas laje, vetar nosi. Ne sporim da ima onih koji odbijaju posao, može im se, nekima barem, više znam drugih koji prihvataju bilo šta, da se pokrpe do prvog. Dodatni poslovi koje spominješ se najlakše i nalaze sa postojećeg stalnog, sudaraš se sa ljudima kojima je potreban neko poput tebe, uz to za puno toga ti nije dovoljna samo škola, već je neophodno radno iskustvo, kako bi posedovao tražene licence i reference. Neko ko je mlad, tek izašao iz škole/fakulteta nije ni blizu u sličnoj situaciji: sam nit zna koga niti njega znaju, tek treba da se dokaže i pokaže, ali kako, ako ne dobije priliku? Može raditi sve i svašta drugo dok čeka nešto bolje u skladu sa svojim kvalifikacijama/težnjama, ali gubi u odnosu na šta bi bilo da se neko odmah našao da ga 'pogura'. I tu dolaze roditelji (da ne spominjem druge ispomoći), kada mogu i kako mogu. Njihovo je dete, ako ne pomažeš svome, kome ćeš.

I tako dolazimo do toga da bez posla ostaju oni koji nemaju pomoć roditelja, a kvalifikovani su za traženo radno mesto. Taj neko je, recimo iz Svrljiga, na primer, a traži se stručnjak za rad u Nišu i na njegovo mesto dolazi onaj čiji roditelji su školski drugovi sa poslodavcem. A poslodavci se, prema onoj anketi koju je dao postavljač teme, najviše žale na nestručan kadar i mali radni učinak i to je primer za onih 65% tako zaposlenih. Ostali postotak verovatno sam otpočne privatni posao, ili ima ludu sreću da ga neko zapazi. Statistika samo nije uzela u obzir koliko je kavlifikovanih mladih ljudi otišlo iz zemlje da traži posao u inostranstvu jer nisu imali rodbinske veze pri zaposlenju. I nemoj da te čudi sve to, otprilike isti postotak roditelja svoju decu kroz srednjoškolsko obrazovanje seca, vuče, gura da polože razrede, da dođu do boljih ocena, pa i uče školu umesto njih. Nauče lekcije, pa im prepričavaju po sto puta da bi bolje shvatili. I takvi roditelji najčešće blate profesore i nastavnike jer im ne vole decu, maltretiraju im decu, pričaju o njihovoj nestručnosti, sve u svemu, vođaj decu kroz život jer ne valja sistem, a ne shvata se da smo sistem mi, da mi od dece gradimo buduće društvo. Imaju na koga i da se ugledaju.

Od početka pričam samo o stalnom zaposlenju.Možda sam propustila neki post u kome si navela da pričaš o sezonskim poslovima.Ako je tako,žao mi je,ako nije tako,opet mi je žao,ali ne znam na šta misliš.Još uvek ne mogu da čitam tuđe misli.
Svačiji cilj je stalan posao,redovan staž i socijalno.Sezonski posao nije rešenje nikome.Tu nema sigurnosti ni nekih mogućnosti za mladog čoveka.Da li sezonski da osnivaju porodice,rađaju svoju decu,pa kad se sezona završi da se razilaze svako kod svojih,dok zima ne prođe?
Čista radoznalost,gde se to stariji ubiše od posla?Knjigovođe,lekari,zubari,pravnici možda,to su profitabilne grane u kojima se može raditi honorarno.Ko još?
Meni pre jedno mesec dana rekoše da mi treba iskustvo za pečenje palačinki u pekari.
Treba mi iskustvo i za pranje plehova u drugoj pekari.
Ma ništa bez iskustva....

Veruješ li da fotografi kad je sezona svadbi, matura, kraja školskih godina, plaćaju honorarno da neko slika? I niko se mlad, sa skupom fotografskom opremom nije ponudio da fotografiše, da zaradi 2000 dinara za posao fotografisanja od 20h-00 nego morao da ide neko od starijih. U piceriji pice pravi penzonerka, na svadbama sudove pere penzonerka, a konobarišu na svadbama, doduše i stari i mladi. Sve u svemu, radi onaj ko mora, a onaj ko je zaštićen solidnim novcem koji mu roditelji daju za džeparac, neće da mrdne s mesta. Nećeš mi verovati, ali otac je sređivao sinu radno mesto u firmi gde srednje stručan kadar ima primanja daleko od proseka za našu državu, pa momak odbijao da radi i još ucenjivao oca da mu kupi bolji auto jer mu onaj stari nije reprezentativan. Svega ima, svega. Mnogo je ovakvih primera iz okruženja, a i šire, na sreću ima i sjajne dece. Meni je samo žao što neki srednješkolci konobarišu u vreme trajanja školske godine jer posle tako umorni ne mogu ni nastavu da prate. To je ona druga krajnjost, to ne odobravam, ali njih je muka naterala da rade i da idu u školu.

 

[Regina Mills]

Veruješ li da fotografi kad je sezona svadbi, matura, kraja školskih godina, plaćaju honorarno da neko slika? I niko se mlad, sa skupom fotografskom opremom nije ponudio da fotografiše, da zaradi 2000 dinara za posao fotografisanja od 20h-00 nego morao da ide neko od starijih.

Ostali deo tvog posta necu komentarisati jer nisam upucena, ali ovo hocu. Jedan jedini put sam se zeznula i povela drugaricinog sina da mi pomogne u fotografisanju (radim sportsku fotografiju) i nikad vise! Imao je klinac itekako dobar fotoaparat, ali uz sva moja uputsva kadrovi su bili totalna katastrofa! Kvalitetna fotografija se ne dobija tako sto okrenes (skup fotografoski) aparat i skljocnes, nego moras nesto znati i o osvetljenju, ekspoziciji, uglovima snimanja...
Ja fotografiju radim honorarno (prvo iz hobija, pa sam naucila dosta toga pa su ljudi poceli da me angazuju) i veruj mi da ne bih pristala da radim 4 sata i da za to budem placena 2000 dinara. Fotografisanje nije nikakva fenserica od posla kako ga mnogi zamisljaju nego fizikalisanje i trcanje na sve strane sa ponekad teskom opremom i sati provedeni uz racunar i obradu fotografija - ovo pod uslovom da si savestan i profesionalan i da svojoj klijenteli nudis najbolje moguce fotografije uz nadu da ce te preporuciti drugome.

E sad to sto neki klinja sa dobrim apartom nece da pristane na tu cifru moguce da znaci da je lenj - mada u mom slucaju to znaci podcenjivanje. S tom sto opet ponavljam ti fotografi koji angazuju sa strane (ne) profesionalce najcesce se posle hvataju za glavu.

 

[Antigon@]

Ostali deo tvog posta necu komentarisati jer nisam upucena, ali ovo hocu. Jedan jedini put sam se zeznula i povela drugaricinog sina da mi pomogne u fotografisanju (radim sportsku fotografiju) i nikad vise! Imao je klinac itekako dobar fotoaparat, ali uz sva moja uputsva kadrovi su bili totalna katastrofa! Kvalitetna fotografija se ne dobija tako sto okrenes (skup fotografoski) aparat i skljocnes, nego moras nesto znati i o osvetljenju, ekspoziciji, uglovima snimanja...
Ja fotografiju radim honorarno (prvo iz hobija, pa sam naucila dosta toga pa su ljudi poceli da me angazuju) i veruj mi da ne bih pristala da radim 4 sata i da za to budem placena 2000 dinara. Fotografisanje nije nikakva fenserica od posla kako ga mnogi zamisljaju nego fizikalisanje i trcanje na sve strane sa ponekad teskom opremom i sati provedeni uz racunar i obradu fotografija - ovo pod uslovom da si savestan i profesionalan i da svojoj klijenteli nudis najbolje moguce fotografije uz nadu da ce te preporuciti drugome.

E sad to sto neki klinja sa dobrim apartom nece da pristane na tu cifru moguce da znaci da je lenj - mada u mom slucaju to znaci podcenjivanje. S tom sto opet ponavljam ti fotografi koji angazuju sa strane (ne) profesionalce najcesce se posle hvataju za glavu.

Znam sve to o čemu pričaš, posebno vidim mukotrpan rad na obradi fotografije, kropuj, osveti, izoštri, eliminiši senku ako ti je blic loš, to je zaista teško, ali od honorarnog fotografa se to nije ni tražilo. Tražilo se da fotografiše i da preda karticu na obradu. Slažem se da za to treba imati znanje, ali jedan klinac koji je prošle godine završio srednju školu i nije upisao fakultet, kukao da mu roditelji kupe dobar aparat i oni tresnu 600 evra za opremu, a on, dokon, ništa, nije ga interesovalo ništa da nauči. A drugi upisao neku privatnu višu umetničku školu za fotografiju, mama u inostranstvu, baba i deda u inostranstvu, on šetao po Beogradu, ispalo - magarac u Peštu, magarac iz Pešte, čak nije školu ni završio, a pucala je familija evre i evre za opremu, upis godine, ispite. Nije ga interesovalo ni da vodi razgovre o fotografiji, a nekmoli da napravi neku fotografiju.
E da, setih se, nešto je bio zainteresovan da radi aktove, da slika ženske modele, ju ju, majko mila, čak ni u tome nije istrajao.