А
Анпасан
Gost
Па добро... Онда, јеси намодовао и3 досад мало, убацио неки ајкенди за показивање? Можда који скриншот?
-
- Popularno:
- Iz središta Mlečnog puta širi se...
- Gore beli šatori ispred Skupštine...
- 300 Vučićevih obraćanja za 200 dana:...
- Putin "diže" 2 miliona rezervista
- Kakav je ovo parazit koji nas grize u...
- Угасио сам ТВ !
- Кинеске државне нафтне компаније...
- Od fotografije sa Plenkovićem do...
- Stari forumaši
- Жене су те које бирају или...?
Митови о Линуксу. Зашто смо лагани?
- Začetnik teme Dr.Jackson
- Datum pokretanja
- Poruka
- 14.052
1. digital je jos krajem 80tih imao graficke terminale (samo nisu bas tako bili jeftini - nije da nije da ni terminali nisu bili skupi - bili su, ali ovi su kostali ekstra ekstra a radili po istom principu kao da su normalni. Zbog cene retko ko ih je imao ili video.
2. na terminalima u davno vreme nisi imao prozore pa su se programeri zabavljali da crtaju linije pa pravili prozorcice i ubrzo zatim shvatili da moze da se koriste twm ideje i prikazuju 2 ili vise dokumenata - e to je vec bilo ludilo u vremenu kad si imao samo jedno ucitavanje necega dokumenta - u onu malu memoriju... (hiper optimizovano) i nisi imao time share nego single app at a time.
- Poruka
- 14.052
umesto multi-user multi-process imao si single-app/process single-document
bmaxa
Legenda
- Poruka
- 70.808
Znao sam da ces da pomenes digital, tako to ide. Nema veze sa Window Managerima terminal, to sto su se crtali prozori, nije bio desktop, vec
aplikacije. Zapravo, kad upalis terminal cekao te login screen za aplikaciju... osim, naravno, ako nisi za konzolom ili ako si imao
getty direktno...
bmaxa
Legenda
- Poruka
- 70.808
Ne zanima me, ja sam vise orijentisan ka text interfejsu, pa koristim vise terminal...
- Poruka
- 14.052
Imam neki blagi utisak da nikad nisi imao neke posebne sanse da radis na VAX masinama.
Na terminalu nije bio samo login i aplikacija, nego login i nesto sto je poznatije na unixu kao "shell". Koji je cak imao mnogo bolje uradjen shell scripting nego unix. Al' to je sad istorija. Ti ljudovi su cak napisali i ovaj cuveni NT kernel koji windows vuce jos od NT servera.
To sto je Microsoft pogubio pola toga, kad je otkupio sve digitalove inzenjere i svasta jos nesto i kasnije okljastario i zaglupeo dobar deo tog OSa koji je mogao da radi na virtualno bilo kojem tipu procesora to je sad nebitno. Da ne kazem da su toliko bili napredni da su imali nesto nalik na VM sistem jedno barem 10 godina pre no sto se pojavio JVM.
Na Vax-u si mogao si da radis vecinu stvari koje si mogo da radis sa nekim CP/M ili DOS (like) OS-om, da startujes aplikacije, da editujes source kod, kompajliras, editujes dokumente, pises email, chatujes, saljes fajlove na udaljene sisteme i jos 100 drugih stvari. Unixu je trebalo dosta dugo da postigne funkcionalnosti koje su tu postojale.
To sto je vecina korisnika to videla kao neki login i aplikaciju, menije i funkcije, to je samo bio nacin da se useri ne smaraju sa OS funkcijama i komandnom linijom da mogu da urade svoj posao, nego im je neki programer napisao aplikaciju zakacenu za user i samo treba da se uloguje pa da bira iz menija sta treba da radi.
bmaxa
Legenda
- Poruka
- 70.808
A ti nisi radio na IBM, Unisys i VOS masinama i sta sad?
edit:
inace, mislio sam na dumb terminale i AT&T Unix, potom SCO Unix i PC radne stanice, koje su bile popularne pocetkom 90ih..
Login u aplikaciju je bilo normalno, posto se operateri sigurno ne bi snasli sa shell linijom.
Drugo, na mainfameovima se jedna instanca aplikacije delila na 100 i vise terminala...
Ц
Цврц на куб
Gost
Хеј, што се мене тиче ВАХ никад нису достигли. Какав је само едитор имао још у оно време, па не мора даље ништа да се прича.
bmaxa
Legenda
- Poruka
- 70.808
To su bile manje masine, koristile su se za manji broj korisnika i najpopularnije su bile na ETF. Koliko se secam koristioХеј, што се мене тиче ВАХ никад нису достигли. Какав је само едитор имао још у оно време, па не мора даље ништа да се прича.
sam na ETF neku aplikaciju na VAX-u za catovanje i jos jedna firma je imala VAX u kojoj sam bio, to su bile
malene masine...
Ц
Цврц на куб
Gost
Не знам шта ти је малено? У односу на данашњи хардвер, свакако инфериорне. Али користиле се и у привреди за озбиљно рачуноводство и сигурно 100+ корисника који су приступали преко ВТ100 терминала где сам некад радио. Јуникс смо имали само за потребе ХР одељења што је неколико корисника било.
bmaxa
Legenda
- Poruka
- 70.808
Jesi siguran da je bilo 100 vt100 terminala na tom VAX-u? Ja sam samo vidjao microvaxeve a to je islo do 16ak terminala....
Vece masine kao Unisys su imale komunikacioni procesor masinu koja je drzala poll select mrezu i to nisu
bili dumb terminali, vec neka preteca browsera, to je koristio SDK za koji sam napisao emulaciju tog terminala
i zaradio dobre pare na tome. Isto sa IBM racunarima koji su imali token ring mrezu terminala...
Na pr. carina,
Ц
Цврц на куб
Gost
Не могу да ти набројим шта је све чинило мрежну структуру, после 30 година, али било је сигурно више од 100 корисника у неколико зграда и сви били на ВТ100. Додуше и 2 повезане машине у ерцу.
bmaxa
Legenda
- Poruka
- 70.808
Znas kako, VT100 je serijski terminal, ne moze to tako. 100 terminala u vise zgrada, tesko da ce sa time... osim toga 30 godina je 1993.
tesko da si mogao naci vt100 tada...
Ц
Цврц на куб
Gost
U pravu si, davno je bilo i pričam napamet pa sad kad sam malo pregledao slike kažem da su u pitanju bili VT220 koji je takođe imao serijsko povezivanje. Broj korisnika je svakako bio veći od 100 jer je samo u srcu bilo 10 terminala i konzola.
Ne znam na koji način je sve bilo povezano ali se sećam da je bilo prilično komplikovano odrediti koji korisnik (od tih iz susednih zgrada) radi na kom terminalu.
bmaxa
Legenda
- Poruka
- 70.808
Znas kako sa serijskim terminalima, je islo preko centrale na koju se povezivali terminali, koja je ethernetom bila povezana do radne stanice. To sam vidjao.
90ih su se prodavali ovde najvise Wyse terminali, i naravno trebalo je namestiti termcap za njih inace su radili u vt100 compatibility modu
Imao sam dva terminala kuci, jedan T27 Unisisov, i jedan Wyse dal 60, ne secam se
No te tastature koje su imali, su bile premija, nikad za PC nisam sreo tako dobru tastaturu...
- Poruka
- 14.052
Dobro je kad znas bolje od mene na sta sam sve u poslednjih skoro 50tak godina stavio svoje prstice
No, nije mnogo bitno sta sam ili nisam, sta si ili nisi, pricamo o TVM.
Najblizi opis gde se u terminal svetu koristio TVM je digitalov terminal gde si mogao da podelis ekran na dve sesije (kao da radis sa 2 terminala) ekran je mogao da se podeli horizontalno ili vertikalno i da time radis sa 2 stvari odjednom. To je bilo prilicno revolucionarno za to doba ali je jos uvek bilo u svetu terminala i centralnih kompjutera.
Microsoft Word za DOS u poslednjoj inkarnaciji (bez grafike) je imao TWM za rad sa vise od jednog dokumenta na ekranu (ekran je mogao da se podeli na razne nacine u TWM stilu).
Windows u verziji 1 je imao TWM kao jedini nacin rada i tu se negde uguravao prvi WISIWYG graficki Word (u medjuvremenu GEM ih je razbijao i sa prozorima a bogami i sa 'blenturom'
) Lepo kazem ja da je Windows iznikao iz worda, nikako da se otarasimo te bede.Preklapajuci prozori su u to vreme bili samo na GEM masinama i tu su negde poceli da se uguravaju prvi mekintosi. Tek u verziji windows-a 2 je napusten TWM kao nesto sto nije bas zgodno i preslo se na preklapajuce prozore.
- Poruka
- 14.052
VT220 je bio serijski RS232 terminal radio je mislim od 2400 do 19200 b/s. Mogao je da se poveze direktno na neki centralni komp koji je imao serijski port (obicno kao sistemska konzola) ili se kacio na takozvani terminal server (u digitalovoj varijanti) koji je bio zapravo multiplekser (vise serijskih portova a na drugoj strani je bio konektor za mrezu i onda preko mreze na centralni komp). Takodje mogao je direktno da se zakaci za modem pa preko telefona na neki terminal server sa modemima koji se automatski javljaju. Ili je moglo da se kaci na iznajmljenu direktnu liniju. To je terminal sa kojim smo radili sve sto je moglo da se zamisli, nazalost nije imao grafiku kao neki potonji modeli.
Mogla je da se ustanovi lokacija terminala ako se znalo ozicenje tj gde je koji terminal bio prikacen - vms je pokazivo na listi prikacenih terminala odakle dolazi veza (lokalno, direktno, preko mreze, sa kog mreznog prikljucka). Kako bi inace mogli da ustanovimo da li neka veza radi ili ne?
E sad na unix/linux je malko drugacije cini mi se. Ne znam kakav se sistem koristio ali verovatno su se koristile ili kartice sa mnogo serijskih portova a mozda su postojali i neki drugi integratori. Iskreno u tom medjuvremenu barem za mene sve je vec bilo na nekim mrezama. Hocu reci, nisam koristio terminale. Ali i dalje terminalske veze imaju razlicite nazive ako su virtualne ili fizicke. Zar ne? Eto slagvorta za Maxu - cini mi se da se on dobrano dugo bavio time.
Mislim da tih VT220 bilo kao peska - valjda je bio pristupacan a i radjen po standardu. Ja sam prestao da radim u ercu negde oko '92, Jedno 10 godina kasnije (tamo neki pocetak 2000 tih) u nekoj firmi u Toronto-u medju najrazlicitijim zeljem od terminala, koji trce na nekom tamo linuxu neku terminalsku aplikaciju na veliko, zapazim jedan VT220 i cudom nisam mogao da se nacudim. Reko' nije valjda da jos koristite ovo, mislio sam da je to davno proslo vreme tih masina. Kaze lik - o da imamo ih nekolicinu, i oni su ostali najstabilniji - nikad da crknu. Nisam ni znao da je bilo moguce zakaciti ga za neki moderan unix jer godinama nisam radio sa terminalima vise. Ali eto... dobra masina taj VT220. Mozda jos uvek negde rade....
- Poruka
- 14.052
Хеј, што се мене тиче ВАХ никад нису достигли. Какав је само едитор имао још у оно време, па не мора даље ништа да се прича.
Sto jes jes, editor je bio barem 20godina ispred vremena.
Editor je bio sa recoverijem (kad ti u pola editovanja pukne veza, ponovo se zakacis i kazes edit with recovery...) i jos na to os file system sa verzijama fajlova. Nevidjeno do mnogo kasnije bilo gde drugde. Pa cak ni dan danas verzije fajlova nisu podrzane na nivou OS-a.
A sistemski apiji .... ludilo od sredjenosti. Tacno znas gde da trazis funkciju za OS. Doduse treba da iscitas metar knjiga ali ... zabava bez granica.
VAX i uopste VMS je neprevazidjen sa idejama za vreme u kome je nastao. I naravno tragedija da ih kupi niko drugi nego Microsoft naprave im NT i sugerisu Alfa chip. A ovi sve to odbace kao nepotrebno.
Steta i za taj ALFA chip koji je trebao da bude njihova 3ca generacija. Inace motorola 68000 je vrlo licila na VAXov procesor.
Ja se secam da smo radili nas 50tak na 16 i 32 MB (megabajta). Olicenje efikasnosti iskoristenja memorije. Doduse tu su radile te rane virtualne masine. Svaki jezik je imao svoju re-entrant run-time library (jedna kopija koda - vise konteksta po useru). Tako da je zapravo svaki program bio jako memorijski mali jer svi koriste iste RTL.
Mada moram da priznam da je i IBM imao svojih jakih strana doduse za sasvim drugu namenu - za malo trivijalnije operacije ali se secam da su u zavodu za statistiku imali na stotine tih terminala zakacenih i kad zveknes ono njihovo cuveno XMIT dugme, instatno dobijes odgovor. Kapa dole! Njihov DB sistem je ostao neprevazidjen.
- Poruka
- 14.052
Ima jedna stvar koja me fascinira kod IBM-a. Programi stari 50 ili 60 godina mogu da se pokrenu i da RADE. To niko nikad nije napravio tako.
A i to da i ako ima kompatibilnost obicno je na novijem sistemu koji prepoznaje stariji sistem, ali kad sam nekom prilikom (kad smo menjali neke instalacije) da osim kompatibilnosti UNAZAD IBM je imao i kompatibilnost UNAPRED - tj da stari programi prepoznaju novi sistem i rade - e tu sam vec ostao bez teksta - to nisam nikad i nigde video ni pre ni kasnije.
- Poruka
- 14.052
Carina je imala koliko se secam najvecu mrezu AS400 IBM masina u Evropi. Moj bivsi kolega je radio tamo godinama. To jesu masine koje mogu da se smatraju male u IBM svetu, Velike su bile u zavodu za statistiku - s razlogom
Njima trebaju beskonacne baze. AS400 je bio blizi VAX-u konceptualno - oslanjao se dosta na mrezu i komunikaciju i na medjusobno povezivanje taj njihov dugo neprevazidjem sistem za sinhronizaciju baza, tako da si jednostavno mogao da skupis podatke sa svih strana, pa cak i kad veze nisu bile bas uvek idealne. Manji broj korisnika po sistemu - vise sistema - kontra - mnogo korisnika po relativno bliskom sistemu.VAX je bio vise naucnicki (prethodna PDP generacija je mogla svasta da nakaci - razne senzore i merace - VAX je bio vise orjentisan za obradu). IBM je bio tamo gde je trebalo vise rada sa bazama podataka - drugacija primena.
bmaxa
Legenda
- Poruka
- 70.808
Nije to, ne nam sta je TWM, jer sam prvi put cuo od Dzeksona, ali nije popularan, posto, kazem nakvise sam slusao o i3, Manjaro ima specijalnoDobro je kad znas bolje od mene na sta sam sve u poslednjih skoro 50tak godina stavio svoje prstice
No, nije mnogo bitno sta sam ili nisam, sta si ili nisi, pricamo o TVM.
Najblizi opis gde se u terminal svetu koristio TVM je digitalov terminal gde si mogao da podelis ekran na dve sesije (kao da radis sa 2 terminala) ekran je mogao da se podeli horizontalno ili vertikalno i da time radis sa 2 stvari odjednom. To je bilo prilicno revolucionarno za to doba ali je jos uvek bilo u svetu terminala i centralnih kompjutera.
Microsoft Word za DOS u poslednjoj inkarnaciji (bez grafike) je imao TWM za rad sa vise od jednog dokumenta na ekranu (ekran je mogao da se podeli na razne nacine u TWM stilu).
Windows u verziji 1 je imao TWM kao jedini nacin rada i tu se negde uguravao prvi WISIWYG graficki Word (u medjuvremenu GEM ih je razbijao i sa prozorima a bogami i sa 'blenturom'
Preklapajuci prozori su u to vreme bili samo na GEM masinama i tu su negde poceli da se uguravaju prvi mekintosi. Tek u verziji windows-a 2 je napusten TWM kao nesto sto nije bas zgodno i preslo se na preklapajuce prozore.
kraftovanu verziju za i3. Nesto ne cujem da se koristi nesto drugo. Neko XMonad, neko awesome, openbox ide uz LXQT mislim, i to je to.
No mislim da se ovde radi o tome sto ti mislis na nesto drugo.
Verujem da je Dzekson mislio na ovo: https://wiki.archlinux.org/title/Tw... for Xorg. It,etc. can all be set by the user.
- Poruka
- 6.107
Мислио сам на скраћеницу Tiling Window Manager a не на прастари TWM.
- Poruka
- 14.052
nesporazum out twm in
Da nastavimo na temu TWM. Daklem, smatram da to ima smisla za nekog ko radi u nekom setup-u koji se sastoji od par prozora.
Na primer ovaj lik:
prilicno dugacak rant o tome kako on to koristi i zasto nesto koristi ili ne koristi. Summa summarum - lik slabo da koristi vise od 3-4 prozora u tome. Fokusiran rad svakako ali ja nisam video da recimo moze da se u jednom oknu otvori recimo browser a u drugom terminal. Pretpostavljam tj ocekivao bi da moze.
Ako se na to nadoda da vecina OSeva (izuzimajuci windows ) ima virtuelne desktope recimo da neko ima 3 ili 4 konteksta takvog tipa pricamo cca o jedno 16 prozora/okna ukupno.
Ja imam otvorenih po 20 - 50 prozora i to sa mnogo tabova u njima (bilo da je browser, editor ili terminal). Meni je ceo TWM koncept potpuno beskoristan. Ako i hocu da tilujem nesto u fazonu uporedi dva, ovi preklapajuci manageri imaju to levo-desno pozicioniranje.
Ali racunam, ima ljudi koji zele da imaju fokusirani set akcija. Recimo ovaj lik prica o web developmentu. Ocigledno da radi samo 1 stvar pa mu vise ne treba.. da recimo ima 2 ili 3 (vidjao stanice sa 4,5 ili 6 monitora) i na svaki monitor pobaca po nekoliko okana, mogu da razumem, pogotovo za neki monitoring...
Dakle mislim da su TWM zgodni za neki jako fokusirani rad gde ima relativno malo prozora.
sa druge strane tipican IDE je najcesce olicenje TWM koncepta. Uzmite bilo koji za primer (vs, code, idea...) i najcesce se vidi - levo okno - project folder, desno okno kod, dole status ili run. Tako da ... ideja nije generalno mrtva.
Ja bih vise voleo na nivou OS/GUI-ja da mogu da se mrdam iz koncepta u koncept. Recimo da mogu da otvorim 1 virtualni desktop i tu kazem ovde koristi tiling, u drugom overlaping....
twm in Da nastavimo na temu TWM. Daklem, smatram da to ima smisla za nekog ko radi u nekom setup-u koji se sastoji od par prozora.
Na primer ovaj lik:
prilicno dugacak rant o tome kako on to koristi i zasto nesto koristi ili ne koristi. Summa summarum - lik slabo da koristi vise od 3-4 prozora u tome. Fokusiran rad svakako ali ja nisam video da recimo moze da se u jednom oknu otvori recimo browser a u drugom terminal. Pretpostavljam tj ocekivao bi da moze.
Ako se na to nadoda da vecina OSeva (izuzimajuci windows
) ima virtuelne desktope recimo da neko ima 3 ili 4 konteksta takvog tipa pricamo cca o jedno 16 prozora/okna ukupno.Ja imam otvorenih po 20 - 50 prozora i to sa mnogo tabova u njima (bilo da je browser, editor ili terminal). Meni je ceo TWM koncept potpuno beskoristan. Ako i hocu da tilujem nesto u fazonu uporedi dva, ovi preklapajuci manageri imaju to levo-desno pozicioniranje.
Ali racunam, ima ljudi koji zele da imaju fokusirani set akcija. Recimo ovaj lik prica o web developmentu. Ocigledno da radi samo 1 stvar pa mu vise ne treba.. da recimo ima 2 ili 3 (vidjao stanice sa 4,5 ili 6 monitora) i na svaki monitor pobaca po nekoliko okana, mogu da razumem, pogotovo za neki monitoring...
Dakle mislim da su TWM zgodni za neki jako fokusirani rad gde ima relativno malo prozora.
sa druge strane tipican IDE je najcesce olicenje TWM koncepta. Uzmite bilo koji za primer (vs, code, idea...) i najcesce se vidi - levo okno - project folder, desno okno kod, dole status ili run. Tako da ... ideja nije generalno mrtva.
Ja bih vise voleo na nivou OS/GUI-ja da mogu da se mrdam iz koncepta u koncept. Recimo da mogu da otvorim 1 virtualni desktop i tu kazem ovde koristi tiling, u drugom overlaping....
bmaxa
Legenda
- Poruka
- 70.808
i3 naravno podrzava virtualne desktope. To je jedino Windows-u trebalo da stigne do 10ke pa da se seti...Ako se na to nadoda da vecina OSeva (izuzimajuci windows
- Poruka
- 14.052
eto nisam ni primetio da windows sad ima virtualne desktope.... Kako se to pokrece?
