Branko Lori
Zaslužan član
- Poruka
- 108.771
Анубис. Ватикан.
-
- Popularno:
- Slikarsko platno koje čuva jednu tajnu
- Evo jedna jutarnja za uz kaficu. Može?
- Вучић ухваћен: тајни договор о признању...
- NACIONALIZACIJA NE MOŽE DA SE DESI...
- Ljis priča u nastavcima
- „Procureli dokument pokazuje da SAD...
- Emocionalna zrelost
- Вучић: Фабрика "Аристон" у Нишу...
- PALA VLADA! Talas nemira generacije Z...
- Oralno lizanje
Mitološka bića u umetnosti
- Začetnik teme Poli46
- Datum pokretanja
Анубис. Ватикан.
Branko Lori
Zaslužan član
- Poruka
- 108.771
Дело Марка Молцхана - "Харпија".
- Poruka
- 95.270
Lincoln Cathedral UK- Gargoyle
Gargoyle mitološka bića najčešće možemo videti kao ukras na gotskim katedralama.
Branko Lori
Zaslužan član
- Poruka
- 108.771
Плесне виле, 1866, Август Малмстром
Branko Lori
Zaslužan član
- Poruka
- 108.771
Бернинијева медуза, 1630
Branko Lori
Zaslužan član
- Poruka
- 108.771
Bust of Medusa by Daniele Danko Angelozzi
Branko Lori
Zaslužan član
- Poruka
- 108.771
Пољубац сфинге, 1895, Франц вон Стуцк
Branko Lori
Zaslužan član
- Poruka
- 108.771
Ламент за Икаром, 1898, Херберт Јамес Драпер
- Poruka
- 95.270
Žar-ptica ruska je verzija Feniksa, ali pre svega izazov za velike junake koji traže slavu
i bogatstvo. To je velika ptica izvanredne lepote s ognjenim perjem: „na njoj su pera zlatna,
a oči kao mjedeni štitovi“. No, unatoč plemenitom izgledu, često je uhvate kako jede
zabranjene jabuke iz carskog vrta ili pšenicu rasutu po polju. Glavni junak u bajkama
ponekad dobije zadatak da pronađe pero Žar-ptice koje on zatim naivno odnosi Caru
na dar, ne sluteći da će mu to doneti još veću glavobolju i probleme. Kada dobije pero
koje sija poput bezbroja sveća, Car obično želi celu pticu i šalje junaka u nove avanture.
Bajke: „Bajka o Ivanu Careviću, Žar-ptici i sivom vuku“ („Сказка об Иване-царевиче,
жар-птице и сером волке“), „Žar-ptica i Princeza Vasilisa“
(„Жар-птица и Василиса-царевна“).
i bogatstvo. To je velika ptica izvanredne lepote s ognjenim perjem: „na njoj su pera zlatna,
a oči kao mjedeni štitovi“. No, unatoč plemenitom izgledu, često je uhvate kako jede
zabranjene jabuke iz carskog vrta ili pšenicu rasutu po polju. Glavni junak u bajkama
ponekad dobije zadatak da pronađe pero Žar-ptice koje on zatim naivno odnosi Caru
na dar, ne sluteći da će mu to doneti još veću glavobolju i probleme. Kada dobije pero
koje sija poput bezbroja sveća, Car obično želi celu pticu i šalje junaka u nove avanture.
Bajke: „Bajka o Ivanu Careviću, Žar-ptici i sivom vuku“ („Сказка об Иване-царевиче,
жар-птице и сером волке“), „Žar-ptica i Princeza Vasilisa“
(„Жар-птица и Василиса-царевна“).
- Poruka
- 95.270
Car Vodenjak (Водяной) u nekim se bajkama naziva još i Morski Car. Duh vode u
slavenskoj se mitologiji najčešće opisuje kao ružni starac, prekriven žabokrečinom,
ponekad ima riblji rep, ali i sposobnost da nakratko promeni svoj oblik. On živi u svim
vodenim površinama i bunarima, a posebno se često susreće u virovima pokraj vodenica.
U mitologiji se smatra opasnim, dok u bajkama nije uvijek zao, iako pokušava sprečiti
glavnog junaka da oženi svoju dragu, pogotovo ako je to njegova kći. Bajke: „Ivan Carević
i Marta Princeza“ („Иван-царевич и Марфа-царевна“), „Tko će koga" („Кто кого“).
slavenskoj se mitologiji najčešće opisuje kao ružni starac, prekriven žabokrečinom,
ponekad ima riblji rep, ali i sposobnost da nakratko promeni svoj oblik. On živi u svim
vodenim površinama i bunarima, a posebno se često susreće u virovima pokraj vodenica.
U mitologiji se smatra opasnim, dok u bajkama nije uvijek zao, iako pokušava sprečiti
glavnog junaka da oženi svoju dragu, pogotovo ako je to njegova kći. Bajke: „Ivan Carević
i Marta Princeza“ („Иван-царевич и Марфа-царевна“), „Tko će koga" („Кто кого“).
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 18.111
The Triumph of Venus, François Boucher, 1740.
Triumph of the Marine Venus, Sebastiano Ricci
Branko Lori
Zaslužan član
- Poruka
- 108.771
Apollo and Hermes
Sanssouci Park, Germany
Branko Lori
Zaslužan član
- Poruka
- 108.771
Валкира, 1902, Едвард Роберт Хугхес
Valkire je naziv za mitske nordijske ratnice.
Odin ih šalje na bojna polja da pokupe odabrane mrtve borce (koji su časno i hrabro poginuli). Gunn, Rota i Skuld uvek idu u izvidnicu i odlučuju ko će poginuti. Prelepe ratnice, često prenose Odinove poruke. Kada Valkire krenu na svojim krilatim konjima, oklopi im tako sjaje da prouzroče Auroru Borealis (sjeverno svjetlo).
Valkire je naziv za mitske nordijske ratnice.
Odin ih šalje na bojna polja da pokupe odabrane mrtve borce (koji su časno i hrabro poginuli). Gunn, Rota i Skuld uvek idu u izvidnicu i odlučuju ko će poginuti. Prelepe ratnice, često prenose Odinove poruke. Kada Valkire krenu na svojim krilatim konjima, oklopi im tako sjaje da prouzroče Auroru Borealis (sjeverno svjetlo).
Branko Lori
Zaslužan član
- Poruka
- 108.771
Les Nymphes by Gustave Doré
- Poruka
- 95.553
The Silence ---Marc Fishman
- Poruka
- 95.553
Ne bi mene poljubila...
Пољубац сфинге, 1895, Франц вон Стуцк
Branko Lori
Zaslužan član
- Poruka
- 108.771
Статуа гаргојле Мин Киан
Branko Lori
Zaslužan član
- Poruka
- 108.771
Mafdet je bio zaštitnik i gotovo uvek je prikazivan kao žena sa mačjom glavom, ili povremeno kao mačka sa ženskom glavom. Ona je najranija poznata mačkasta boginja. Sanjati mačku bio je znak sreće i blagostanja.
U drevnom Egiptu postojala je stalna pretnja od škorpiona, aspi (zmija), pacova i drugih stvorenja koja su ujedala, a mačke bi ih sve lovile i štitile dom vlasnika. Mnoge egipatske porodice zavisile su od mačaka, posebno ako su imale bebe ili malu decu.
Branko Lori
Zaslužan član
- Poruka
- 108.771
Greek god: Zeus.
Branko Lori
Zaslužan član
- Poruka
- 108.771
Статуа Нептуна, плажа Меленара
- Poruka
- 95.270
Bes
Zli duh koji se uvuče u čoveka ili životinju i natera ih na bes. Bes, bijes ili bjes, ponekad čak
i beda ("kakva vas beda muči?") To su neke vrste mračnih duhova koji "otimaju" ljude;
ulaze u ljudsko telo i zauzimaju ga iznutra. Tako stiču moć nad čovekom, vodeći ga do
razvrata, laži, poroka, glupog ponašanja.
Zli duh koji se uvuče u čoveka ili životinju i natera ih na bes. Bes, bijes ili bjes, ponekad čak
i beda ("kakva vas beda muči?") To su neke vrste mračnih duhova koji "otimaju" ljude;
ulaze u ljudsko telo i zauzimaju ga iznutra. Tako stiču moć nad čovekom, vodeći ga do
razvrata, laži, poroka, glupog ponašanja.
- Poruka
- 95.270
Kiklopi
Ranije predanje zna za tri kiklopa – Bronta, Steropa i Argeja – Uranove i Gejine sinove; oni su rođeni posle titana, a pre hekatonheira. Te strašne džinove otac je zarobio pod zemljom, odakle
ih je oslobodio Zevs kad je započeo borbu protiv Krona. U znak zahvalnosti, Bront, Sterop i Argej, čija imena označavaju grmljavinu i sjaj munje, podarili su Zevsu munju i grom. Neki pripovedaju
da su kiklope oslobodili titani, da ih je Kron opet bacio u Tartar i da su oni tu ostali sve dok Zevs
nije ubio čudovište Kampu, koje ih je čuvalo. Pošto su oslobođeni, kiklopi su Zevsu podarili munju
i grom, Hadu – kapu nevidljivku, a Posejdonu – trozubac. Kasnije je Apolon ubio kiklope jer ih je smatrao odgovornim za smrt svog sina Asklepija, koga je Zevs ubio munjom. Apolon je potom poubijao kiklope, tvorce munje, da bi se osvetio Zevsu za sinovljevu smrt.
U mlađem predanju kiklopi su najstariji stanovnici ostrva Sicilije ili Liparskih ostrva, gde, u vulkanskim kraterima, duboko pod zemljom, imaju radionice u kojima, po Hefestovom nalogu, izrađuju oružje bogovima. Kao njihovo sedište najčešće se pominje Etna.
Kiklopi se pominju i kao graditelji džinovskih bedema Mikene, Arga i Tirinta. Priča se da je te
kiklope preveo Pret iz Likije na Peloponez i da im je najpre poverio gradnju bedema u Tirintu.
Zatim su izgradili i bedeme Mikene, a onda ih je Persej doveo u Arg.
U likovnoj umetnosti, počevši od VII veka stare ere, često se prikazuje susret Odiseja i njegovih drugova sa kiklopom Polifemom, a najčešće – motiv oslepljenja Polifema ili Odisejevo bekstvo.
Ranije predanje zna za tri kiklopa – Bronta, Steropa i Argeja – Uranove i Gejine sinove; oni su rođeni posle titana, a pre hekatonheira. Te strašne džinove otac je zarobio pod zemljom, odakle
ih je oslobodio Zevs kad je započeo borbu protiv Krona. U znak zahvalnosti, Bront, Sterop i Argej, čija imena označavaju grmljavinu i sjaj munje, podarili su Zevsu munju i grom. Neki pripovedaju
da su kiklope oslobodili titani, da ih je Kron opet bacio u Tartar i da su oni tu ostali sve dok Zevs
nije ubio čudovište Kampu, koje ih je čuvalo. Pošto su oslobođeni, kiklopi su Zevsu podarili munju
i grom, Hadu – kapu nevidljivku, a Posejdonu – trozubac. Kasnije je Apolon ubio kiklope jer ih je smatrao odgovornim za smrt svog sina Asklepija, koga je Zevs ubio munjom. Apolon je potom poubijao kiklope, tvorce munje, da bi se osvetio Zevsu za sinovljevu smrt.
U mlađem predanju kiklopi su najstariji stanovnici ostrva Sicilije ili Liparskih ostrva, gde, u vulkanskim kraterima, duboko pod zemljom, imaju radionice u kojima, po Hefestovom nalogu, izrađuju oružje bogovima. Kao njihovo sedište najčešće se pominje Etna.
Kiklopi se pominju i kao graditelji džinovskih bedema Mikene, Arga i Tirinta. Priča se da je te
kiklope preveo Pret iz Likije na Peloponez i da im je najpre poverio gradnju bedema u Tirintu.
Zatim su izgradili i bedeme Mikene, a onda ih je Persej doveo u Arg.
U likovnoj umetnosti, počevši od VII veka stare ere, često se prikazuje susret Odiseja i njegovih drugova sa kiklopom Polifemom, a najčešće – motiv oslepljenja Polifema ili Odisejevo bekstvo.
- Poruka
- 95.553
San letnje noći(1851)
Edwin Landseer
Scena iz sna ljetne noći. Titanija i dno je slika 1851, ulje na platnu, britanskog umetnika Edvina Landseera.
Landseer je bio uglavnom poznat po slikama životinja:
ovo je njegova jedina slika vilinske scene.
Edwin Landseer
Scena iz sna ljetne noći. Titanija i dno je slika 1851, ulje na platnu, britanskog umetnika Edvina Landseera.
Landseer je bio uglavnom poznat po slikama životinja:
ovo je njegova jedina slika vilinske scene.
- Poruka
- 95.553
The Fairy Lovers
Theodor Von Holst
Theodor Von Holst
- Poruka
- 95.553
Amazonke
Amazonka se priprema za borbu
Pjer Ežen Emil Eber
U oblasti reke Termodonta, u Kapadokiji, nalazila se mitska država Amazonki, žena ratnika.
Verovalo se da one vode poreklo od boga Aresa i nimfe Harmonije.
Njihovom državom upravljala je kraljica, a glavni grad nazivao se Temiskira.
Muškarce su odstranjivale iz zemlje, ili su ih sakatile i ostavljale da obavljaju sve ženske poslove.
Sve slobodno vreme provodile su u lovu i ratnim vežbama. Bile su naoružane kopljem, lukom, sekirom i polumesečastim štitom.
Samo jedanput godišnje sastajale su se sa muškarcima da bi obezbedile potomstvo,
Mušku decu su ubijale ili slale očevima da ih podižu, a devojčicama su uklanjale desnu dojku da im ne bi smetala pri zatezanju luka i bacanju koplja.
Nisu se zadovoljavale samo odbranom svoje zemlje već su preduzimale i velike osvajačke pohode – sve do Trakije, Sirije i Grčke. Na tim pohodima osnivale su mnoge gradove, posebno na maloazijskoj obali (Mirina, Kima, Grinion, Smirna, Efes).
Taj varvarski narod žena predstavljao je stalnu opasnost za susede, sve dok ih Herakle nije uništio ili oterao daleko na sever, gde su se izmešale sa Skitima i izrodile narod Sauromata.
Kasnije se pripovedalo da Amazonke žive na dalekom jugu, u Libiji, na ostrvu Tritonskog jezera. Iz te oblasti, pod vođstvom kraljice Mirine, preduzimale su pohode sve do Lezbosa i Samotrake. Neki kažu da su one naseljavale zapadne krajeve – Trakiju i Iliriju.
Amazonke su u mitu i kultu tesno povezane sa Aresom i Artemidom. Nazivane su Artemidinim pratiljama, a njima se pripisuje i osnivanje kulta i svetilišta Efeske Artemide. U njihovom imenu sadržana je reč koja označava dojku (mazós), ali je neizvesno da li ono znači „one koje nemaju dojku”, „one koje imaju jake grudi”, „one koje nisu dojene” ili „one koje otkrivaju dojku”.
Polazak Amazonki
Klod Dere
Amazonka se priprema za borbu
Pjer Ežen Emil Eber
U oblasti reke Termodonta, u Kapadokiji, nalazila se mitska država Amazonki, žena ratnika.
Verovalo se da one vode poreklo od boga Aresa i nimfe Harmonije.
Njihovom državom upravljala je kraljica, a glavni grad nazivao se Temiskira.
Muškarce su odstranjivale iz zemlje, ili su ih sakatile i ostavljale da obavljaju sve ženske poslove.
Sve slobodno vreme provodile su u lovu i ratnim vežbama. Bile su naoružane kopljem, lukom, sekirom i polumesečastim štitom.
Samo jedanput godišnje sastajale su se sa muškarcima da bi obezbedile potomstvo,
Mušku decu su ubijale ili slale očevima da ih podižu, a devojčicama su uklanjale desnu dojku da im ne bi smetala pri zatezanju luka i bacanju koplja.
Nisu se zadovoljavale samo odbranom svoje zemlje već su preduzimale i velike osvajačke pohode – sve do Trakije, Sirije i Grčke. Na tim pohodima osnivale su mnoge gradove, posebno na maloazijskoj obali (Mirina, Kima, Grinion, Smirna, Efes).
Taj varvarski narod žena predstavljao je stalnu opasnost za susede, sve dok ih Herakle nije uništio ili oterao daleko na sever, gde su se izmešale sa Skitima i izrodile narod Sauromata.
Kasnije se pripovedalo da Amazonke žive na dalekom jugu, u Libiji, na ostrvu Tritonskog jezera. Iz te oblasti, pod vođstvom kraljice Mirine, preduzimale su pohode sve do Lezbosa i Samotrake. Neki kažu da su one naseljavale zapadne krajeve – Trakiju i Iliriju.
Amazonke su u mitu i kultu tesno povezane sa Aresom i Artemidom. Nazivane su Artemidinim pratiljama, a njima se pripisuje i osnivanje kulta i svetilišta Efeske Artemide. U njihovom imenu sadržana je reč koja označava dojku (mazós), ali je neizvesno da li ono znači „one koje nemaju dojku”, „one koje imaju jake grudi”, „one koje nisu dojene” ili „one koje otkrivaju dojku”.
Polazak Amazonki
Klod Dere
