Па ако те новостворена држава Србија прогони и затире, како да се осећаш Србином?
Српска политика је шизофрена. Рецимо имали смо у једној држави и Босну, и Косово, и Македонију, а онда смо одлучили да се одвојимо од те државе. При томе смо људе протеривали и они су уточиште налазили баш у тој Босни највише, и у Рашкој Области
Кад смо успели да се одвојимо, верски очистимо територију и протерамо муслимане, није прошло ни пар деценија, сетили смо се да је Босна наша и да би требало да буде у нашој држави, као и Косово итд...
Али они који су били жртве нашег стварања државе нису наравно хтели да буду део те државе, и то је сасвим логично.
Ето, лудост без граница. А ми и даље учимо стихове неких попова о истрагама потурица, не схватајући да попови и црква имају своје интересе који уствари нису наши интереси и у супротности су са интересима овог народа.
А могли смо како рекох да се толеришемо, као толике векове, добили бисмо без жртава све што нисмо успели уз море крви.
Ето Албанци гледали своја посла, нико никоме није нешто много пребацивао ко је које вере, и сад уз песме славе чињеницу да их има све три вере, и да неки иду у цркве а неки у џамије.
Али тако то код нас бива кад су људима испрани мозгови.
