Mit o "krilatom Vuku"

[Hellen]

Да се није појавио он - појавио би се неко други!

 

[lj_950]

Тај ''крилати'' или ''ћопави'', како год га звали (није се разбио)......није се могао појавити у 14., 16. или 20. веку...
Он се појавио услед сплета историјских и културних околности, због Мркаља, због Аделунга, због Копитара, због политичке сиутације, због књижевних трендова, због панславизма и југославизма, због романтизма, због Првог и Другог српског устанка, због претходног просветитељства, због тисућу других разлога који су се сплели у једном тренутку и створили услове да се деси све како се десило...
Ја за то не бих тражила ни кривце ни заслужне.... То је једноставно тако било...

Niko ne traži ni krivce, ni zaslužne... I neka je jednostavno tako bilo... Posledice su te koje su nas pritisle, a bojim se da će biti kamen o vratu mnogim generacijama koje govore i koje tek treba da progovore srpskim jezikom...

Taj njegov panslavizam i, kako ti napisa, jugoslavizam, doneo je mnogo prolivene krvi na ovim prostorima... tu je problem... Koji ga je vrag gonio na Književni dogovor o zajedničkom književnom jeziku? Malo li mu je bilo srpskih prostora? Koje ujedinjenje?

Pa, Slovenci nikad nisu ni prihvatili ni shvatili tu istorijsku glupost... Hrvati su se nadgornjavali pod Titom, pa odoše sa sve svojim hrvatskim jezikom...

I neka idu, ja bih im poklonio i štulu...

A šta ćemo sa novim jezicima: bošnjački... uskoro crnogorski... Kažeš, nije se razbio... Tačno, ali nam se razbi i rastoči srpsko nacionalno biće... rasusmo se ko Jevreji... da bar umemo s parama ko oni...

 

[Hellen]

Не осећам се притиснуто и никакав камен о врат ми Вук лично није окачио.... Не знам какав то камен осећаш зашто што говориш српским језиком, и да ли је то Вук лично заслужан што говориш српски? Којим језиком би говорио да није било њега?

Панславизам и југославизам није измислио Вук Караџић! Јесте да је учествовао у том покрету, али то је био покрет тог времена, то су биле владајуће тежње у целој Европи... Што нам је сад Вук крив због тога?

Бојим се да мешаш грендмадрс енд фрогс.

 

[Hellen]

Срби јако воле да имају кривце за све што им се дешава...тако им је лакше...

 

[lj_950]

Не осећам се притиснуто и никакав камен о врат ми Вук лично није окачио.... Не знам какав то камен осећаш зашто што говориш српским језиком, и да ли је то Вук лично заслужан што говориш српски? Којим језиком би говорио да није било њега?

Ponovo tvoje, već viđeno izvrtanje onoga što je neko rekao (napisao), jer tako lakše prišiješ sagovorniku ono što želiš...

Šta izvrđeš?

Niko ne traži ni krivce, ni zaslužne... I neka je jednostavno tako bilo... Posledice su te koje su nas pritisle, a bojim se da će biti kamen o vratu mnogim generacijama koje govore i koje tek treba da progovore srpskim jezikom...

Posledice pritiskaju i kamen su o vratu... i biće kamen o vratu,,, a posledice su: mnogo prolivene krvi na ovim prostorima...

Umeš, valjda da pročitaš jednu rečenicu na vukovskom jeziku...

Панславизам и југославизам није измислио Вук Караџић! Јесте да је учествовао у том покрету, али то је био покрет тог времена, то су биле владајуће тежње у целој Европи... Што нам је сад Вук крив због тога?

A posledice su prihvatanje panslavizma i jugoslavizma – ne srpskog jezika, kojim, nažalost, govorim.
Piše on, o revolucionarnoj 1848: "Francuzi nikud nikoga nijesu slali, nijeu podbadali da se diže buna..." Pa ode u Prag, na Slovenski kongres... ali kada je vojska opkolila Prag – delegati su se tiho razišli... A onda je, u "metežnom" Beču, pomalo radio, skrivajući rukopise po podrumima... čak je išao i na poklonjenje banu Jelačiću i pozivao neposlušne Bokelje da svoje zahteve rešavaju u postojećim granicama austrijske monarhije...

Toliko o njegovom panslavizmu i jugoslavizmu...

A Dogovor, nastao dve godine posle revolucionarne 1848, znaš, valjda da su ga u Hrvatskoj starčevićevci odbacili... Šta su Slovenci uradili... nigde u literaturi nema...

Jugoslavizam je, ne kao nastavak ideje ovog tvog oca jezikoslovnog, već kao napoleonovsku želju (istog su rasta bili) da vlada svim južnim Slovenima (za početak), uzeo kao ideju vodilju Aleksandar Karađorđević i napravio Jugoslaviju... A onda je krenuo u vojne saveze, verovatno da obnovi Dušanovo carstvo... Srećom po srpski narod, desio mu se Marselj...

E, sad, kao Srbin, da li jako volim da imam krivce za sve što mi se dešava – ne volim... ali sami su se zabeležili u istoriji, svaki u svoje vreme i svaki na svoje mesto... i nije mi zbog toga lakše... Samo zbog moje dece i njihove dece koja tek treba da se rode, i zbog još mnogo nerođene dece...

Бојим се да мешаш грендмадрс енд фрогс.

Kada je ovo, valjda na engleskom, u pitanju, bojim se da si ti pomešala to što si napisala... Ali, ja svakog prihvatam onakvim kakav jeste... pa ću i tebe... i tvoje izvrtanje...

Na kraju, ajd i ja ću nešti iz riznice oca nam krilatog:

– Bako, veruješ li u boga?
– I verujem i ne verujem.
– A bojiš li ga se?
– Ko se ne bi zla bojao?

Btw. Ovako kako si napisala ovo na engleskom, tako pišu govore na srpskom ovom najnovijem Karađorđeviću, ali latinicom i po engleskim pravilima... lepo...

 

[Hellen]

Posledice pritiskaju i kamen su o vratu... i biće kamen o vratu,,, a posledice su: mnogo prolivene krvi na ovim prostorima...

Umeš, valjda da pročitaš jednu rečenicu na vukovskom jeziku...

Умем да је прочитам кад је мисао у њој јасно исказана. Не изврћем намерно, жао ми је што си стекао тај утисак.
Хоћеш ли да кажеш да је Вук најодговорнији за проливену крв на овим просторима стотину и сто педесет година после његове смрти??? И да није било тог ''крилатог ћопавца'' нама би последњих 150 година текао мед и млеко? (Ако сам добро разумела.)
Бојим се да му придајеш много већи значај него што реално има...

Бојим се да мешаш грендмадрс енд фрогс.


Kada je ovo, valjda na engleskom, u pitanju, bojim se da si ti pomešala to što si napisala... Ali, ja svakog prihvatam onakvim kakav jeste... pa ću i tebe... i tvoje izvrtanje...Btw. Ovako kako si napisala ovo na engleskom, tako pišu govore na srpskom ovom najnovijem Karađorđeviću, ali latinicom i po engleskim pravilima... lepo...

Их, бре, какав си намћор....ни шалу не прихваташ....

 

[lj_950]

Умем да је прочитам кад је мисао у њој јасно исказана. Не изврћем намерно, жао ми је што си стекао тај утисак.
Хоћеш ли да кажеш да је Вук најодговорнији за проливену крв на овим просторима стотину и сто педесет година после његове смрти??? И да није било тог ''крилатог ћопавца'' нама би последњих 150 година текао мед и млеко? (Ако сам добро разумела.)
Бојим се да му придајеш много већи значај него што реално има...

Ti si, koliko sam do sada shvatio stručnjak za jezik, što potvrđuje i činjenica da se slabo snalaziš u matematici, tj. računu... pogotovo u istorijskom računu...

Panslavizam i jugoslavizam nikome na pamet nije pao pre nego što se on nije samoustoličio za jednog od srpskih otaca. A, bogami, bio je najbitniji otac, jer ideje su saopštavane jezikom, govorom i pismom... Nasledili su ga balavci srpskog romantizma: Branko (seti se: Kolo, kolo, naokolo...), pa njegov najverniji sledbenik Đuro Daničić, pa redom... od Svetozara Markovića... Pašića, već rečenog nadobudnog vladara...

Zašto namerno previđaš činjenicu da je smirivao, ne samo Bokelje, već i mnoge druge pobunjene krajeve 1848... Zar stvarno misliš, ili bi druge ubedila da mu je austrijski car darovao briljijantski prsten samo zato što je on caru poslao knjigu narodnih pesama? I da je izabran u Carsku akademiju zbog kodifikovanja srpskog jezika...

E, baš zabole Švabe i za srpski jezik i za njegove kanone... Toliko, ko je počeo i koji su ga slepo sledili... uzgred, mnogo više zbog prelepe Vilhelmine, pa i još držeće Ane, nego zbog njega samog i njegovih ideja...

A sad račun: knezu Mihailu bila je mala Srbija i prihvatio je oberučke jugoslavizam, ali desio mu se Topčider...
Razvratni Milan, zapadnjački đak, još mu se čestito nije ni zagrejalo dupe na srpskom prestolu, krete na Bugarsku... da panslaviše Bugare... i za malo da najebe cela Srbija zbog te njegove avanture... Idemo dalje, ciklično, po 20, 30 godina... Apis tutnu u ruke Principu, ovaj ubi Franju u Sarajevu, ode na nebo koliko Srba? Pa, ajd pravo na Soču... 1.100.000 izgubljenih života, 1.250.000 ranjenih...

Sve je to ista ideja, draga moja, zatekla se u glavi ocog oca srpskog, a romantičarska čalankurija je rasula u narodu...

Их, бре, какав си намћор....ни шалу не прихваташ....

Šalu, naravno, prihvatam... nisam namćor... kad mi nešto nije po volji, teram decu da me golicaju...

Evo jedne, lepe: Ajd(e), sretno pa ko metno, metno!

 

[Hellen]

Можда и говориш српски, али ти и ја очигледно не говоримо истим језиком.
Полемика да, али не на том нивоу и не са толико острашћености која те спутава да будеш реалан.

Ево, ''крилати'' је крив за све! Најновија сазнања указују на оправдану сумњу да је тај ''крилати'' убио и Лору Палмер... Је л' ти сад лакше?

Можда бисмо и ми, попут браће Хрвата, могли да му организујемо постхумно суђење, а? Можда бисмо тако лакше поднели све наше пропасти и страдања у последњих 150 година јер бисмо имали кога оправдано да мрзимо због тога и на кога да сваљујемо кривицу?

...Српска посла....

 

[lj_950]

Priča se ponavlja i počećeš da polemišeš u vezi sa "kršenjem poslovnika"... a i sami smo, mislim samo nas dvoje... i Lora Palmer...

Možemo, kao na onoj drugoj temi, do besvesti: ja ostrašćen, evo, time i sputan da realno sagledam stvari...

I to sve kad ne želiš da vidiš, a vidiš i nešto što, bre, nije baš toliko sveto da ne smeš da pišeš o tome... pa i drugima podmećeš "argumente" po radikalskim metodama...

"Danas nama valja gledati u tu prošlost samo da bismo razumeli počinjene pogreške ili primere koje treba izbegavati. Trudimo se da se naučimo kako treba sledovati novoj svetlosti, koju nam otvaraju suvremeni vekovi i primeri velikih naroda i velikih civilizacija. Jedino u takvom pravcu naše je buduće spasenje."
(Stojan Novaković, veliki istoričar, dve godine pred smrt, 18. februara 1915. godine, ostavio je amanet budućim pokolenjima.)

 

[lj_950]

Začetnik kritičke škole u srpskoj istoriografiji Ilarion Ruvarac (1832-1905), prvi je počeo nemilosrdnu borbu sa mitovima koji su izopačili istorijsku istinu.
Stojan Novakovic je išao stopama velikog kaluđera, ali njegova kritika epske narodne tradicije nije bila do te mere radikalna. Po prirodi on nije bio ratoboran i oran za raspru kao Ruvarac. U stvari, Novakovic je pripadao generaciji nadahnutoj nacionalizmom šezdesetih i sedamdesetih godina i duboko prožetoj narodnom tradicijom. On se nije mogao sasvim odvojiti od svojih mladalačkih radova o srpskoj narodnoj poeziji i ostao joj je odan ne kao naučnik vec kao srpski rodoljub.
Kritička revizija srpske istorije nastala je istovremeno kada i srpska nacionalna renesansa. Obe su bile međusobno uslovljene ulaskom u modernu epohu. Novakovic je kao naučnik prihvatio novu kritičku školu ali je u reviziji ocene narodne tradicije tražio srednji put. Radi istine i narodnog uspona trebalo je odvojiti mit od stvarnosti, razlikovati nove ciljeve od zastarelih snova. Ali je takođe postojala opasnost da stvarnost lišena snova moze ugroziti budućnost.
Filološke i istorijske studije uputile su Novakovićevo srpstvo ka jugoslovenstvu. U početku je izostavio hrvatsko ime iz svoje “Istorije srpske knjizevnosti” (1867, 1871) iako je navodio čakavsku i glagoljsku literaturu. Meðutim, jezičke studije dovele su ga do zaključka o jedinstvu srpsko-hrvatskog jezika, koji je nazvao "najznačajnijim dogaðajem stoleća". Istorijske studije otkrile su mu razloge koji su u prošlosti delili oba naroda: veroispovest, posebna kultura i civilizacija. Novaković je, Račkom i Štrosmajeru, u kulturnom zbliženju nalazio sredstvo za njihovo ujedinjenje. Kao mnogi savremenici, Novakovic je smatrao Jugoslovene jednim narodom, podeljenim u prošlosti i stoga zrtvom stranih osvajaca. U tome je video nasleðe prošlosti na kojoj se moraju učiti nove demokratske i slobodoljubive generacije u težnji ka narodnosti zasnovanoj na "zajedničkoj, širokoj toleranciji", zapisao je 1912. godine.
Ponesen duhom vremena u kome je pred Prvi svetski rat sazrevala ideja jugoslovenskog jedinstva, Novaković je četiri godine uoči smrti objavio vizionarsku novelu "Nakon sto godina, Beograd. Maja 15. 2011". U njoj je predvideo ujedinjenje Jugoslovena i stvaranje zajedničke države od Ohrida do Maribora i od Splita do Subotice, sa prestonicom u Beogradu. U predavanju umišljenog profesora Vidovića (u stvari samog Novakovića), održanom 2011, u domu Dositeja Obradovića u Beogradu, dao je orvelijansku viziju ujedinjenja Jugoslovena. Prema toj viziji ujedinjenje je usledilo usled zajedničke narodnosti, kulturnog jedinstva i napretka tehnologije.

Prosto je neverovatna romantičarsko-nacionalna zaslepljenost ovog inteletualnog gorostasa.

Još jedan prilog nesagledivih posledica utopijskih ideja, izrođenih iz zanosa srpskih mladića, koji su u bečkoj kuhinji Ane Kraus krenuli da menjaju Srpstvo…

 

[ljuba miljkovic]

Što Miloš be uhapsi ovog Karadžića... !? tkacio:

... Bog bi nas video.

 

[ljuba miljkovic]

Da l mu stvarno Branko kresnuo Anu?

"Однос Мине Караџић и Бранка Радичевића професор др Миодраг Поповић сажето представља као "идеалну другу и жути лист." Додуше, ни наш најбољи познавалац српског романтизма не спори да је прави Бранко и у роману у стиховима "Безимена", у којем се шеснаестогодишња кћерка и њена добро држећа мајка, обе Бечлијке, отимају о српског студента."

Zanimljivi stihovi...

Гдегод коју дивну 'ватим,
Дању или ноћу,
Испритискат', ижљубити,
Изгрлит' је хоћу
...

Па с' устави, - сад ће бити!
"Воз ис тен тес?" - То је доста!
Стаде бојак страховити...
Од Срба је госпа проста;
Још умукну клета ома:
Што ће - дође цар од дома
...

Ту ћеш наћи окићени'
Лепих мома, лепих снаша,
Има нешто и поштени'
Ал' највише сека-даша:
Ил' за новце ил' онако,
Ал' су даше свакојако

... baš zanimljivi.

 

[rdeki]

Da l mu stvarno Branko kresnuo Anu?

Da li je ovo pitanje od istorijskog značaja?

 

[Prisoner]

Da l mu stvarno Branko kresnuo Anu?

"Однос Мине Караџић и Бранка Радичевића професор др Миодраг Поповић сажето представља као "идеалну другу и жути лист." Додуше, ни наш најбољи познавалац српског романтизма не спори да је прави Бранко и у роману у стиховима "Безимена", у којем се шеснаестогодишња кћерка и њена добро држећа мајка, обе Бечлијке, отимају о српског студента."

Zanimljivi stihovi...

Гдегод коју дивну 'ватим,
Дању или ноћу,
Испритискат', ижљубити,
Изгрлит' је хоћу
...

Па с' устави, - сад ће бити!
"Воз ис тен тес?" - То је доста!
Стаде бојак страховити...
Од Срба је госпа проста;
Још умукну клета ома:
Што ће - дође цар од дома
...

Ту ћеш наћи окићени'
Лепих мома, лепих снаша,
Има нешто и поштени'
Ал' највише сека-даша:
Ил' за новце ил' онако,
Ал' су даше свакојако

... baš zanimljivi.

...
....

Ybg, živ bio narod i tada...

Nabaci još nešto...

 

[ljuba miljkovic]

Da li je ovo pitanje od istorijskog značaja?

Nego kako?

Od presudnog je istorijskog značaja!!!

Misliš da je mladjani, uz to teško bolesni i skorog biološkog kraja svesni Aleksije (posrbio u: Branko kada je odlučio da postane pesnik), bio zaljubljen u narodni jezik da je, uz Djuru Daničića, zbog toga postao sledbenik one bečke lopurde sa štakom...

Ne, dragi kolega! Nije tu kveka!

On je, uz svoju neizlečivu bolest namakao sebi još jednu: bolesno se zaljubio u Veilhelminu Karadžić. Medjutim, da bi osetio i bar malo one prave, muške strasti, da ne bi nevin ostavio... jadne siročiće... (Sve nestade što vam dati spravlja' / U traljama otac vas ostavlja.), a tada nije bilo u modi, a nije baš bilo ni preporučljivo da se mlada devojka do kraja prepusti muškarcu...

... priskočila je u pomoć devojčina majka... Švabica neobimne pameti... Ana Kraus...

Pročitaj šta kažu gore Miodrag Popović, a nešto ranije u ovoj temi imaš i svedočanstvo iz prve ruke koje je pribeležio Mihiz...

I, Branko stupa medju borce vojskovodje sa štulom... (Meša )

Пародирајући Хаџићеву песму Моја муза, Радичевић каже како Хаџић стаде бумбарати: Благо мени са мном музе раде
По ваздан су око мене младе,
Зној ми тару, по челу милују,
Својом песмом трудна успављују,
Са мном паје а на мојим грудим,
Па се буде кад се и ја будим.

Онда дохвати са земље јерове, грли их и љуби и овако им говори:

О јерови, моји соколови,
Децо моја, моја веља снаго,
Сјајно моје ви камење драго,
Куда отац са вама поити,
Бежи нојца, а данак засвити[9]

и урлајући маше јеровима.

Вук секиром обара чемерику, руши стење, "крчи дивна пута", све препреке растури, осим једне (Матице). У стени је грдна рупетина, а у рупи једна грдна сова (Хаџић), и та сова удари на Вука,

А он ти је пијучином фукну,
Она паде, ветру душу даде,
Ако душу какову имадe.
Оде сова, брате најстарија,
Најстарија и најглаватија...

Tako se obračunavao vojnik sa protivnicima... jer general sa štulom ima ratni cilj... (opet, Meša )

"Рат у књижеству никад није штетан, него је од велике потребе и ползе, а особито у оваквом почетку као што се сад књижество наше налази". Тако, по логици ових речи, и Вукова става уопште, рат у књижеству никад није штетан јер рашчишћава ствари, а поготову није штетан у време кад се почиње од самог почетка: почетка народног.

Одричући сву дотадању литературу српску због ненародног језика, одричући чак и Доситеја и његову славу родоначелника српске књижевности, што је било готово богохулно, Вук непрестано инсистира на тврдњи да почетак српске књижевности пада у његово време, јер народна књижевност може почети само са народним језиком, простонародним језиком, како је говорио, јасно означавајући опречност према језику више класе.

Вук не признаје ништа од раније, негира све до темеља, не пристаје на еволуцију, на побољшавања, поправљање језика, на компромисе. Вук неће нагодбу, он хоће рат, хоће победу.

 

[rdeki]

... priskočila je u pomoć devojčina majka... Švabica neobimne pameti... Ana Kraus...

Naravno, pretpostavljam da imaš neoborive dokaze za ovu tvrdnju.
Preturiću po ranijim postovima... Priznajem, nisam to uradio.

Ali, opet pitam, čemu????
Imaš primedbe koje se odnose na rad Vuka Karadžića. I to je tema o kojoj trebamo raspravljati. A ko je koga i kada, pa zar je zaista bitno za ovu priču?
Ja zaista ne mogu da shvatim zašto sve što je ovaj narod prihvatio kao svoje vrednosti morate na tako vulgaran način da blatite? Čemu to?

O radu Vuka Karadžića - čujem mišljenja da je plaćen od bečkog dvora svojim reformama srpskog jezika uspeo da iskopa dublji jaz između Srba i Rusa (što je svakako odgovaralo Austriji). Sa ove vremenske distance čini mi se da takvo mišljenje nije bez osnova. I o tome možemo razgovarati. O javnom radu Vuka Karadžića.
A o njegovim privatnim stvarima raspravljati na ovako vulgaran način sa ove vremenske distance, pa to je po meni čist bezobrazluk.

 

[ljuba miljkovic]

Vidiš, njegov privatni život od njegovog tajnog (lopovsko-špijunskog) i javnog delovanja je neodvojiv.

Privatno, tajno i javno je kod njega toliko isprepletano da je prosto nemoguće odvojiti zasebne tokove više od jedne priče...

... osim ako želimo da ga glorifikujemo kao "vodju" revolucije u srpskom jeziku, koja je, opet, bila njegov bespoštedni intelektualni rat.

Da bih temu digao, namerno sam uzeo ove detalje u vezi sa Brankom... provokativne, ali suštinske...

Jer, zar nije čudno da je ovaj mladić prvi krenuo za "vodjom" revolucije... a Djura Daničić promovisao ratne ciljeve...

... i zar se nisu obojica uzaludno motali oko Vilhelmine?

Koliko su tu kod njih progovarale emocije, a koliko su uistinu pisali kao borci za reformu jezika?

 

[ljuba miljkovic]

Ućutala se ona 33 slova!!!

Mislim da je vreme da se digne ova tema.

Da se podsetimo koliko ih je ovaj krilati, tj. Kopitar, ukinuo...

... pa da vidimo da li ćemo da pišemo crnogorskim...

Može li neko malo detaljnije da objasni, ali jasno za nas laike, šta to hoće ovi sa još 3 slova?

 

[Bogart]

Može li neko malo detaljnije da objasni, ali jasno za nas laike, šta to hoće ovi sa još 3 slova?

Могу ја. У питању су меко Ш, меко Ж (који нису постојали у ћирилици) и слово за глас ДЗ (ћир. Ѕ) који се у новоштокавском дијалекту, а који је узет за основу модерног српског језика, сасвим изгубио, осим у неким опскурним локализмима, и уместо којег данас стоји обично З. Такозвана "африката", односно глас који настаје "спајањем" два друга гласа, попут Ч (ТШ), Џ (ДЖ) и Ц (ТС). Стајао је некад, а у неким јужносрпским дијалектима и у македонском и данас, у речима звоно (ѕвоно) , звезда (ѕвезда), звер (ѕвер) итд.

А шта "ови хоће"? Па, хоће да направе стандард који ће имати неке битне спољне разлике у односу на београдски и бањалучки и који ће моћи да назову црногорским језиком.

Само то, и ништа више...

 

[ljuba miljkovic]

Pa, dobro, neka ih...

... i neka im?