Misli poznatih mislilaca - II

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
640. Ne propusti šansu

"Monasi, zamislite da je ova velika zemlja sasvim prekrivena vodom i da neki čovek u nju baci obruč da pluta. Vetar sa istoka gura taj obruč ka zapadu, a vetar sa zapada ga gura ka istoku. Vetar sa severa ga gura ka jugu, a vetar sa juga ga gura ka severu. I zamislite da u toj vodi živi morska kornjača slepa na jedno oko, koja svakih sto godina izranja na površinu. Sada, šta mislite, monasi, da li bi kornjača slepa na jedno oko, koja svakih sto godina izranja na površinu tog okeana, uspela da proturi glavu kroz taj obruč?"

"Bila bi to slučajnost, poštovani gospodine, da kornjača slepa na jedno oko, koja svakih sto godina izranja na površinu, uspe da proturi glavu kroz taj obruč."

"Isto tako slučajnost je [1] da se neko rodi u ljudskom obliku; slučajnost je da se Tathāgata, Arahant, Potpuno probuđeni, pojavi u ovome svetu; slučajnost da učenje i praksa koje izlaže Tathāgata zablistaju u ovom svetu.

Pa ipak, monasi, vi ste u tom ljudskom obliku; Tathāgata, Arahant, Poptuno probuđeni se pojavio u ovome svetu; učenje i praksa koje izlaže Tathāgata zablistali su u ovom svetu

Zbog toga, monasi, treba uložiti napor da se razume: 'Ovo je patnja'; treba uložiti napor da se razume: 'Ovo je nastanak patnje'; treba uložiti napor da se razume: 'Ovo je prestanak patnje'; treba uložiti napor da se razume: 'Ovo je put koji vodi do prestanka patnje'."

Dutiya ćhiggala sutta (SN 56:48)

------------------------------
[1] Ove reči treba shvatiti pre retorički, nego filozofski. Na doktrinarnom planu, sva tri događaja koja se pominju događaju se u skladu sa tačno određenim uzrocima i stanjima, a ne pukim slučajem.



e83fdbaf0cb57347763b97cf227f6e6f
 
641. Koplje

U Sāvatthiju. "Monasi, zamislite koplje oštrog vrha i čoveka koji na njega naiđe, te pomisli: 'Svojom rukom ili pesnicom ću ovo koplje oštrog vrha saviti, iskriviti, obmotati'. Šta mislite, monasi, da li bi on bio u stanju da svojom rukom ili pesnicom to koplje oštrog vrha savije, iskrivi, obmota?" -- "Ne, poštovani gospodine." -- "A zašto?" -- "Takvo koplje, poštovani gospodine, nije lako saviti rukom ili pesnicom, nije lako iskriviti ili obmotati ga. Taj čovek bi doživeo jedino zamor i ozlojeđenost.

Isto tako je, monasi, sa onim monahom koji je razvijao i negovao oslobođenje uma uz pomoć prijateljske ljubavi, načinio je svojim oruđem, svojim temeljem, učvrstio je, sebe uvežbao u njoj i do kraja usavršio. Ako bi neki demon pomislio da može osvojiti njegov um, taj demon bi doživeo jedino zamor i ozlojeđenost.

Zato, monasi, ovako treba sebe da vežbate: 'Razvijaćemo i negovati oslobođenje uma uz pomoć prijateljske ljubavi, načiniti je našim oruđem, našim temeljem, učvrstiti je, sebe uvežbati u njoj i do kraja usavršiti'. Tako, monasi, treba sebe da vežbate."

Buda
Satti sutta (SN XX:5)


stock-photo-zagreb-croatia-october-shaolin-warrior-is-bending-large-spear-with-his-neck-shaolin-wudang-50944252.jpg
 
642. Imaj poverenje u svoju svesnost

Budistički put opisan je kao plemeniti osmostruki put. Ali u suštini taj put se sastoji samo od svesnosti. Svesnost je put, a njegovih osam delova su manje ili više tačke razmatranja, pre nego stvarni koraci na stvarnom putu. Ne radi se o tome da čitavu tu ideju puta uzmemo suviše bukvalno, misleći kako jedan korak vodi do onog sledećeg -- prvo uradim ovo, a onda ono. Ako sve to shvatite suviše lično, možda počnete da razmišljate: "Posedujem li ja ispravno razumevanje? Je li ono što govorim zaista ispravan govor sve vreme?" I onda možda pomislite: "Uh, pa ja nisam na Putu! Pre neki dan sam rekao nešto što nije trebalo da kažem." Ako počente o sebi da razmišljate na takav način, samo ste sve više zbunjeni. Moj savet je da ne stvarate problem od samih sebe. Prestanite da uporno kreirate problem od toga koliko ste dobri ili loši ili kakvi bi trebalo ili ne bi trebalo da budete. Naučite umesto toga da imate više poverenje u svoju svesnost i držite se nje; prepoznajte je i razmišljajte o njoj: "Aha, to je ta svesnost -- osluškivanje -- relaksirana pažnja". Tada osećate povezanost. To je jedno prirodno stanje koje samo sebe održava. Nije do vas da ga stvorite. Ona ne zavisi od okolnosti koje bi je održavale. Ona je ovde i sada šta god da se događa.

Svakog trenutka prepoznajemo svesnost -- imamo u nju poverenje i radujemo joj se -- radost se javlja, i ljubav. Ali sve to nije zasnovano na ličnom; nije zasnovano na sviđanju, preferencijama ili kammičkim vezama. Dhamma nije razaranje uslovljenih fenomena, ona je okruženje za sve njih, ono što ih sve sadrži. Svi mogući uslovljeni fenomeni nastaju i nestaju u dhammi; i kada jednom to uvidimo, nema ničeg što bi nas moglo vezati, zato što vidimo stvarnost dhamme, a ne oblike koji nastaju i nestaju. Promišljanja sa pažnjom su korisno sredstvo koje je Buda razvio za istraživanje iskustva, za razbijanje iluzije koje se držimo, za pronicanje kroz neznanje za koje smo se vezali. za naše oslobađanje od oblika, tako ograničenog i nezadovoljavajućeg. I umesto da vas sada učim velikom broju tehnika ili stvaram neku novu strukturu, želim da ohrabrim ljude da imaju poverenja u sebe, oslanjajući se na pažnju i svesnost. Često meditaciju podučavaju sa tim osećajem da nešto treba da dobijemo ili da se nečega oslobodimo. Ali time se samo jača ideja "Ja sam neko ko mora da postane nešto što nisam, mora da se oslobodi svojih loših navika, nedostataka, mentalnih nečistoća". Ako nikad ne vidim dalje od toga, sve to će biti jedan beznadežan posao. Najbolje što u tom pravcu možemo ikada da uradimo jeste da možda korigujemo svoje sklonosti, učinimo sebe prijatnijim ljudima, a svet malo srećnijim mestom -- i to naravno nikako nije za podcenjivanje -- ali poenta Budinog učenja jeste oslobođenje.

Ađahn Sumedho: Trust in your awareness
 
643. "Neuspešna" meditacija

Meditativni stav nam kaže da je samo kroz prihvatanje aktuelnosti sadašnjeg trenutka, bez obzira koliko je bolan, zastrašujući ili neželjen, moguće da se dogodi promena, rast i isceljenje. Nove mogućnosti možemo posmatrati tako kao da su one već sadržane u stvarnosti sadašnjeg trenutka. Njih treba samo negovati, kako bi se otvorile i bile raz-otkrivene.

Ako je ovo tačno, tada u praktikovanju meditacije ne treba da se upinjete da stignete bilo gde. Sve što treba je da zaista budete tu gde već jeste i to shvatite (učinite ga stvarnim). Zapravo, kod ovakvog gledanja na stvari ni nema nekog drugog mesta gde biste otišli, tako da su svi napori da stignete negde rođeni iz zablude. Oni nas uvek dovode do frustracije i neuspeha. Sa druge strane, ne možete a da ne uspete da budete tu gde već jeste. Dakle, ne možete da imate "neuspešnu" meditaciju ukoliko ste spremni da budete sa stvarima kakve one zaista jesu.

Jon Kabat-Zinn, Full Catastrophe Living

:)
 
Alone With Everybody

by Charles Bukowski

the flesh covers the bone
and they put a mind
in there and
sometimes a soul,
and the women break
vases against the walls
and the men drink too
much
and nobody finds the
one
but keep
looking
crawling in and out
of beds.
flesh covers
the bone and the
flesh searches
for more than
flesh.

there's no chance
at all:
we are all trapped
by a singular
fate.

nobody ever finds
the one.

the city dumps fill
the junkyards fill
the madhouses fill
the hospitals fill
the graveyards fill

nothing else
fills.
 
mekflaj:
Alone With Everybody

by Charles Bukowski

the flesh covers the bone
and they put a mind
in there and
sometimes a soul,
and the women break
vases against the walls
and the men drink too
much
and nobody finds the
one
but keep
looking
crawling in and out
of beds.
flesh covers
the bone and the
flesh searches
for more than
flesh.

there's no chance
at all:
we are all trapped
by a singular
fate.

nobody ever finds
the one.

the city dumps fill
the junkyards fill
the madhouses fill
the hospitals fill
the graveyards fill

nothing else
fills.
Kliknite za proširenje...

"Ko osjeca i misli mnogo odudarajuci, taj propada, on ne moze da se razmnozava. Prema tome, mogla bi postojati neka granica za stepen individualnosti. U vremena, kad je osjecaju neugodnom, kao u nasem (i kao u svoj dosadasnjoj moralnoj istoriji covjecanstva), slabo se nasledjuje nagon za to. U vremena kad je (individualnost) osjecaju sa zadovoljstvom, lako sama sa sobom pretjera i stvara krajnju izolaciju (i sprecava kroz to opstu plodnost covjecanstva). Sto slicnije, utoliko vise raste plodnost, svako srece jednu odgovarajucu zensku: dakle prenaseljenost usled morala. Sto manje slicnosti utoliko —"
Nietzsche, 1880
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

O
Šta mislite o Kjerkegorovom delu ili- ili?
Odgovora
2
Pregleda
199
Ortak2
O

Back
Top