Covek ima mogucost stvaranja misli a nije on ta mogucnost. Sposobnost apstrahovanja opsteg iz pojedinacnog i na taj nacin mogucnost stavranja pojmova, kojim ce onda baratati misljenjem tj. nalaziti odnose izmedju pojmova u sudovima iz kojih ce donositi zakljucke. Eto to je misljenje...funkcija razuma koji postvalja odnose koje nosi u sebi a priori, i iz kojih smo izveli logiku ,nauku izvedenu iz apriornih pravila funkcionisnja ljudskog razuma. A misljenje kao radnja, kao proces u trajanju, zahvata u transcendenciju. Mi mislimo ali ako mislimo o samom misljenju suocavamo se sa transcednentnim izvan mogucnosti sananja ili bilo kakve analize. Kao sto ne mozemo opaziti subjekat saznanja koji opaza a sam je izvan opazanja, tako ne mozemo misliti ni mislioca pa ni samu misao kao proces. Misljenje je intuicija a od njega mi imamo samo oprostorene simbole, reci... ili reprezente pojmova fantazme, dok su sami pojmovi i samo msiiljenje stvar intuicije ne analize. Analiziramo stvari ne i proces.
Tuzni patak
Zbog kriterijuma uticaja na sredinu , tema ce vise uplivati u evolutivne vode, evolucioni kapacitet, civilizacijsko dostojanstvo i slicne kreative, koji su trenutno na jednom visokom stepeniku daleko od trenutnog ljudskog zivota, a cini se da je taj stepenik nedostizan i nezeljen....
Patku, ti bi svaku temu da pretvoris u razmatranja o komunikaciji i drustvenim odnosima, o nekom razvoju civilizacije. Ova tema ako razmatramo sustinu misljenja, zahvata u metafiziku Patku.
.
