Miroslav Antić

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
POSLE LJUBAVI

Oprashtamo se,
OPrashtamo se i na strashno dugim nogama
Odlazimo u svet...

Tii u svoju mladost
Onuda iza fabrika,
Iza pristanishta i mosta,
Niz raskrshcja koja se razilaze kao posvadjani ljudi...

Ja u svoju mladost
Onuda uz prugu,
Gde trava ima ukus vode, peska i sunca...

Nikad vishe necjemo sedeti u istoj klupi
Ni jedno od drugog prepisivati zadatke,
Ni deliti uzhinu na odmoru....
Nikada se vishe necju smejati tvojim olinjalim lutkama
Ni ti mom neukrocjenom zhvrku na temenu
Za koji su me vechito chupkali oni koji sede iza nas.
NIje ovo vishe zavrshena samo jedna shkolska godina.
Kazhu:
Gotovo je detinjstvo.
Jedno veliko detinjstvo danas je gotovo....

Kazhu:
I svi su zajedno radosni
I kotrljaju se niz stepenice kao shaka prosutih klikera
I svi su smeshni od zadovoljstva,
Kao plastelinske figure,
I svi su shareni i chudni,
Kao grad za vreme velikih praznika....

Samo ja znam:
NIkada vishe... nikada vishe,
Necjemo se uhvatiti za ruke,
Ni hodati od ugla do ugla
I pokushati uzalud da se setimo, dok cjutimo,
Nechega vrlo vazhnog,
Nechega toliko ogromno vazhnog
Chega se razdvojeni nikada vishe necjemo mocji setiti....
 
SERENADA

Mesec je tupom krivom kamom
zaklao jedno veče žuto.
Oprosti, bio sam skitnica samo,
pa sam u tvoje oči zaluto.

I sasvim nespretno prosuo se
kao lopata vrelog snega,
nasmejan, izgužvane kose,
od ptica ranjav, od cveta pegav.

Oprosti, uvek moram da odem.
Vetrove žute jesen već plače.
Jezera - oči. Što kvase vode
obale niske za skitačem.

Uvek se biva lep na početku.
Pomalo dobar. Pomalo tužan.
Uvek se biva na ovom svetu
na kraju tuđ, na kraju ružan.

I uvek samo sebe imamo
i san pun želja, nedorečen.
Mesec je tupom krivom kamom
zaklao jedno žuto veče.
 
...pa kaze:

Ponekad tako sebe damo
Za oci jedva upoznate
I na rastanku cutimo samo
I ne trazimo da nas vrate.

Zivimo posle u tom drugom
Sve dok mu oci svetom plamte
I ne znam sto nas pamte dugo
Kad mi ne trazimo da nas pamte.


***
***
ova pesmica me je definitvno rasplakala pre nekih godinu dana kad sam pokusavala da prebolim jednog bubnjara... :cry: :cry: :cry:

setih se naslova :idea: CRTEZI
 
Evo jedne poruke samo za onu majushnu...
posto se zali da ne pisem...
A posto nemam nikakve stihove na papiru jos slabije u glavi, samo cu podeliti sa vama moje iskustvo Mike Antica...
To je nesto sto svakim sledecim stihom budi samo sve veca potvrdjivanja bicem, potvrdjivanja mene, da, bash to sam ja! Mika nema decjih pesama. I one iz "Plavog cuperka" umeju da budu tako "za odrasle"; zao mi je sto nisam kao mladji skontao Miku; mada se i ovaj period u kome sam moze nazvati odrastanjem; volim tu njegovu metafiziku; stvarno je za mene neponovljiv; jedino on i Dusko Radovic umeju da mi nabace taj posebni kez... A mozda sam i ja jedno veliko derle... ko zna... mozda sam i genetski predodredjen da ga volim... heh... Ako ovo citas, "zlatnih ociju svom nekom suncu vracen", hvala ti sto si postojao, sto si ostavio neponovljivi - za mene - trag, inspiraciju da drugacije sagledavam stvari...
Jedna od najlepsih stvari koje sam procitao jeste i njegova autobiografija - od par redova... ali tako doooobroooo... napisacu prvom prilikom...
No - srecna vama Nova godina! Da ste vi meni zivi i zdravi, puni energije, dobro raspolozeni, puni novih saznanja...
Zadovoljna??? :)
 
prezadovoljna :D
samo da dodam da ce sutra mozda moje voljeno stvorenjce iz ruku cika postara dobiti delic anticeve pesme ... joj ne mogu da se setim naziva, ali je stih superishka i poslao mi je /izvinjavam se sto mi ne radi mozak/ neko sa ovog foruma:
"ti si zlatna medalja
iz najlepsheg rata
u kome su mi srce amputirali"...

on me svaki put iznova podseca koliko u meni ima skrivenih emocija, kad se zatvorim u svoj mali svet, njegovi stihovi u meni pronadju put da se ipak vratim u stvarnost... neponovljiv... mislim da sam se milijardu puta do sada rasplakala citajuci njegove stihove...
 
OK, prva poruka u Novoj godini zapala meni...
Pa rekoh red je da saznamo i nesto vise o doticnom geniju...
" Rodjen sam 1932. godine U Severnom Banatu, u selu Mokrinu, gde sam isao i u osnovnu skolu. U gimnaziju sam isao u Kikindi i Pancevu, a studirao u Beogradu. Zivim u Novom Sadu. To je citava moja biografija. U stvari, ja svima kazem da pravu biografiju, onakvu kakvu bih jos zeleo, jos nemam, i pored toliko knjiga koje sam napisao, slika koje sam izlagao, filmova koje sam snimio, dramskih tekstova, reportaza u novinama… Svakog jutra pozelim da pocnem jednu odlicnu biografiju, koja bi posluzila, ako nikom drugom, bar djacima u skoli, jer oni, na zalost, moraju da uce i zivot pisca.
Ja bih bio najgori djak, jer ni svoj zivot nisam naucio. A radio sam svasta. Bio zidarski pomocnik, fizicki radnik u pivari, kubikas na pristanistu, mornar, pozorisni reditelj, bavio se vodovodom i kanalizacijom, radio kompresorima, obradjivao drvo, umem da napravim krov, glumio u jednom lutkarskom pozoristu, cak i pravio lutke, vodio televizijske emisije, bio konferansije…
Imam i neke nagrade i priznanja. Dve “Nevenove”. Jednu za zivotno delo u poeziji za decu. Goranovu nagradu. Nagradu Sterijinog pozorja. Zlatnu arenu za filmski scenario. Nagradu oslobodjenja Vojvodine. Sedmojulsku nagradu Srbije. Nosilac sam Ordena zasluge za narod. Neko bi od svega toga mogao da napise bezbroj stranica. Recimo: uredjivao list “Ritam”, ili uredjivao Zmajev “Neven”…
Najvise bih, ipak, voleo da sami izmislite moju biografiju. Onda cu imati mnogo raznih zivota i biti najzivlji medju zivima.
Ostalo, sto nije za najavu pisca, nego za saputanje, rekao sam u pesmi “In memoriam” u jednoj od ovih knjiga.
I u svim ostalim svojim pesmama."
:D
 
"Savrsenstvo vatre" koje sam toliko trazio...
Tek par delova, izvuceno iz konteksta, ali moze i ovako da raspameti...

"Cekanje na tebe izgleda duze nego radjanje zvezda.
Duze nego otvaranje pupoljaka da piju rosu.

Ja ga gledam. Gledam ga kako ljusti svoje latice.
Kako strasno polako pocinje zivot iznova i iznova.

Mali, jos polumrtvi svemiri brze se rasprskavaju
od nas. Svetlost, koja ti ulazi u pore,

radi to bolje i uzbudljivije. Cekanje na tebe
tesko je i uzviseno kao kazna.

Srce ima sve manje otkucaja za samo sebe.
Vid vidi krace. Pamet zaboravlja.

Zivote, kako je tesko oprostiti se od tebe
kad si spor i dok nosis brzinu svoje svetlosti.
__________

Ko zna kakvi se okeani talasaju u meni.
Mozda sadrzim vise kontinenata nego zemlja.

A gde je tek covecanstvo sa svojim svemirima?
Gde su svemiri gustera, lasice, jelena, kita, vrapca?

Po kakvim kosmosima se vrte kvazari jednog mrava?
Zrna psenice? Jajeta kornjace? Sluzi alge?

Iz kakvih nedogleda bleskovima opominju pulsari
u beskrajima jednog belutka ili pahulje?

Koji to mikroskopi vide sazvezdja jednog virusa?
I kakvi kodovi prate zivote na tim zvezdama?

Uzasno mi je zao moga tela. Stidim se. Zar sam
zaista verovao da ima samo jedna jedina vasiona?
__________

Nece me stici smrt. Brzi sam za jedan bes i prkos.
Brzi sam od nje za jedno moranje i ljubav.

Ako od mene ostane tek nagorela kora,
pokupite je, o, okeani sveta, i odnesite.

U vama cu se obnoviti. Od olupine crnog broda,
sto je jos uvek ziva, postace bela barka.

Plovicemo. Vec vidim kako moje ruke
postaju jedra. I celo pramac. Konopci

mojih ponovo podlivenih vena izdrzace sve bure.
Progutacu orkane i sazvakati gromove.

O, more, bar vi znate sta je zivot.
Iz vas sam ispuzao na kopno, i ponovo cu ispuzati."
 
"Koncert za 1001 bubanj"

"Mozda te niko nikad nece ovako tesno grliti,
uznemirenu i belu,
ovako presno,
sasavo,
i sumanuto
i ridje.

Mozda ti niko nikad nece ovako u krvotok uliti
poslednju neznost celu
i ne umeti nikad iz tebe da izidje.

Mozda nikada vise neces ovako divno truliti
u obicnom hotelu,
penjuci se samo kad znas da sidjes.

Ti si najukusnija krv sveta koju sam upio hlebom
mog mrkog dlakavog trbuha.

Ti si so sa oteklih usana
koje smo oljustili ocnjacima
i prosuli po mojim ramenima i tvojim dojkama.

Ti si najbeskonacnije,
najplavlje nebo kraj mog rumenog uha.

Ti si najbesraminija devojka
koju sam sreo medju zenama
i najstidljivija zena koju sam sreo medju devojkama.
__________

Mozda nikada niko nije uspeo da te zeli ovako
kao ja nocas:
tvoje ruke bele kao samoca,
tvoja bedra sa ukusom platna i voca,
tvoj malo saputavi glas…

Sa nosom decacki zalepljenim uz okno vagona,
nejasan samom sebi kao oprostajno pismo padavicara
i cudno uznemiren toplinom kao razmazen pas,

putujem,
evo,
putujem da natrpam u glavu neke neslucene predele.
Da drvecu pozelim najlepsu laku noc na svetu.
Da se vrtim kao lisce,
zvezde
i ptice.

Da malo nemam plan.

Da imitiram klavijature,
liftove
i okean.

Da zaboravim ruku na tvome struku
i lice uz tvoje lice.
________

Ovo nije ispovest.
Ovo je gore nego molitva.
Hiljadu puta od jutros kao nekad te volim.
Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vracam.
Hiljadu puta od jutros ja se ponovo plasim
za tebe izgubljenu u vrtlogu geografskih karata,
za tebe,
podeljenu kao plakat ko zna kakvim ljudima.

Da li sam jos uvek ona mera
po kojoj znas ko te boli
i koliko su pred tobom svi drugi bili goli?

Ona mera po kojoj znas ko te otima
i ko placa?

Da li sam jos uvek medju svim tvojim zivotima
onaj komadic najplavljeg oblaka u grudima
i najkrvavijeg saca?"
 
Ovo je moje vece... i maleckin dan sutra... obradova li se? E, pa nije gotovo...

"Ako bilo kad osetis da mrtve stvari koje drzis
odjednom menjaju boju i pocinju da disu,
moras ih sam zavrsiti; niko ne moze da te zameni.

Jer, niko izvan tebe nema tu britku preciznost
sto izdvaja iz prolaznog oklop od zelenog vetra,
u kojem neotporno i pihtijasto podrhtava
meko i vlazno klatno tvoje uobrazilje.

Svako moze da postavi tvoj osecajni skelet
i oko njega ovije tvoje najdivnije namere
i utisne u koru nemire tvoga uma – kao bore.

Ali, to je jos uvek tebi dalek i neprirodan
nacin kroćenja vecnosti.

Niko na svetu nije ti,
i zato niko ne moze ni zavrsiti tvoje delo.


Nikog nemoj da pitas sta znaci neko delo.
Otkud on zna, kad nije: delo?

Uzmi u ruke materijal i na sebi to proveri.

Nikog nemoj da pitas sta znaci neka izlozba.
Izlozba nije ono sto ti je pokazano.

Ti se pokazujes njoj.
Duznost je izlozbe da te vidi.

Stani pred delo i zahtevaj
da ti objasni sta ti znacis.


Ako vec odlucis da gledas,
svaki put istu stvar vidi sasvim drukcije.
Ista je linija drugi put – nova linija."
 
zaboravih nastavak, cini mi se...

"Ne veruj onima koji ti uporno tvrde
da imas samo jedno culo vida.

Koliko tvojih ociju nikada nije progledalo?
Koliko tvojih ociju, dok obuhvata ovo,
vidi i nesto ono, cega uopste nisi svestan?

Koliko tvojih ociju nikada nece saznati
da su bile i – oci?

Ako se usudis da stvaras, moras imati dokaza
da istu stvar jos jednom dotices prvi put."

Nadam se da je ovo sasvim dovoljno sa narednih par dana... Cisto da se zainteresuje ko je "genetski predodredjen"... :D
 
Svaki put kada sam pricala o Miki i o emocijama koje u meni pokrece kao lavinu,imala sam utisak kao da pricam u vetar...malo je onih u okruzenju koji su mogli da priznaju da nose ista iskustva...osecam svaku njegovu misao kao procitanu u mojoj dusi...
moja omiljena..........

SVOJU SNAGU PREPOZNACES PO TOME
KOLIKO SI U STANJU DA
IZDRZIS SAMOCU.

DZINOVSKE ZVEZDE SAMUJU
NA IVICAMA SVEMIRA.
SITNE I ZBUNJENE
SABIJAJU SE U GALAKSIJE.

SEME SEKVOJE BIRA CISTINE
SA MNOGO SUNCA,URAGANA I VAZDUHA.
SEME PAPRATI ZAVLACI SE U PRASUME.

ORAO NIKAD NIJE IMAO POTREBU
DA SE UPOZNA SA NEKIM DRUGIM ORLOM.
MRAVI SU IZMISLILI NARODE.

SVOJU SNAGU PREPOZNACES PO TOME
KOLIKO SI U STANJU
DA PREBRODIS TRENUTAK,
JER TRENUTAK JE TEZI
I STRASNIJI I DUZI
OD VREMENA I VECNOSTI.

ili.......

NA SVET SAM DOSAO SLICAN LJUDIMA
KOJI NA SRCU NEMAJU LJUSKU.

I SVE SAM MENJAO U GRUDIMA
ZA JEDNU PESMU DOBRU I LJUDSKU.

U NEBO SAM SE SUNOVRATIO.
SA SVIMA SAM SE VLAZNO LJUBIO.

I KOME TREBA, NEZNOST VRATIO.
I KOME TREBA ,BOL IZGUBIO.

BICEVI GRANA...REBRA PLOTA...
VETROVI SUMRAK ZA RUKAV VUKU.

STA SAM TO IMAO OD ZIVOTA?
NECIJU KOSU...NECIJU RUKU...

I JEDNO SRCE USTREPTALO.
I DVA-TRI OSMEHA TIHA I PROSTA.

SVE JE TO PONEKAD TAKO MALO.
SVE JE TO,VIDECES,SASVIM DOSTA.
 
Jao, lazljiva-maco, bas sam malopre procitao onaj prvi deo; citam "Mit o ptici" i kontempliram; eksplozija misli i osecaja; strasno...
Eto, vidis da nisi jedina... :D
Mada, tek su retki oni koji znaju i vole i njegove "ozbiljnije" stihove, skllonije filozofiji...
Pa - posto si vec takva kakva jesi, i posto sam ja vapio za stihovima iz "Savrsenstva vatre" toliko koliko sam vapio - mogla bi ponekad da ostavis neki stih koji ti se svideo...
Unapred zahvalan! :D
 
mogli bi mozda da se lepo dogovorimo da se nadjemo jedno veche i citamo njegovu poeziju,aaaaaaaaaa? ;)
mislim, koliko sam skopcala kortikal & betty su moji sugradjani... :)
vec godinama vapim da napravim jednu takvu akciju... :(
 
malecka:
mogli bi mozda da se lepo dogovorimo da se nadjemo jedno veche i citamo njegovu poeziju,aaaaaaaaaa? ;)
mislim, koliko sam skopcala kortikal & betty su moji sugradjani... :)
vec godinama vapim da napravim jednu takvu akciju... :(
Kliknite za proširenje...
K'o porucheno! Ja imam iskustva u organizovanju akcija, a videh u par navrata da si ti bas zagrejana za organizovanje neke veceri poezije... :D
U tom smislu, dao bih svoj pun doprinos u organizovanju tako necega, ali bih izostao kad je u ? citanje njegovih stihova... ako ostali (???) nemaju nishta protiv. Dodushe, krecu i kolokvijumi tako da nisam siguran da bi taj doprinos bio i tako intenzivan... samo da na mene ne padne uloga jednog od glavnih organizatora!!! :lol:
U to smislu 2, za pocetak bi oni koji su u BGDu starosedeoci (ja studiram; sa strane sam tj. nastran :D )mogli da izbace predlog za neko mesto gde bi to moglo da se odrzi; koje bi mesto odgovaralo u smislu atmosfere (koja moze da se koliko-toliko adaptira za potrebe ove nashe akcije htedoh reci "akcije" : ); da li je negde (u nekom kaficu i sl.) (p)odrzavana slichna stvar??
Ako ovo zazivi - ko god na kraju organizovao sve ovo - tek to ce biti prava sushtina ovih ovakvih forooma...
Da nam zivi zivi raaaaaaaaaaad! : )
Dakle?????
 
znash kako...? sad su uskoro ispitni roGovi, pa verujem da ce masa ljudi biti u guzvi... ja moram da se bacim na ucenje francuskog & da nadjem posao,... a odvojeno je sto sam skopcala da samo ti i ja planiramo ovo okupljanje... znaci potrebno je da se jos neko prijavi... :(
 
ok, a nek ostane za "jednog lepog dana" na prolece, leto... eto, prckajuci po forumu video sam da jedan lik poznaje jednog lika ( :D ) koji je poznavao Miku i zna da recituje njegove pesme...
So? What u gonna do? I don't know... What u gonna do? I don't know... :lol:
 
I

POSLE TEBE CE OSTATI ISTE ULICE, I DECA STO UCE U SKOLI DA CRTAJU
PROLECE, I RAZNOSACI NOVINA, I NIKO NECE ZA TOBOM POSUTI KOSU PEPELOM
I POLUDELO KUKATI PREMA MESECU, MADA SI U SVOJIM OCIMA NOSILA SVET KOJI
JE VREDEO VISE NEGO SVI RATOVI, HIDROCENTRALE, I ZGODICI NA BERZI I
RULETU.


II

A TAKO BIH VOLEO JA KOJI SAM MRZEO SVE KRALJEVE, DA POSTANES NOCAS
KRALJICA, DA TE NOSE PO GRADSKIM TRGOVIMA KLANJAJU TI SE, KLICU I PISU
STIHOVE O TVOJIM OCIMA I TVOJOJ KOSI


III


NATERALI BISMO I LISCE I BALERINE U PRESTONICKOJ OPERI I VASARSKE
VRTESKE I SVETLOSNE REKLAME DA SE VRTE U KRUG KAO MILIONI TRUNJA U
TVOJOJ KRVI


IV

UZMI SVOJ PRTLJAG. VOZ KRECE MINUT POSLE PONOCI. NISAM JA NI ARHANGEL
GAVRILO, NI MILICIONAR KOJI SE BRINE O PUTNICIMA. SAMO SAM PIJANI
PESNIK I MAHACU DUGO ZA VOZOM JER OBOJE SMO IZ ISTE PORODICE: IZ
COVECANSTVA
 
Lako je tebi kad imash brata
pa moze da te stiti i brani
Kad se u dvorishtu igrate rata
on uvek stoji na tvojoj strani
Od svih je bolji.
Od svih je jachi.
Zato brat tako mnogo znaci

Lako je tebi kad imash brata
smesh da se pravish vazan pred svima
U bioskopu nema katrata, on samo trepne
i vec ih ima
Na utakmici nigde mesta,
on samo migne- tri klinca digne
Poznaje svakog konduktera.
Poznaje svakog poslastichara.
Ima u gradu tristo drugara.

Meni je teshko jer nemam brata,
pa pazim s kim se igram rata,
jer nije svako na mojoj strani,
spreman da uvek mene brani
A kad se s drugom decom potuchem,
obichno deblji kraj izvuchem.

Kod kuce radim sam za dvoje,
i shto je moje i shto nije moje:
i ugalj vuchem
i rublje kupim
i sobu spremim
i mleko kupim...
I tako: poshto nemam brata,
moram da budem vredan sam
i budem dvostruko vredan sam
i da odrastem sasvim sam

Od svega shto na svetu znam
najteze je kad si sam

...bila jedna od mojih omiljenih :)
 
evo jos nesto...

" U celom svetu kad pisu bajke- bio jednom,
bilo jednom, uveravaju te da je to istina.

Jedino u Zakavkazju pocinju bajku:
Bilo jednom, a mozda i nije bilo.
Ti veruj ako hoces, a mozda i ne moras.

Kad je rec o meni- stvar treba zavrsiti zakavkaski

Bio jednom, a mozda i nije bio..."
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Baudrillard
Tihomir Stevanović dobitnik Nagrade Miroslav Dereta 2023.
Odgovora
0
Pregleda
228
Baudrillard
Baudrillard

Back
Top