Miris mastiksa

pucinidjakomo.jpg


ЂАКОМО ПУЧИНИ

„Тоска”, „Боеми”, „Мадам Батерфлај”…
 
mocartvolfgang-amadeus.jpg


ВОЛФГАНГ АМАДЕУС МОЦАРТ

„Бастијен и Бастијена”, „Отмица из Сараја”, „Тако чине све”, „Фигарова женидба”, „Дон Жуан”, „Чаробна фрула”
 
Последња ставка у представљању једне опере је њена припрема за извођење, која попут стваралаштва, није нимало лака. Свака оперска кућа прави репертоар опера које ће се те сезоне (сезона почиње у октобру) припремати. Одређују се две најбитније особе за припрему сваке нове опере, а то су ДИРИГЕНТ и РЕДИТЕЉ. Њих двојица, заједничким снагама, анализирају оперу коју су добили за припрему и осмишљавају њен изглед. Након подела улога извођачима, а то се ради у зависности од могућности оперске куће (и финансијске и извођачке), прелази се на припрему. Диригент припрема све музичке делове, а редитељ све глумачке и остале делове опере. Диригент редовно одржава пробе уз помоћ КОРЕПЕТИТОРА са свим певачим и хором, као и пробе са сваком групом инструмената у оркестру посебно. Затим прелази на групне пробе, а затим и на заједничке пробе. Балет за то време, такође уз помоћ корепетитора, али и КОРЕОГРАФА увежбава играчки део. Кореограф ради и сапевачима око делова када они треба да се крећу по сцени или чак и играју. За све то време редитељ износи своје идеје КОСТИМОГРАФУ и СЦЕНОГРАФУ који у складу са тим идејама осмишљавају и праве нацрте о костимима за извођаче и изгледу сцене. Ретко када се праве нови костими за све извођаче, већ се углавном за хор и споредне ликове користе костими које свака оперска кућа има већ у својој гардероби и који се по потреби преправљају. Израдом костима бави се велики број људи и то кројачи, обућари, власуљари (праве перике), фризери, шминкери… И када је израда сцене у питању нацрти морају да буду прецизни и добро осмишљени да би се сценографија у одређеном тренутку склонила са сцене што је брже и лакше могуће, као и друга сцебографија поставила што брже. У изради сценографије укључени су столари, молери, елктричари, кројачи, људи који се баве специјалним ефектима…

Када се све припреми и увежба долази се до ГЕНЕРАЛНЕ ПРОБЕ, након које следи прво извођење ПРЕМИЈЕРА, а након ње иду РЕПРИЗЕ. Током самог извођења још две особе су јако битне, а то су ШАПТАЧ који помаже певачима у случају да забораве текст и ИНСПИЦИЈЕНТ који је уз сарадњу својих помоћника задужен за сва дешавања иза сцене – да извођачи на време изађу на сцену, да се промени сценографија, да се спусти или подигне завеса на време, да се упале, пригуше или угасе светла. да се пусте специјални ефекти у одговарајућем тренутку…
 
Termin “opera” dolazi od latinske reči opus ili “rad”. Termin “sapunska opera” ili “sapunica” prvi put je zabeležen 1939.godine, a odnosio se na radijske emisije koje su sponzorisali proizvođači sapuna.

Opera je izvorno bila dvorska zabava, te se od početka koristila za prikazivanje bogatstva i sjaja monarha ili aristokrate.

Opera je nastala iznenada, krajem šesnaestog veka, na dvorovima severne Italije. Iako su i pre toga prikazivane drame uz muziku, nije zabeleženo kako je to izgledalo. Opera je renesansni fenomen. Prva opera komponovana je 1598. godine. Bila je to Dafne Jakopa Perija iza koje je ubrzo došla i njegova Euridika (1600), a koja je prva opera preživela do danas.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top