-
- Popularno:
- Studenti na ispitima
- Како би изгледала територија Велике...
- Gase se poznate medijske kuće -...
- VIDEO: Žena nasrnula kosom na...
- Sta obicno radite posle seksa?
- Negativna majka
- Kada je veza ozbiljna?
- Da li će nas pljačkati i krasti i ovi...
- Đajić: Do kraja septembra ćemo Alibabu...
- Šta čini da vas žene žele seksualno?
Minimum
- Začetnik teme Duh Sekire
- Datum pokretanja
- Poruka
- 4.442
bilo nekad 200000 shiptara u centralnoj srbiji,pa naprasno "zamenili stanove"sa srbima odande i otishli nazad na kosovo...to bar nije tajna,smatram da bukvalno svako zna za neki takav slucaj...sto je bilo narocito izrazeno na jugu,u nisu,leskovcu,vranju i sl...
srpske opstine srbiji,ostatak dati bandi i prepustiti strancima da ciste njihova go*na...ograditi ih bodljikavom zicom ko izrael palestinu...inace naje*asmo od njihovog lobija ako udju u vladu srbije
srpske opstine srbiji,ostatak dati bandi i prepustiti strancima da ciste njihova go*na...ograditi ih bodljikavom zicom ko izrael palestinu...inace naje*asmo od njihovog lobija ako udju u vladu srbije
commodore
Domaćin
- Poruka
- 4.296
- Poruka
- 4.442
Zarathustra
Poznat
- Poruka
- 7.623
Zarathustra
Poznat
- Poruka
- 7.623
urospo
Iskusan
- Poruka
- 5.289
commodore:
Kako sta? Pa zna se - na neomascen
Ma ta nasa gamad je u manjini, ali su glasni. Mozemo da ih lagano pustimo da laju, da se koprcaju i da rovare - nebitni su i bezopasni...a kad dodje vreme, kad-tad, zavucice se u rupe ko misevi, zapravo to i jesu - bice im lakse.
A treba razmotriti i mogucnost da se i oni tada transportuju preko Prokletija, nesto gore ne dolazi u obzir - jbg, ipak nas narod.....a i "odmor" juzno od Prokletija bi im bila veca kazna, tako da... 8-)
Duh Sekire
Iskusan
- Poruka
- 6.686
Truman:
Прво, ако преговарачки тим напусти преговоре, креће фаза НАМЕТАЊА. Ако не признамо наметнуто, та фаза не може дуго трајати, јер "свету" се жути из разлога које сам навео (а Заратустра потписао)
Следећа фаза је фаза ПРОГЛАШАВАЊА. Србија то не може да спречи, али може да избегне аминовање НАТО агресије (што би у суштини био српски пристанак на наметнуто).
Друго, иако сви кажу да се Косово и РС не могу комбиновати, то није искључено ако процена буде да је НАМЕТАЊЕ тешко изводљиво, а ПРОГЛАШАВАЊЕ прескупо.
Треће, како рекох другима се жури. Гледе поделе, види претходни мој став.
Zarathustra
Poznat
- Poruka
- 7.623
Jedno rečju Duše, najgore je u toj situaciji ostati pasivan.
Verujem da je ovo najzad varijanta u kojoj će srpska strana imati aktivniju ulogu, dok kako stvari već sada stoje Albanci ne odstupaju od svoje zadrte pozicije. Čak i da tako krene još neko vreme, smatram da nama kupovina vremena ide na ruku.
Skoro je izvesno da će Zapad negde povući crtu oštricom,ali što je stav fleksibilniji pozicija je pogodnija, s druge strane šiptarske aspiracije stavljaju njihovu delegaciju uza sam zid, nešto slično kao što su Srbi iz Krajine bili pritešnjeni 93.-94.
U svemu tome je istina da će šipci dobiti znatno pogodnije rešenje ''uslovnom nezavisnošću'' nego što je Srbima bilo ponuđeno planom Z4
Verujem da je ovo najzad varijanta u kojoj će srpska strana imati aktivniju ulogu, dok kako stvari već sada stoje Albanci ne odstupaju od svoje zadrte pozicije. Čak i da tako krene još neko vreme, smatram da nama kupovina vremena ide na ruku.
Skoro je izvesno da će Zapad negde povući crtu oštricom,ali što je stav fleksibilniji pozicija je pogodnija, s druge strane šiptarske aspiracije stavljaju njihovu delegaciju uza sam zid, nešto slično kao što su Srbi iz Krajine bili pritešnjeni 93.-94.
U svemu tome je istina da će šipci dobiti znatno pogodnije rešenje ''uslovnom nezavisnošću'' nego što je Srbima bilo ponuđeno planom Z4
Duh Sekire
Iskusan
- Poruka
- 6.686
Последња рука пред фајронт
На крају се увек сведе на то: ко је победио, ко је изгубио. Поред свих прича о демократији, правди, људским правима и регионалној стабилности, Запад у суштини и даље не уме да поручи ништа друго осим: ако желите фер третман, пети рат ћете морати да добијете
Ако дефинитивни расплет балканске кризе буде изгледао онако како међународна заједница
то тренутно замишља, Босна ће бити унитаризована, Косово ће бити (условно) самостално, а можда ће и одвајање Црне Горе добити подстицај у виду ниских услова за референдум које ће препоручити Венецијанска комисија, као што најављује Томас Маркерт, заменик секретара те комисије. После тога, стећи ће се услови да читав регион радосно похрли у европске интеграције и једног дана у Европску унију која се сагледава као својеврсни “крај историје” у коме ће престати потреба за било каквим етничким и државним конфликтима. Прокламовани принцип који се примењује у решењу сваког од ових појединачних питања је, дакле, стабилизација региона и његова припрема за евроатлантске интеграције. Осим прокламованог принципа, нека друга начелност у решавању ових разноврсних питања се не види, осим што је у сваком од случајева реч о решењу које је противно ономе што се у Србији препознаје као српски државни интерес.
Косово и његови житељи имају право да знају у каквој ће држави живети, објаснио је Николас Бернс, заменик државног секретара САД, подразумевајући да ти житељи имају право да кажу како свакако не желе да та држава буде Србија. То изгледа као некакав принцип. Проблем је што на Косову има и житеља Срба, који би по истом принципу могли да се изјасне да им се не допада да живе под албанском доминацијом. То је легитиман аргумент тим пре што и Кај Еиде у извештају износи да је ниво етничке толеранције према неалбанцима незадовољавајући.
Ипак је Савет безбедности усвојио темељно начело да ће се питање Косова решавати у постојећим границама. Зашто је то учинио, када, чисто практично гледано, могућа подела Косова оставља значајан простор преговорима? Зато да би се заштитиле европске мултиетничке вредности које се противе заснивању држава на чисто етничком принципу. И тако Албанци су против живота у мултиетничкој Србији, али су за њега у мултиетничком Косову, рачунајући да свакако после тога неће још дуго бити мултиетничко. Међународна заједница то зна, али пристаје да игра ту игру.
Зашто? Због тога што се иза свих лицемерних прича о регионалној стабилности и путу у Европу скрива (не скрива се, сасвим јавно то говоре, на пр. Yозеф Бајден, сенатор, и не само он) амерички пројекат који треба да награди косовске Албанце да би се показало како највећа сила света награђује оне муслимане који су јој привржени.
Једно од уобичајених, а невероватних, објашњења којима се оправдава косовска замишљена независност јесте да “Албанци располажу кредибилном претњом силе”, тј. направиће лом ако не буду добили то што траже. Када се догодио 17. март 2004. године и масовни покушај погрома над Србима, Запад је и то изокренуо у корист Албанаца:
“Неизвесност представља претњу будућности”, другим речима: “Срби, ако нећете да будете побијени, морате да пристанете на независност Косова.”
И Срби су у Босни 1992. године располагали “кредибилном претњом”, па то није спречило међународну заједницу да призна међународни субјективитет Босни, противно Србима, који су имали своје интересе чија је легитимност призната затим кроз два потписана међународна аранжмана, један пре рат и један после рата (Лисабонски и Дејтонски). Занимљиво, те 1992. године основни аргумент у прилог босанске независности био је да ће независност обезбедити мир, пошто се то претходно десило и са Хрватском и Словенијом. Питање данас није да ли су западне процене добре, него да ли они сами верују у њих.
Већ поменути Николас Бернс је десетогодишњицу Дејтона обележио тако што је представницима тронационалне Босне и Херцеговине саопштио да “једва чека да их види као Босанце”. Можда је БиХ само још једна земља у којој САД хоће да демонстрирају шта су све спремне да ураде за муслимане када су им пријатељи, али то неће променити чињеницу да више од половине становника те земље су Срби или Хрвати и да се рат у БиХ и догодио што су се неки од њих уплашили да би неко ту покушао да нешто промени, као што то сада ради Бернс.
Сигурно је и да, пред завршну поделу карата, ентитете у Босни треба уклонити како би се анулирао могући приговор да, ако Албанци на Косову не желе да живе са Србима онда ко од Срба у Босни (барем тамо где су у великој већини) може да тражи да живе са Бошњацима, Босанцима или киме год.
На крају се увек сведе на то: ко је победио, ко је изгубио. Поред свих прича о демократији, правди, људским правима и регионалној стабилности, Запад у суштини и даље не уме да поручи ништа друго осим: ако желите фер третман, пети рат ћете морати да добијете
Ако дефинитивни расплет балканске кризе буде изгледао онако како међународна заједница
то тренутно замишља, Босна ће бити унитаризована, Косово ће бити (условно) самостално, а можда ће и одвајање Црне Горе добити подстицај у виду ниских услова за референдум које ће препоручити Венецијанска комисија, као што најављује Томас Маркерт, заменик секретара те комисије. После тога, стећи ће се услови да читав регион радосно похрли у европске интеграције и једног дана у Европску унију која се сагледава као својеврсни “крај историје” у коме ће престати потреба за било каквим етничким и државним конфликтима. Прокламовани принцип који се примењује у решењу сваког од ових појединачних питања је, дакле, стабилизација региона и његова припрема за евроатлантске интеграције. Осим прокламованог принципа, нека друга начелност у решавању ових разноврсних питања се не види, осим што је у сваком од случајева реч о решењу које је противно ономе што се у Србији препознаје као српски државни интерес.
Косово и његови житељи имају право да знају у каквој ће држави живети, објаснио је Николас Бернс, заменик државног секретара САД, подразумевајући да ти житељи имају право да кажу како свакако не желе да та држава буде Србија. То изгледа као некакав принцип. Проблем је што на Косову има и житеља Срба, који би по истом принципу могли да се изјасне да им се не допада да живе под албанском доминацијом. То је легитиман аргумент тим пре што и Кај Еиде у извештају износи да је ниво етничке толеранције према неалбанцима незадовољавајући.
Ипак је Савет безбедности усвојио темељно начело да ће се питање Косова решавати у постојећим границама. Зашто је то учинио, када, чисто практично гледано, могућа подела Косова оставља значајан простор преговорима? Зато да би се заштитиле европске мултиетничке вредности које се противе заснивању држава на чисто етничком принципу. И тако Албанци су против живота у мултиетничкој Србији, али су за њега у мултиетничком Косову, рачунајући да свакако после тога неће још дуго бити мултиетничко. Међународна заједница то зна, али пристаје да игра ту игру.
Зашто? Због тога што се иза свих лицемерних прича о регионалној стабилности и путу у Европу скрива (не скрива се, сасвим јавно то говоре, на пр. Yозеф Бајден, сенатор, и не само он) амерички пројекат који треба да награди косовске Албанце да би се показало како највећа сила света награђује оне муслимане који су јој привржени.
Једно од уобичајених, а невероватних, објашњења којима се оправдава косовска замишљена независност јесте да “Албанци располажу кредибилном претњом силе”, тј. направиће лом ако не буду добили то што траже. Када се догодио 17. март 2004. године и масовни покушај погрома над Србима, Запад је и то изокренуо у корист Албанаца:
“Неизвесност представља претњу будућности”, другим речима: “Срби, ако нећете да будете побијени, морате да пристанете на независност Косова.”
И Срби су у Босни 1992. године располагали “кредибилном претњом”, па то није спречило међународну заједницу да призна међународни субјективитет Босни, противно Србима, који су имали своје интересе чија је легитимност призната затим кроз два потписана међународна аранжмана, један пре рат и један после рата (Лисабонски и Дејтонски). Занимљиво, те 1992. године основни аргумент у прилог босанске независности био је да ће независност обезбедити мир, пошто се то претходно десило и са Хрватском и Словенијом. Питање данас није да ли су западне процене добре, него да ли они сами верују у њих.
Већ поменути Николас Бернс је десетогодишњицу Дејтона обележио тако што је представницима тронационалне Босне и Херцеговине саопштио да “једва чека да их види као Босанце”. Можда је БиХ само још једна земља у којој САД хоће да демонстрирају шта су све спремне да ураде за муслимане када су им пријатељи, али то неће променити чињеницу да више од половине становника те земље су Срби или Хрвати и да се рат у БиХ и догодио што су се неки од њих уплашили да би неко ту покушао да нешто промени, као што то сада ради Бернс.
Сигурно је и да, пред завршну поделу карата, ентитете у Босни треба уклонити како би се анулирао могући приговор да, ако Албанци на Косову не желе да живе са Србима онда ко од Срба у Босни (барем тамо где су у великој већини) може да тражи да живе са Бошњацима, Босанцима или киме год.
Duh Sekire
Iskusan
- Poruka
- 6.686
Кључна реч је, наиме, “функционална држава”, у чије име се спроводи садашњи балкански државни инжењеринг. Структура БиХ је не чини функционалном државом, Србија на Косову није функционална држава, Црна Гора функционално једва да је или није део СЦГ и тако даље. А у евроатлантске интеграције могу само функционалне државе. Али, шта је функционална држава? Да ли је Косово функционална држава ако се не зна ни колико има становника јер не може да се одржи попис и ако је једина ствар која стварно поуздано функционише мржња према “неалбанцима”. Да ли су функционалне балтичке републике које су примљене у ЕУ а да нису дозволиле право гласа својим држављанима руске нације, и да ли су, рецимо, функционални Казахстан и Таyикистан који су већ више од деценију чланови “Партнерства за мир”?
Тиме смо дошли до тога да услов за међународне интеграције нису никакви човекољубиви или економски стандарди које треба испунити него се то обавља на терену огољене арбитрарности. А та арбитража се у случајевима Косова и БиХ спроводи доследно на српску штету.
Ненаклоњеност и “двоструки стандарди” међународне заједнице у односу према Србији не крају ће довести да ће свако поверење у европске вредности, након што је тешко уздрмано бомбардовањем из 1999. године, бити и коначно уништено, уз пропратне последице да ће Србину свакако бити уверљивија ма која теорија завере од уверавања да “европске вредности” носе неку добробит или чак да оне уопште постоје. То неће бити добро за Србију, али не види се ни како би било добро ако не за Европу оно бар за регион у којем су Срби и даље најбројнији народ, а Србија земља са највише суседа – седам, без Црне Горе.
На крају се увек сведе на то: ко је победио, ко је изгубио. Поред свих прича о демократији, правди, људским правима и регионалној стабилности, Запад у суштини и даље не уме да поручи ништа друго осим: ако желите фер третман, пети рат ћете морати да добијете.
Србољуб Богдановић
Тиме смо дошли до тога да услов за међународне интеграције нису никакви човекољубиви или економски стандарди које треба испунити него се то обавља на терену огољене арбитрарности. А та арбитража се у случајевима Косова и БиХ спроводи доследно на српску штету.
Ненаклоњеност и “двоструки стандарди” међународне заједнице у односу према Србији не крају ће довести да ће свако поверење у европске вредности, након што је тешко уздрмано бомбардовањем из 1999. године, бити и коначно уништено, уз пропратне последице да ће Србину свакако бити уверљивија ма која теорија завере од уверавања да “европске вредности” носе неку добробит или чак да оне уопште постоје. То неће бити добро за Србију, али не види се ни како би било добро ако не за Европу оно бар за регион у којем су Срби и даље најбројнији народ, а Србија земља са највише суседа – седам, без Црне Горе.
На крају се увек сведе на то: ко је победио, ко је изгубио. Поред свих прича о демократији, правди, људским правима и регионалној стабилности, Запад у суштини и даље не уме да поручи ништа друго осим: ако желите фер третман, пети рат ћете морати да добијете.
Србољуб Богдановић
Zarathustra
Poznat
- Poruka
- 7.623
Па то и јесте суштина Душе, али њима је управо и циљ да не направе још у догледно време етнички заокружене државе на овом комаду света. Одатле и произилази читава манипулација сићушним народима који су жељни тренутка славе обећевајући им нове државе при том што ти Пигмеји (рецимо Шиптари) и нису свесни духа времена и 21. в. у коме се налазе.
По мени суштина није борити се око тла, и кидати зуб за зуб. Мислим да би се спас могао наћи у свесним владама држава овог региона које би воздигнуле своје политике изнад тога, али не да се та далековидост заврши, рецимо, у тамо некој ЕУ, него рецимо да се види и какав такав хоризонт изнад тога.
Мора се играти на две или више столица !
Балкан је истински европски melting pot али баш у оном смислу да кључа !
По мени суштина није борити се око тла, и кидати зуб за зуб. Мислим да би се спас могао наћи у свесним владама држава овог региона које би воздигнуле своје политике изнад тога, али не да се та далековидост заврши, рецимо, у тамо некој ЕУ, него рецимо да се види и какав такав хоризонт изнад тога.
Мора се играти на две или више столица !
Балкан је истински европски melting pot али баш у оном смислу да кључа !
Duh Sekire
Iskusan
- Poruka
- 6.686
Zarathustra:
У томе и јесте суштина. Они који све карте бацају на Европу и Америку доживеће неко успоравање "интеграција" отприлике као што смо сви доживели опште санкције Савета Безбедности 1992.
Истина је међутим другачија. Економска сарадња са западним земљама неће због Космета тотално престати, чак и ако Срби одбију "да потпишу". Осим тога, можемо трговати са Русијом и Источном Азијом.
Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.419
Duh Sekire
Iskusan
- Poruka
- 6.686
Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.419
Duh Sekire
Iskusan
- Poruka
- 6.686
Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.419
DukeofSerbia
Domaćin
- Poruka
- 4.719
Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.419
Zarathustra
Poznat
- Poruka
- 7.623
Бл:
Попе, не смарај !
Говоримо овде о паметном дипломатском наступу, а не о срицању епова.
Ти си можда пун молитва али слабо шта знаш којим потенцијалима располаже земља. Јачи су од нас.
Мора да постоји више избора и путева за постизање неког циља.
То је давно објашњено још у Владаоцу !
Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.419
