- Poruka
- 336.680
18. marta 1780. godine rođen je Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka, obnovitelj državnosti Srbije. Srpski knez od 1815. do 1839. godine i od 1858. do smrti 1860. godine. izborio se za autonomiju Srbije u okviru Otomanskog carstva (1830) i za naslednu titulu kneza.
Osnivač je dinastije Obrenović. Knez Miloš je vladao autokratski, stalno odbijajući da ograniči i deli vlast, zbog čega je protiv njegove vlasti bilo podizano nekoliko buna. Tokom vladavine, knez Miloš je bio najbogatiji čovek u Srbiji i jedan od najbogatijih na Balkanu.
Miloš Obrenović je bio sin Višnje Gojković i njenog drugog supruga Teodora Mihailovića, siromašnog seljaka iz Crne Gore. Rođen je u selu Gornja Dobrinja kod Požege.
Miloš je bio najstariji od trojice sinova koje je ovaj bračni par imao. Imao je rođenu braću Jevrema i Jovana. Njegova majka je bila udata za Obrena Martinovića iz Brusnice, pa je Miloš imao i polusestru Stanu i dvojicu polubraće, Jakova i Milana.
U mladosti, Miloš je bio sluga u porodici Aksentija Ječmenice, bogatog trgovca stokom sa Zlatibora. Godine 1805. oženio se Ljubicom Vukomanović.
Miloševo pravo prezime je bilo Teodorović. Prezime Obrenović preuzeo po svom polubratu Milanu, istaknutom vojvodi, koji je imao veliki ugled u narodu.
Međutim, nije jasno kada je Miloš počeo da koristi prezime Obrenović. Uobičajeno mišljenje je da je to uradio posle Milanove smrti 1810. godine, mada novija otkrića pokazuju da je još 1808. počeo da se potpisuje kao Miloš Obrenović. Uz njega je Miloš prošao kroz gotovo sve veće bitke u Prvom srpskom ustanku.
Zbog pokazane hrabrosti, Karađorđe mu je poverio Užičku nahiju na upravu i odbranu. Posle propasti ustanka, Miloš je bio jedini od istaknutijih vojvoda koji je ostao u Srbiji. Dobio je amnestiju od Turaka i postao oborknez Rudničke, a zatim Požeške i Kragujevačke nahije.
Što se tiče njegovog privatnog života, prenosimo vam uzbudljiv tekst istoričarke i kustos Istorijskog muzeja Srbije Zorice Janković:
Od svih evropskih vladara, koji su vladali u poslednja dva veka, srpski knez Miloš Obrenović imao je najviše dece: ukupno šesnaestoro – osmoro bračne i osmoro vanbračne.
Ženio se samo jednom, osam godina mlađom Ljubicom Vukomanović. Na poziv Miloševog polubrata vojvode Milana kumovao je Karađorđe.
Kada je u proleće 1804. godine stupio u brak, Miloš je imao 24 godine. Kako je sam govorio, s Ljubicom je izrodio "dece osmoro, to jest, četvoro muških i tako ženskih": Petra, Petriju, Jelisavetu (Savku), Anu, Milana, Mihaila i Teodora. Četvoro su umrli kao deca, Petrija i Mihailo su nadživeli oba roditelja, a Jelisaveta majku.
Petrija i Jelisaveta su se udale i izrodile po petoro dece, Milan je neoženjen i bez poroda umro u dvadesetoj godini, dok je Mihailo imao jednog sina (Velimir), ali iz vanbračne (predbračne) veze.
Dva su Miloševa sina bila na kneževskom prestolu Srbije: Milan 1839. godine i Mihailo od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868. godine. Kada je 1830. Miloš stekao nasledno kneževsko dostojanstvo, onda je po pravilu primogeniture njegov stariji sin Milan postao prestolonaslednik (prvi Milošev sin Petar umro je kao dete), dok je na presto došao nakon očeve abdikacije 1. juna 1839. godine. Nažalost, teško bolesni Milan je vest o kneževskom dostojanstvu primio u postelji; umro je dvadeset šestog dana vladavine ne potpisavši nijedan zvanični akt u svojstvu vladara. Ni drugi Milošev sin, Mihailo, nije doživeo starost; ubijen je od zaverenika u svojoj četrdeset petoj godini.
Osmoro vanbračne dece Miloš je imao sa osam žena. Nije nam poznato da je u vanbračne veze stupao u vreme Prvog i Drugog srpskog ustanka. Prvu takvu vezu je imao sa prelepom Petrijom, ženom Hadži-Prodanovog brata Mihaila, koju je u poslednjem trenutku spasao odlaska u tursko ropstvo, nakon što su u vreme Hadži-Prodanove bune Turci zarobili celu Hadži-Prodanovu porodicu. Miloš je Petriju doveo u svoj dom "da se nađe kneginji" ali, pre svega, radi zadovoljenja svojih strasti.
Tako je početkom 1819. godine Petrija Milošu rodila kćer, kojoj su ljubavnici dali ime Velika. Do rođenja prvog vanbračnog deteta Milošu je Ljubica izrodila četvoro dece; sina Petra i tri kćeri. Kako je Petar umro kao dete (1814), na Miloša je vršen pritisak da obezbedi naslednika. Pričalo se da Ljubica više ne može da rađa i da bi Petrija mogla knezu da podari naslednika. Ali, ostavši u drugom stanju, kneginja je dobila samopouzdanje da prekine muževljevo neverstvo. Marta iste godine, posle jednog drskog Petrijinog odgovora, Ljubica je dohvatila pištolj i usmrtila muževljevu ljubavnicu. Dugo je Miloš tugovao za Petrijom, a gnusni čin je Ljubici oprostio saznavši da ona nosi njegovo dete. Ljubica će u septembru roditi Milana, kasnijeg kneza, ali će se brinuti i o muževljevoj vanbračnoj kćeri, čiju je majku ubila. Nažalost, četiri godine kasnije, posle epidemije velikih boginja, Velika je umrla – četiri dana pre nego što će umreti i dvogodišnja Marija, šesto Miloševo i Ljubičino dete. Tri meseca kasnije kneginja će roditi Mihaila, budućeg srpskog kneza.
Drugo vanbračno dete, Gavrila ili Mariju, Miloš je imao sa Stankom, koja je umalo izbegla sudbinu Petrije. Kneginjinu nameru da oružjem prekrati i ovo muževljevo neverstvo osujetili su, posle dojave, kneževi momci. Kneginja je kažnjena batinama, a Stanku je Miloš udao. Nakon njenog razvoda, ljubavnici su se ponovo počeli sastajati, a veza je trajala i kada je Miloš upoznao Jelenku, mladu Turkinju koja je do 1811. bila u haremu Milenka Stojkovića.
Jelenka je Milošu 1826. godine rodila sina Gavrila i time samo učvrstila svoj položaj na kneževom dvoru, na koji kneginja Ljubica više nije mogla uticati. Miloš se javno pojavljivao sa Jelenkom, pa je zbog toga i zvana Mala Gospođa. Bolešljivi Gavrilo nije dugo živeo – umro je 1828. godine ne napunivši dve godine. Dok je nije udao (1835), Miloš je sa Jelenkom održavao intimne odnose, da bi se o njoj raspitivao i povremeno slao poklone dok je bio u dvodecenijskom izgnanstvu.
Četvrto Miloševo vanbračno dete bio je sin Teodor, rođen najverovatnije u Beču 1842. godine. Teodorova majka se zvala Danica, kojoj je ime dao sam Miloš nakon što ju je kao devojčicu od 13 ili 14 godina kupio kao roblje na carigradskoj pijaci (1835) i doveo u Srbiju. Kada je sa mladom Danicom stupio u intimne odnose (oko 1839), Miloš je već bio zagazio u šestu deceniju, kada mu se u vezi s nasledstvom obratio zakoniti sin, tada osamnaestogodišnji knez Mihailo (zbog priča da će ostareli Miloš svoju celokupnu imovinu prepisati malom Teodoru). To je ujedno i jedini poznati slučaj odnosa kneževe zakonite i vanbračne dece (doduše, u jednom smeru). Mihailo je od oca dobio uveravanje da je on njegov najstariji zakoniti sin, ali i da je dužan da se brine o ostaloj očevoj deci. Teodor je umro u Beču 31. maja 1846, Mihailo se oslobodio briga o nasledstvu, a Miloš je uz bogati miraz godinu dana ranije udao Danicu za jednog bečkog trgovca. Miloš nije prisustvovao venčanju, ali je na gozbu stigao sa novom ljubavnicom, Franciskom Hitenberg.
Do kraja 1846. godine, Miloš će dobiti još dvoje vanbračne dece: sina Aleksandra Gustava i kćer Mariju. Sina mu je rodila pomenuta Franciska, a kćer Sidonija Rajhel, mlade devojke koje su kao posluga radile u Miloševim bečkim kućama. Obe ljubavnice je isplatio, a šta je bilo sa decom nije nam poznato.
Ni sledeće, 1847. godine Miloš nije mirovao. Iz odnosa sa Bečlijkom Marijom Graf rodila mu se početkom 1848. kćer Marija Klara. Osim što znamo da je od Miloša majka dobila jednokratnu novčanu sumu na ime ćerkinog izdržavanja i školovanja, drugih podataka o dve Marije nemamo.
Poslednje vanbračno dete Miloš je dobio 1857, kada je već imao 77 godina. Sina Milana mu je rodila još jedna Marija, lepa Ruskinja sa kojom je u Bukureštu proveo poslednje godine izgnanstva. Ni Milan nije dugo živeo – umro je 1859. godine, a odana Marija se potom preselila u Srbiju, gde je bila uz Miloša sve dok nije umro, na Krstovdan 26. septembra 1860. godine.
Da je Milivoje Petrović Blaznavac, general, ministar vojni, predsednik vlade i prvi namesnik, bio Milošev vanbračni sin, nema pouzdanih podataka. Istina je da mu je majka (ne znamo joj ime) služila na Miloševom dvoru u Kragujevcu, ali je samo pretpostavka da je s knezom ostala bremenita i kao takva udata za Petra iz Blaznave. Kasnije će Milivoju odgovarati da ovo protura kao istinu da bi napredovao u hijerarhiji državne uprave, što će mu sticajem okolnosti i polaziti za rukom. Ali, kada je 1873. godine umro, na zahtev Gospe Tomanije (udovice Miloševog brata Jevrema i tada najstarijeg i najpoštovanijeg člana doma Obrenovića), sahranjen je u manastiru Rakovica, u grobnici gde počiva više Obrenovića.
Da li je Blaznavac bio Milošev sin, ostaje da se istraži, ali i da povodom 150. godišnjice smrti Miloš Veliki dobije svoju naučnu biografiju.
Izvor:Vreme/Prva
