Милош Ковић

[Pumpaj Dinstanović]

Da, da. Znam za Antića, nisam pratio njegovu političku karijeru, ali znam da mu je politika bliska, samo sam primetio aktivnosti obojice.
Njihov izbor, ali mislim da gube vreme i troše svoje vreme i snagu.

Antić se, zapravo, sada uglavnom povukao. Zadnje učešće je bilo kada je sarađivao sa Zdravkom Ponošem i Zoranom Lutovcem u vreme koalicije Srbija protiv naselja; govorio je na jednom političkom skupu 2023. godine i pošto je to bila prilično heterogena koalicija, bilo je nekih koji su se pobunili zbog njegovog prisustva tamo. Od tada u principu se više ne bavi uopšte aktivno politikom (osim što komentariše, tako, za medije). Od tada su i ova njegova razočaranja, što neki pogrešno tumače kao nekakav prilazak vlastima.

 

[Pumpaj Dinstanović]

I jedan i drugi su pristojni ljudi

Izvini, ali univerzitetski profesori koji ne žele da komuniciraju lično, već se svađaju preko društvenih mreža, deleći zoomorfne epitete...

Kada Politika više nije htela da objavljuje njihovu svađu (ne mogu da je nazovem polemikom, to je bila svađa, a ne polemika) nastavili su preko alternativnih medija (Stanje stvari) i sl. i tako dok bukvalno nikoga više nije zanimalo, da im je ostalo da samo preko Facebook-a nastave.

Mogu se razne pohvalne stvari reći i za jednog i za drugog. Ali, jako je teško ovo nazvati „pristojnim“.

 

[АнаиванГорд]

Pogledajte prilog 1677645

Izvini, ali univerzitetski profesori koji ne žele da komuniciraju lično, već se svađaju preko društvenih mreža, deleći zoomorfne epitete...

Kada Politika više nije htela da objavljuje njihovu svađu (ne mogu da je nazovem polemikom, to je bila svađa, a ne polemika) nastavili su preko alternativnih medija (Stanje stvari) i sl. i tako dok bukvalno nikoga više nije zanimalo, da im je ostalo da samo preko Facebook-a nastave.

Mogu se razne pohvalne stvari reći i za jednog i za drugog. Ali, jako je teško ovo nazvati „pristojnim“.

Pa vidiš i sam da se raspravljaju oko politike a ne nauke. Ja o tome i pričam. Zato sam napisao 'ne znam šta će im to'.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pa vidiš i sam da se raspravljaju oko politike a ne nauke. Ja o tome i pričam. Zato sam napisao 'ne znam šta će im to'.

Jeste, kada god se umeša politika to prirodi stvari gotovo uvek se pretvori u nekakav svinjac ili kokošinjac (ili kako god se nazivaju mesta gde se uzgajaju miševi i kišne gliste)

Ali, ono što „profesionalna deformacija“ istoričara jeste i vraćanje na prošlost. Kada je u pitanju o nekakvim konfliktima, pa bili oni političke ili i neke druge prirode (ovde se stiče utisak da možda ima i tu još nečeg drugog), onda se „ružna prošlost“ ne „oprašta“, već se kontinuirano prilikom svake konfliktne situacije nanovo proživljava. Među intelektualcima često postoji sujete; neko je (zaboravio sam sada zvučno ime) svojevremeno napisao da je ona kod ljudi krupnog kalibra barem do izvesne mere maltene i podrazumevajuća. Ali, posebno istoričari kada ulaze u nekakve sukobe, ma kojeg tipa, praktikuju tako da se „vraćaju“ na „stare grehe“.

Mi to ovde možemo da primetimo i na našem potforumu. Nađe se ovde poneko ko tako stalno oživljava stare teme i želi da nešto što je pre 10 ili 12 godina rečeno i onda se nanovo diskutuje „e, ali ti si pre 12 godina rekao to i to“ i to čak kao da se radi o nečem ozbiljnom. Tako da smo to mnogo puta videli čak i na ovom potforumu, što će reći da je bar neki način, nazovimo, nekakva „nuspojava“ bavljenjem istorijom kao takvom.

Što se tiče ovog konkretnog primera, na taj način se Antiću praktično „ne dopušta“ da pobegne iz politike, jer od toga ne može da „pobegne“. Čak bih rekao da je, donekle, to nešto i što ga tera da u političkim vodama upravo i ostane (kad već drugi „ne dopuštaju“ distanciranje od iste).

Što se tiče Kovića, situacija, okolnosti i pitanje njegovog uključenja u politička pitanja, dosta su kompleksniji. Nemaju dodirnih tačaka sa Antićevom putanjom. Ković se upleo ne baš oko stranačkih pitanja, već vrlo eksplicitno (vrlo precizno) oko 1 problema od nacionalnog značaja tj. oko Kosova i Metohije. I, naravno, kao neko koga neki žele da isteraju sa Filozofskog fakulteta i ko je iskoristio taj ulaz u politiku da malo približi javnosti svoje lične, profesionalne probleme. Tako da se može reći da je njegov ulazak u politiku više posledica neke nužde.

Ković, zapravo, sad ima i određenu društvenu odgovornost vezano za svoj angažman po pitanju Kosova, zato što on mora da opravda pred javnosti da je njegov politički angažman vođen nacionalnim interesima, jer bi ga u suprotnom ljudi optuživali da je to uradio samo dok mu se profesorska stolica na fakultetu drmala, a sad kada više nema taj problem, ga više ne interesuje.

 

[АнаиванГорд]

Među intelektualcima često postoji sujete; neko je (zaboravio sam sada zvučno ime) svojevremeno napisao da je ona kod ljudi krupnog kalibra barem do izvesne mere maltene i podrazumevajuća.

Uuuu, da. Ja sam to primetio kod istoričarima, bukvalno u njihovim naučnim radovima.
Što se ostatka tvog posta tiče, jednostavno, ako se uvrzeš na bilo koji način u to političko blato teško da možeš da izađeš čist. Mislim da su se mnogi tako zeznuli.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Što se ostatka tvog posta tiče, jednostavno, ako se uvrzeš na bilo koji način u to političko blato teško da možeš da izađeš čist. Mislim da su se mnogi tako zeznuli.

Pa jeste, ali sa druge strane isto tako treba, ili barem mi se tako čini, ipak donekle razdvojiti pitanje aktivnog bavljenja politikom kao takvom, od bavljenja aktuelnim (da, političkim) pitanjima od nacionalnog značaja, bez direktnijeg povezivanja sa pitanjem bilo koje političke organizacije ili grupe građana ili pitanja kao što su vlast ili opozicija.

Kada to kažem mislim, pre svega, na Kovićev Pokret za odbranu Kosova i Metohije. Ali i, kada već pominjemo Čedu toliko, na njegov Napredni klub, koji se bavio između ostalog i pitanjem političkih prava Srba u regionu. Zar ne?

 

[NickFreakyrgios]

Ја искрено нисам упућен у ово можда боље могу да се извиним што сам опужио за некаво спиновање и муљављење.
Међутим оно што се из приложеног може видети опозиција је уништена и прљавих руку кивни су сви што ни један члан није могао гласовима нити било чим парирати Вучићу.
Сад су изашла деца и завршила посао програм је јако дуго чекао.
Идеја Чеде да ти творац матрикса изгради демократске институције из којих ћеш њега легално рушити из његових институција је апсурд. Верујем да ће и њему бити смешно слушати себе за коју годину.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ako govorimo o istoričarima koji se bave politikom (bilo baš aktivnije, diretkno, kao Čeda Antić nekada, bilo na druge načine) mislim da moramo suštinski da razumemo jednu stvar — gotovo svi se bave savremenom ili eventualno poznom modernom istorijom. Baš skoro svi, koji su u javnosti eksponirani ili slično. Bilo da govorimo o Dubravki Stojanović, o Čedi Antiću, o Milošu Koviću, itd...

To je sve tesno povezano sa činjenicom da se oni aktivno bave skorijom istorijom, a što uključuje i političku istoriju. U slučaju onih istoričara koji se bave savremenom istorijom, tu čak je i granica između aktuelne politike ili skorije političke prošlosti, toliko porozna da nje gotovo uopšte ni nema. U slučaju Kovića, on se bavi poznim XIX vekom i ozbiljnim geopolitičkim temama, koje su tesno povezane sa tim kakav je svet i odnosi koje danas vidimo, pored, naravno, i pitanja današnjeg nacionalnog identiteta.

To je, rekao bih, takođe posledica „profesionalne deformacije“ specifičnog usmerenja kojim se ti istoričari bave. Ako sednete da razgovarate sa studentima (ili mladim istoričarima) koji (žele da) se bave XIX ili XX vekom (ili početkom 21. veka, jer i to sada postaje istorija), sve jedan od njih, prate politiku izuzetno minuciozno.

Koliko ćemo pronaći istoričara koji su tako politički involvirani, a koji se bave antikom, medievistikom ili ranom modernom epohom? Koliko vizantologa? Nijedan? Nije to slučajno(st).

 

[Pumpaj Dinstanović]

Zato što si trojicu patriotski orijentisanih intelektualaca pokušao da prikažeš kao da su pod političkim uticajem jednog globalističkog utilitariste aka Sunđerboba, ne bi li pritisnuo dugmiće forumskih patriota. Zato i rekoh - "pokušao" jer si umesto dugmića prstom pritisnuo u nutelu.

Nisam pokušao da ih tako prikažem i ne radi se ni o kakvom političkom uticaju Jeremića; radilo se o ovom ili onom obliku saradnje (možda i najveće u slučaju Antića). Ković ga je u javnim gostovanjima opisivao i kao svog prijatelja, a ne samo nekoga koga je politički podržavao.

Prema svoj trojici imam izvesne razmere poštovanja i pratim, dobro sam upoznat (doduše, sa Antonićem najmanje, ne zato što me čovek najmanje zanima, već zato to jedini od sve trojice nije istoričar), delimo i mnogobrojna politička viđenja, a to što si ti to protumačio kao nekakvo pritiskanje nije do mene, već do tebe.

 

[Mrkalj]

 

[Mrkalj]

 

[Pumpaj Dinstanović]

Бескрупулозности режимских медија у Србији нема краја. Истргнуте делове мог интервјуа покушали су да представе као критику протеста и подршку Вучићу​

Бескрупулозности режимских медија у Србији очигледно нема краја. Или су грозне ствари на које су спремни знак очаја и сазреле свести о томе да им се крај ипак приближава?

Из интервјуа који сам дао Новом Стандарду, објављеног 28.12.2024. режимски интернет сајтови ишчупали су из контекста и бомбастичним насловима пропратили само реченице које могу да се протумаче као подршка режиму Александра Вучића, као критика протеста који су озбиљно заљуљали његову власт и неких њихових учесника.​

Са гађењем одбијам све покушаје анонимних напредњачких ботова и режимских медија да будем увучен у њихове одвратне нападе на Ломпара и остале политичке противнике​

Колико могу да видим, хајкачку, покретачку улогу у овоме одиграли су анонимни напредњачки ботови са друштвених мрежа. Међу њима, по одвратности и бескрупулозности објава издваја се онај са псеудонимом „Народни непријатељ“. До недавно је ширио измишљотине о мени и чак јавно вређао чланове моје породице. Сада је, на исти начин, на нишан узео Мила Ломпара и његову породицу, при чему за ту прљаву работу покушава да искористи моје име и моје исказе. Режимски сајтови су, потом, преузели његове објаве и преузели његов наратив. Тачно је, наиме, да сам јавно изнео неслагање са Ломпаровим ставовима и политичким деловањем. Али са гађењем одбијам све покушаје анонимних напредњачких ботова и режимских медија да будем увучен у њихове одвратне нападе на Ломпара и остале политичке противнике. Не само зато што се такве харанге воде и против мене, него и зато што су саме по себи гнусне и срамотне. То је, ваљда, најниже дно бескрупулозности и цинизма Александра Вучића и његових хајкача – из позиције њихове жртве, „унапређују“ ме у једног од њих.​

Главни кривац за кризу у којој се Србија данас нашла је издајнички режим Александра Вучића​

Зато је потребно да, још једном, истине ради, поновим основне ставове које сам у овом интервјуу изнео. По мом мишљењу, главни кривац за кризу у којој се Србија данас нашла је издајнички режим Александра Вучића. Он и његови сарадници издали су Косово, издали су наше сународнике на Косову и Метохији, наше претке који су ту земљу ослободили 1912. и на њој гинули од 1389. до данас, напустили су наше светиње и покренули распарчавање Србије. Пад настрешнице и погибија недужних људи у Новом Саду симбол су владавине корумпираних, некомпетентних напредњачких кадрова. Због свега тога, због претварања Србије у колонију НАТО земаља, посебно због претварања Србије у „шведски сто“ за стране, приватне рударске компаније, Александар Вучић ће морати да напусти власт и да одговара.​

Захтеви студената потпуно праведни, свако ко је разуман би требало да их подржи​

Нагласио сам да су захтеви студената потпуно праведни и да би свако ко је разуман требало да их подржи. Одговорни за трагедију у Новом Саду морају да буду приведени правди. Србија мора да буде правна држава; кидисање батинаша на било кога, нарочито на студенте, мора да буде најстроже кажњено. Изнео сам, међутим, чуђење због тога што на овим протестима, потпуно исто као у време протеста „Србија против насиља“, нико не помиње Вучићеву издају Косова, опасност која прети Универзитету и студентима у Косовској Митровици, пљачку и страдање наших сународника на Косову и Метохији. На основу увида у то ко води и организује протесте на Филозофском факултету у Новом Саду указао сам на опасност од тога да се, после сецесије „Косова“, суочимо са војвођанским сецесионизмом (изгледа да сам у понечем и погрешио – у међувремену сам сазнао да у управи Филозофског факултета у Новом Саду, са можда једним изузетком, седе независни и слободни људи). Сличне бојазни изнео сам и поводом утицаја који на протесте у Београду имају пронатовски медији, невладине организације и странке. Са жаљењем сам приметио да има патриота који, по мом мишљењу, наивно верују да ће приступањем овом блоку помоћи да се Србија спасе пошасти распарчавања, пљачке и криминала. Уместо тога, могли би да послуже пуком преласку из једног у други колонијални, компрадорски режим.​

Неопходно да се први зраци слободе не угасе и да не пређемо из једног у друго ропство​

Човек таман помисли да је видео сваку неподопштину коју овај режим може да почини, када га он демантује. И то, међутим, указује на чињеницу да се издајничка власт Александра Вучића ближи своме крају. Зато је неопходно да се први зраци слободе не угасе и да не пређемо из једног у друго ропство. Потребно је да научимо да препознајемо главна, суштинска питања, да не дозволимо да нам пажња буде скренута са њих, да за решавање таквих, најтежих питања, сачувамо своје главне снаге. Нашу земљу распарчава и распродаје, у служби странаца, једна бахата и корумпирана клика. Све остале несреће, па и ова страшна трагедија у Новом Саду, изведене су из те основне чињенице. Такво стање не сме да буде замењено нечим што ће бити још горе, слично, или тек нешто мање лоше. Ово мора да престане.​

(Покрет за Косову и Метохију)

 

[NickFreakyrgios]

То сам ја хтео да кажем али сам то рекао прошли пут област 19. 20. век је на неки начин тесно повезана са политиком. Они добијају политичко образовање и јако је тешко да остану тотално изван тога јер се одређени обрасци понављају кроз историју а ови процеси налик савременим почињу да се уобличавају у 19. веку.

 

[Pumpaj Dinstanović]

ПОВОДОМ РЕЖИМСКИХ ЗЛОУПОТРЕБА ОВОГ СНИМКА

Ово је порука бањалучким студентима, снимљена 29. новембра 2024. у Бањалуци, дакле нема никакве везе са тренутним студентским протестима у Србији. Студентска блокада на Филозофском факултету у Београду почела је 2. децембра.

https://www.facebook.com/video.php?v=3988621631418988

Pošto režimski mediji dele ovaj isečak sa Kovićevog predavanja održanog krajem novembra u Republici Srpskoj, Ković je objavio novi demant.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Uuuu, da. Ja sam to primetio kod istoričarima, bukvalno u njihovim naučnim radovima.
Što se ostatka tvog posta tiče, jednostavno, ako se uvrzeš na bilo koji način u to političko blato teško da možeš da izađeš čist. Mislim da su se mnogi tako zeznuli.

Pa jeste, ali sa druge strane isto tako treba, ili barem mi se tako čini, ipak donekle razdvojiti pitanje aktivnog bavljenja politikom kao takvom, od bavljenja aktuelnim (da, političkim) pitanjima od nacionalnog značaja, bez direktnijeg povezivanja sa pitanjem bilo koje političke organizacije ili grupe građana ili pitanja kao što su vlast ili opozicija.

Kada to kažem mislim, pre svega, na Kovićev Pokret za odbranu Kosova i Metohije. Ali i, kada već pominjemo Čedu toliko, na njegov Napredni klub, koji se bavio između ostalog i pitanjem političkih prava Srba u regionu. Zar ne?

Ovde treba dodati još jednu važnu stvar. Kada je situacija takva da stane na noge, praktično po' nacije, jako je teško ostati u potpunosti apolitičan, posebno ako vam drugi konstantno dosađuju da iznesete u javnosti svoje mišljenje. Ako ste i pre toga bili eksponirani, gotovo je nemoguće pobeći od toga, koliko god želeli.

Danas se suočavamo sa nečim što se suštinski nikada u istoriji Srbije nije moglo primetiti, sa jednim potpunim revoltom studenata i celokupne akademske zajednice, kojoj stižu podrške ne samo od univerziteta i raznih instituta, već i od SANU, kao i Matice srpske u Novom Sadu. Danas se mogu čudi neki prilično jeftini spinovi iz smera vlasti o tome kako su ovo nekakve grupe studenata. Svaki fakultet može koliko za 24 časa biti odblokiran, ali to se ne dešava iz prostog razloga zato što među studentima takve podrške uopšte nema u značajnijem broju. Zato i mora SNS da iz naftalina izvlači onog što studira 11 godina da govori u ime onih koji drugačije misle.

Stav Čedomira Antića predstavlja jednu vrlo izrazito malenu grupaciju. Ne samo specifično na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, već uopšteno na visoko obrazovnoj instanci (Čeda je još i opozicija; stav onih koji su i pristalice vlasti kao npr. prof. Dejan Vuk Stanković, koji je doslovno jedini na Fakultetu za obrazovanje učitelja i vaspitača koji se izjasnio protiv blokade, još je mizerniji od toga).

U takvoj situaciji, kada je postignuto i skoro pa jedinstvo akademske zajednice, a sa kojom je praktično u hladnom ratu cela ta vladajuća garnitura, krcata osobama sa kupljenim diplomama ili plagijatima i koja je na neki način (pre svega verbalno, ali i u mnogim delima) u formi hladnog rata protiv akademske zajednice Srbije, izuzetno je teško biti nemušt i stajati po strani, posebno, kao što rekoh, ako ljude koji vas prate i poštuju zanima da čuju stav. Posebno u ovakvoj situaciji, kada se suočavamo po prvi put sa jednom formom sloge koju nikada nismo do sada videli.

 

[Khal Drogo]

Србија се задња три мјесеца јесте усталасала. Све је почело лажним изговором бриге због трагедије у Новом Саду. А колико је брига коловође ове обојене револуције за тим жртвама говори да не знају име једне жртве (снимак овдје) ал зато знају име страдалог кучета и траже да се то куче именом зове.

Оно пшто многи не желе или нису у стању разумјети јесте да ову игру и иза овог "дешавања народа" или студентарије у овој нашој Србијици стоје озбиљни играчи, који знају угру, како преобликовати свијест масе у кратком времедну, како извршити лоботомију нације, све зарад политичких процеса који су планирани. И чији епилог неће бити позитиван по наш народ. Оно што сам одавно научио јесте да се као индивидуалац не можете борити против овакве стихије, били интелектуалац или обични грађани или било ко, колико год вам намјере биле чисте, против стихије чија деструкција све сатире, разум, интелект, постављени систем вриједности, све што можете улинити јесте да покушате спријечити да вас стихија не одвуче.предалеко.

И ту се мислећчи људи, који имају углед у српском корпусу, укључујући и Милоша Ковића и друге, морају сврстати, или ће се препуститиу стијхији дати подршку овом дешавању народа или ће завапити гласом разума.
Јер овдје се а како сам написао на птф политика

Сваки вид борбе за правичнијим амбијентом, против било какве врсте криминала, аномалија, тежњу да се расвијетле трагедије свако нормалан ће подржати. Нико никоме не оспорава право на протесте, ако постоје оправдани разлози, или ако одређена група сматра да су њихови разлози оправдани, били или не у праву, имају пуно право да своје незадовољство или осјећај неправде и кроз протесте искажу.

Међутим, нико нема право блокирати саобраћајнице и било које установе које су опште добро свих грађана, посебно не факултете и школе, нико нема право паралисати живот. Идеја о блокади мостова је суманута. Када се крене са таквим начином недопустивог чињења, то је увијек у режији непријатеља земље и народа, хуља који ће инструисати циљну групу како би реализовали своје кварне, некад према нашем народу злочиначке намјере

у свој овој хистерији сатире и интелект. Или, или. Ако изаберу опцију два, разум, биће оклецетани да су слуге режика и против побуњене студентарије која је самим тим на исравном су путу и доносе само прогрес. Јашта.

Баш зато, због тог све агресивнијег сатирања интелекта, поштујем људе попут Чедомира Антића или Дејана Вука Станкјовића који долазе и из разлилчитих политичких полова, који се нису препустили стихији и који су завапили гласом разума.

Други су изабрали друге начине, неки колико год исправно мислили и колико год је њихово родољубље неупитно, су се препустили стихији, неки настоје балансирати у овом ковитлацу лудила, Српска Црква изузев неких великодостојника и Патријарх српски су за сада доказали да су дорасли ситуацији и изазовима. Што је добро.

Када све ово прође, а проћи ће, када прође и овај ковитлац лудила, видјећемо епилог ових дешавања. Гдје ће бити ова наша Србијица, колико ће бити рањена и оштећена, и гдје је ко. Укључујући и личности поменуте на задњих неколико страница.

 

[Pumpaj Dinstanović]

изгледа да сам у понечем и погрешио – у међувремену сам сазнао да у управи Филозофског факултета у Новом Саду, са можда једним изузетком, седе независни и слободни људи

Samo da dodam da mi je drago da vidim da se Ković i ogradio do nekih svojih ranijih tvrdnji.

U moru jezivih manipulacija koje se čuju u zadnje vreme, u kojima su konstantno istrgavane iz konteksta izjave raznih ljudi i korišćene u političko propagandne svrhe, pa tako i višestruko Kovićeve, jedan od režimskih spinova kojim su hteli (a zapravo samo jedan u nizu autogolova, jerbo sve veći bez navlače svim potezima takve vrste) da javnosti ovo što se zbiva predsatve kao, tobože, „proteste Dinka Gruhonjića“ ili da ih svedu na tog profesora.

Ković je pokazao izrazitu trezvenost da nije pao na taj trik.

 

[Mrkalj]

Pogledajte prilog 1677645

Izvini, ali univerzitetski profesori koji ne žele da komuniciraju lično, već se svađaju preko društvenih mreža, deleći zoomorfne epitete...

Kada Politika više nije htela da objavljuje njihovu svađu (ne mogu da je nazovem polemikom, to je bila svađa, a ne polemika) nastavili su preko alternativnih medija (Stanje stvari) i sl. i tako dok bukvalno nikoga više nije zanimalo, da im je ostalo da samo preko Facebook-a nastave.

Mogu se razne pohvalne stvari reći i za jednog i za drugog. Ali, jako je teško ovo nazvati „pristojnim“.

 

[NickFreakyrgios]

Србија се задња три мјесеца јесте усталасала. Све је почело лажним изговором бриге због трагедије у Новом Саду. А колико је брига коловође ове обојене револуције за тим жртвама говори да не знају име једне жртве (снимак овдје) ал зато знају име страдалог кучета и траже да се то куче именом зове.

Оно пшто многи не желе или нису у стању разумјети јесте да ову игру и иза овог "дешавања народа" или студентарије у овој нашој Србијици стоје озбиљни играчи, који знају угру, како преобликовати свијест масе у кратком времедну, како извршити лоботомију нације, све зарад политичких процеса који су планирани. И чији епилог неће бити позитиван по наш народ. Оно што сам одавно научио јесте да се као индивидуалац не можете борити против овакве стихије, били интелектуалац или обични грађани или било ко, колико год вам намјере биле чисте, против стихије чија деструкција све сатире, разум, интелект, постављени систем вриједности, све што можете улинити јесте да покушате спријечити да вас стихија не одвуче.предалеко.

И ту се мислећчи људи, који имају углед у српском корпусу, укључујући и Милоша Ковића и друге, морају сврстати, или ће се препуститиу стијхији дати подршку овом дешавању народа или ће завапити гласом разума.
Јер овдје се а како сам написао на птф политика

у свој овој хистерији сатире и интелект. Или, или. Ако изаберу опцију два, разум, биће оклецетани да су слуге режика и против побуњене студентарије која је самим тим на исравном су путу и доносе само прогрес. Јашта.

Баш зато, због тог све агресивнијег сатирања интелекта, поштујем људе попут Чедомира Антића или Дејана Вука Станкјовића који долазе и из разлилчитих политичких полова, који се нису препустили стихији и који су завапили гласом разума.

Други су изабрали друге начине, неки колико год исправно мислили и колико год је њихово родољубље неупитно, су се препустили стихији, неки настоје балансирати у овом ковитлацу лудила, Српска Црква изузев неких великодостојника и Патријарх српски су за сада доказали да су дорасли ситуацији и изазовима. Што је добро.

Када све ово прође, а проћи ће, када прође и овај ковитлац лудила, видјећемо епилог ових дешавања. Гдје ће бити ова наша Србијица, колико ће бити рањена и оштећена, и гдје је ко. Укључујући и личности поменуте на задњих неколико страница.

Увек постоји ризик од промена а опет очекивати од промена да задовоље наша политичка очекивања није реално.
Дакле хајдемо гласати за Вучића да се Војводина не оцепи.
Хајмо за Вучића јести сува леба и помијаре да нам неко Србију не распарча и не покраде.
То је сценарио који је пратио Слобу зато су се људи грчевото држали Југославије као Црногорци у почетку за Момира и Слобу да не оцепи Црну Гору.

Док год режими буду тако манипулисали да те изрекетају скину голог и босог и да грађананима наплаћују рекет очувања јединствене Србије и целовите не требају ми у животу.

Не постоји овде ништа дубокомислеће све су до сад биле обојене револуције и Николић и Вучић су дошли обојеним револуцијама.
.Став Милоша Ковића је јасан.
Став Чедомира Антића је полтронски и интелектуално контадикторан и необјашњив.
(нема садржај - демагогија)

 

[Pumpaj Dinstanović]

Podsetimo se suverenističke deklaracije koju je nedavno potpisao Ković:

https://srpskiput.rs/

Među potpisnicima nalazi se i pominjani prof. Antonić.

 

[Bastiani]

Србија се задња три мјесеца јесте усталасала. Све је почело лажним изговором бриге због трагедије у Новом Саду. А колико је брига коловође ове обојене револуције за тим жртвама говори да не знају име једне жртве (снимак овдје) ал зато знају име страдалог кучета и траже да се то куче именом зове.

Оно пшто многи не желе или нису у стању разумјети јесте да ову игру и иза овог "дешавања народа" или студентарије у овој нашој Србијици стоје озбиљни играчи, који знају угру, како преобликовати свијест масе у кратком времедну, како извршити лоботомију нације, све зарад политичких процеса који су планирани. И чији епилог неће бити позитиван по наш народ. Оно што сам одавно научио јесте да се као индивидуалац не можете борити против овакве стихије, били интелектуалац или обични грађани или било ко, колико год вам намјере биле чисте, против стихије чија деструкција све сатире, разум, интелект, постављени систем вриједности, све што можете улинити јесте да покушате спријечити да вас стихија не одвуче.предалеко.

И ту се мислећчи људи, који имају углед у српском корпусу, укључујући и Милоша Ковића и друге, морају сврстати, или ће се препуститиу стијхији дати подршку овом дешавању народа или ће завапити гласом разума.
Јер овдје се а како сам написао на птф политика

у свој овој хистерији сатире и интелект. Или, или. Ако изаберу опцију два, разум, биће оклецетани да су слуге режика и против побуњене студентарије која је самим тим на исравном су путу и доносе само прогрес. Јашта.

Баш зато, због тог све агресивнијег сатирања интелекта, поштујем људе попут Чедомира Антића или Дејана Вука Станкјовића који долазе и из разлилчитих политичких полова, који се нису препустили стихији и који су завапили гласом разума.

Други су изабрали друге начине, неки колико год исправно мислили и колико год је њихово родољубље неупитно, су се препустили стихији, неки настоје балансирати у овом ковитлацу лудила, Српска Црква изузев неких великодостојника и Патријарх српски су за сада доказали да су дорасли ситуацији и изазовима. Што је добро.

Када све ово прође, а проћи ће, када прође и овај ковитлац лудила, видјећемо епилог ових дешавања. Гдје ће бити ова наша Србијица, колико ће бити рањена и оштећена, и гдје је ко. Укључујући и личности поменуте на задњих неколико страница.

Dejan Vuk Stanković je intelektualni najamnik najgore vrste. Bot u višem činu. Jedini razlog što podržava Vučića je što je na njegovom platnom spisku.

 

[FDDD]

Бескрупулозности режимских медија у Србији нема краја. Истргнуте делове мог интервјуа покушали су да представе као критику протеста и подршку Вучићу​

Pogledajte prilog 1677922

Бескрупулозности режимских медија у Србији очигледно нема краја. Или су грозне ствари на које су спремни знак очаја и сазреле свести о томе да им се крај ипак приближава?

Из интервјуа који сам дао Новом Стандарду, објављеног 28.12.2024. режимски интернет сајтови ишчупали су из контекста и бомбастичним насловима пропратили само реченице које могу да се протумаче као подршка режиму Александра Вучића, као критика протеста који су озбиљно заљуљали његову власт и неких њихових учесника.



Колико могу да видим, хајкачку, покретачку улогу у овоме одиграли су анонимни напредњачки ботови са друштвених мрежа. Међу њима, по одвратности и бескрупулозности објава издваја се онај са псеудонимом „Народни непријатељ“. До недавно је ширио измишљотине о мени и чак јавно вређао чланове моје породице. Сада је, на исти начин, на нишан узео Мила Ломпара и његову породицу, при чему за ту прљаву работу покушава да искористи моје име и моје исказе. Режимски сајтови су, потом, преузели његове објаве и преузели његов наратив. Тачно је, наиме, да сам јавно изнео неслагање са Ломпаровим ставовима и политичким деловањем. Али са гађењем одбијам све покушаје анонимних напредњачких ботова и режимских медија да будем увучен у њихове одвратне нападе на Ломпара и остале политичке противнике. Не само зато што се такве харанге воде и против мене, него и зато што су саме по себи гнусне и срамотне. То је, ваљда, најниже дно бескрупулозности и цинизма Александра Вучића и његових хајкача – из позиције њихове жртве, „унапређују“ ме у једног од њих.



Зато је потребно да, још једном, истине ради, поновим основне ставове које сам у овом интервјуу изнео. По мом мишљењу, главни кривац за кризу у којој се Србија данас нашла је издајнички режим Александра Вучића. Он и његови сарадници издали су Косово, издали су наше сународнике на Косову и Метохији, наше претке који су ту земљу ослободили 1912. и на њој гинули од 1389. до данас, напустили су наше светиње и покренули распарчавање Србије. Пад настрешнице и погибија недужних људи у Новом Саду симбол су владавине корумпираних, некомпетентних напредњачких кадрова. Због свега тога, због претварања Србије у колонију НАТО земаља, посебно због претварања Србије у „шведски сто“ за стране, приватне рударске компаније, Александар Вучић ће морати да напусти власт и да одговара.​

Pogledajte prilog 1677923

Нагласио сам да су захтеви студената потпуно праведни и да би свако ко је разуман требало да их подржи. Одговорни за трагедију у Новом Саду морају да буду приведени правди. Србија мора да буде правна држава; кидисање батинаша на било кога, нарочито на студенте, мора да буде најстроже кажњено. Изнео сам, међутим, чуђење због тога што на овим протестима, потпуно исто као у време протеста „Србија против насиља“, нико не помиње Вучићеву издају Косова, опасност која прети Универзитету и студентима у Косовској Митровици, пљачку и страдање наших сународника на Косову и Метохији. На основу увида у то ко води и организује протесте на Филозофском факултету у Новом Саду указао сам на опасност од тога да се, после сецесије „Косова“, суочимо са војвођанским сецесионизмом (изгледа да сам у понечем и погрешио – у међувремену сам сазнао да у управи Филозофског факултета у Новом Саду, са можда једним изузетком, седе независни и слободни људи). Сличне бојазни изнео сам и поводом утицаја који на протесте у Београду имају пронатовски медији, невладине организације и странке. Са жаљењем сам приметио да има патриота који, по мом мишљењу, наивно верују да ће приступањем овом блоку помоћи да се Србија спасе пошасти распарчавања, пљачке и криминала. Уместо тога, могли би да послуже пуком преласку из једног у други колонијални, компрадорски режим.



Човек таман помисли да је видео сваку неподопштину коју овај режим може да почини, када га он демантује. И то, међутим, указује на чињеницу да се издајничка власт Александра Вучића ближи своме крају. Зато је неопходно да се први зраци слободе не угасе и да не пређемо из једног у друго ропство. Потребно је да научимо да препознајемо главна, суштинска питања, да не дозволимо да нам пажња буде скренута са њих, да за решавање таквих, најтежих питања, сачувамо своје главне снаге. Нашу земљу распарчава и распродаје, у служби странаца, једна бахата и корумпирана клика. Све остале несреће, па и ова страшна трагедија у Новом Саду, изведене су из те основне чињенице. Такво стање не сме да буде замењено нечим што ће бити још горе, слично, или тек нешто мање лоше. Ово мора да престане.​

(Покрет за Косову и Метохију)

Ima li boljeg čoveka (ne mislim na žalost i protivkandidata Vučiću), za mesto predsednika Srbije?

Čovek koji se ne bavi mnogo politikom već samo supervizor, što po našem ustavu predsednička funkcija i jeste.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ima li boljeg čoveka (ne mislim na žalost i protivkandidata Vučiću), za mesto predsednika Srbije?

Čovek koji se ne bavi mnogo politikom već samo supervizor, što po našem ustavu predsednička funkcija i jeste.

Bilo je raznih predloga u tom smeru, ali mislim da Kovića to jednostavno ne interesuje. On više želi da bude nešto kao uloga Matije Bećkovića; kao svojevrsni duhovni guru, a ne nužno i onaj ko će da bitku bije (za tako nešto je više raspoložen Milo Lompar).

Treba imati na umu da je takvo involviranje izuzetno odvratna kaljuga. Nema nikakve sumnje da bi Vučić u toj situaciji i njega i celu njegovu familiju provukao kroz blato; svaka najmanja stvar, da li je kasnio na neko ispitivanje ili gluposti o tome kako mu ćerkica svakodnevno planira ubistvo Danila Vučića, bilo bi predmet štampe.

To je izuzetno traumatično iskustvo, posebno zato što se reflektuje i na sve članove porodice i prijatelje, kojima se takođe u takvoj situaciji crtaju mete. Evo, na Lompara je već i krenulo; može se samo zamisliti šta bi bilo u toj situaciji.

 

[FDDD]

Bilo je raznih predloga u tom smeru, ali mislim da Kovića to jednostavno ne interesuje. On više želi da bude nešto kao uloga Matije Bećkovića; kao svojevrsni duhovni guru, a ne nužno i onaj ko će da bitku bije (za tako nešto je više raspoložen Milo Lompar).

Treba imati na umu da je takvo involviranje izuzetno odvratna kaljuga. Nema nikakve sumnje da bi Vučić u toj situaciji i njega i celu njegovu familiju provukao kroz blato; svaka najmanja stvar, da li je kasnio na neko ispitivanje ili gluposti o tome kako mu ćerkica svakodnevno planira ubistvo Danila Vučića, bilo bi predmet štampe.

To je izuzetno traumatično iskustvo, posebno zato što se reflektuje i na sve članove porodice i prijatelje, kojima se takođe u takvoj situaciji crtaju mete. Evo, na Lompara je već i krenulo; može se samo zamisliti šta bi bilo u toj situaciji.

Uopšte ne sumnjam da bi borba Kovića (i svakog drugog nepotkupljivog kandidata) protiv Vučića bila ravna borbi protiv Sotone samo sa krstićem u ruci. Čak mislim da ako bi se ta ličnost ozbiljno približila Vučiću po popularnosti, bila i fizički ugrožena. Do te mere su zagazili duboko da sam siguran da se ne bi libili i da likvidiraju.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Dejan Vuk Stanković je intelektualni najamnik najgore vrste. Bot u višem činu. Jedini razlog što podržava Vučića je što je na njegovom platnom spisku.

Znam da deluje kao da svima slažem u odbranu, ali moram reći da sam o Dejanu Vuku čuo od ljudi koji su upućeni u materiju dosta dobrih stvari.

To što je, nažalost, nekim svojim istupima u javnosti ušao u ozbiljnu koliziju sa onom što mu je profesija (trebalo bi tu da se malo priseti profesora Miloša Đurića za vreme okupacije, možda) po svemu sudeći iz finansijskih razloga, umešavši se u tu odvratnu kaljugu zvanu politika, ipak je nešto drugo.

Mislim da treba vrlo jasno razdvojiti njega kao naučnika od njega kao politički aktivne ličnosti (među kojima je, opet se mora ipak pohvaliti, među pristojnijim advokatima aktuelnog režima, što i dolikuje čoveku njegovog kalibra) zato što jedno ni na koji način ne briše (kao što ni ne opravdava) onu drugu dimenziju ličnosti.