Када крену оспоравања и негирања и жртава Јасеновца и жртава у НДХ, прије свега српских жртава јер су Срби убједљиво највише страдали и у Јасеновцу и у НДХ, ту је главни аргумент "јој,није могло толико", па се подмећу фризирани произвољни подаци, или из наручених публикација из лијепе њихове препуних манипулација и селективно подваљених података, гдје се рецимо уопште не рачуна прираштај између 1931 и 41.године.
Како те манипулације трају годинама, сада већ деценијама, имам обавезу да се осврнем на ову проблематику уз нешто детаљније сагледавање материје те један, по мени реалан прорачун српских жртава на простору ендехазије у ратним годинама
Ево табеларног прегледа демографских губитака Срба и српских жртава на простору које је заузимала ендехазија.
| БиХ | Хрватска | Срем | НДХ |
Попис 1931. (Срби) | 1.028.000 | 633.000 | 144.000 | 1.805.000 |
Прорачун 1941. (Срби) | 1.254.160 | 772.260 | 175.680 | 2.202.100 |
Прорачун 1948. (Срби) | 1.440.654 | 887.095 | 201.804 | 2.529.552 |
Попис 1948. (Срби) | 890.090 | 543.795 | 160.406 | 1.594.291 |
Демографски губици (Срби) | 550.564 | 343.300 | 41.398 | 935.261 |
Демографски губици по другим основама | 144.066 | 88.710 | 8.072 | 240.847 |
Жртве (Срби) | 406.498 | 254.591 | 33.325 | 694.414 |
Попис жртава именом и презименом (Срби) | 156.374 | 112.582 | 13.804 | 282.760 |
Проценат жртава у односу на број Срба 1941.године | 32,4 % | 33,0 % | 19,0 % | 31,5 % |
На попису 1931.године (
овдје) нисмо имали рубрику народност, ту број Срба реално одговара броју православних становника умањен за занемарљив број Руса. Када је у питању попис 1948.године (
овдје) ту имамо рубрику народност, и ту од броја Срба (1.136.116) на том попису треба умањити оне исламске вјероисповјести (њих 246.026) чиме добијамо број 890.090. Да не би било забуне, нико не оспорава право тадашњим становницима БиХ муслиманима што су се изјашњавали као Срби, но овдје је битна суштина јер су ти на попису 1931,.године уписани у другу рубрику (муслимаи) од оне коју пратимо.
Код методологије прорачуна броја Срба 1941.године и 1948.године сам као основ узео демографски прираштај (имамо и у
публикацији овдје) по којем је број Срба у периоду 1921.године са 4.791.000 порастао на 5.848.000 1931.године, односно годишњи прираштај 2%, за 10 година (1931-41.) 22%, односно за 7 година 1941-48.године 14,87%.
Када су у питању демографски губици по другим основама (увећани морталитет и умањени фертилитет због ратних околности те миграције) и који нису жртве, они иду на ратом захваћеном ростору од 5-8%, зависи од околности. Да би имали добар примјер за равнање, сви водећу демографи су узимали као реалан број демографских губитака по тим другим основама на простору читаве Југославије око милион (+/-, сви су у том оквиру) што у односу на око 18 милиона колико је пројектовано да је требало бити 1948.године чини 5,5%.
Ту сам за простор Хрватске и БиХ узео да су ти демографски губици Срба по тим другим основама 10%, јако, јако висок проценат, међутим узео сам у обзир чињеницу да је већ почела колонизација и пресељење из тих крајева на простор Војводине. Код Срема сам узео 4% (само повећана смртност и умањени фертилитет) јер смо ту имали обрнут процес, колониацију и пресељење Срба из других крајева на простор Срема.
По овом по мени реалном прорачуну уз коректну методологију обраде података демографски губици Срба на простору ендехазије су били око 935.000 од којих су српске жртве 695.000.
Демографи који су радили прорачуне 1980их, код методологије обраде података као основ су узимали прираштај из каснијих деценија (1-1,2%годишње), но прираштај међу Србљем у периоду 1921-31, а можемо закључити да је такав тренд био и 1931-41, бјеше пуно повољнији, око 2% годишње.
Наравно да овај прорачун може имати мањкавости, ту су и могућа демографска кретања и миграције и прије 1941-е, али имамо и чињеницу да је Долфе Вогелник, један од водећих демографа 1950их, заузео став да се крајем 1930их када су генерације рођене након великог рата достигле фертилну зрелост, десио демографски бум, у том случају имали би значајно већу популацију 1941.године, самим тим су и демографски губици и жртве рата биле на жалост и веће.
Број српски жртава на простору НДХ у периоду 1941-45.године никако није мањи од 695.000,а камо пусте среће да је мањи, уз сасвим реалну могућност да је и већи, односно у Јасеновцу и бројним другим стратиштима побијена је трећина Срба од оних који су ту битисали 1941.године.