- Poruka
- 30.709
Нека хвала мистерија решена,бар знамо шта нису били.
Човек који није чуо за Цвијића и не треба да буде мој саговорник.
-
- Popularno:
- Dragutin Gavrilović: heroj odbrane...
- Pitanje Generalštaba. Za koju ste...
- Štrajk Ugljesa Mrdic!!!!
- Ženstvenost
- Granice u musko zenskim odnosima
- Goci pozvao Vučića da se ne krije iza...
- Ko plaća ozvučenje ĆaciLand Radiju...
- Ruska zamka u koju je Srbija...
- Okupljeni u ćacilendu ispred skupštine...
- Uhapšen Štimac!
Мијаци - етничка група у БЈР Македонији
- Začetnik teme Nikola 07
- Datum pokretanja
Нека хвала мистерија решена,бар знамо шта нису били.
Човек који није чуо за Цвијића и не треба да буде мој саговорник.
kumanovo
Domaćin
- Poruka
- 3.096
http://www.promacedonia.org/serb/cvijc/cvijic_balkansko_poluostrvo_2.pdf
Jovan Cvijic koristi novo lansirani nemacki identitet za Makedone (Cincare), takozvani termin AROMUNI, politicki proizvod od godine 1894.
1. Obicaji kao kod Makedona (Cincara):
Враћајући се са зимовања, они су, као и Аромуни, куповали и на коњима доносили кућне потребе; те се из тога и код њих развила трговина.
2. Identicna noshnja, i nazivi pojedinih delova odela:
Као печалбарски живот, тако и мијачка ношња указује на везе са сточарским Аромунима. Чак и називи за поједине делове одела, као дарина, сокај и др., аромунског су порекла.
3. Shta su mislili i kako su se odnosili prema Brsjacima:
Мијаци се жене и удају само међусобно. Не зна се ни за један брак са Брсјацима који су у њихову суседству: у Копачу, Кичеву, итд. Сматрају их за људе просте, дивље, без укуса, и готово презриво рекну за њих и за њихове особине: Брсјачиште. Мијаци сматрају себе за нешто више од свих својих суседа: од сељака дебарске Жупе, од дебарских Пољана и нарочито од Голобрђана с друге стране Дрима. Ове последње презриво зову Улуфима или Кецкарима (козарима), и за њих кажу да имају простачке и дивљачке обичаје.
4. Uticaj jezika, nacina zjivota, odela,…. Posebno ko je smatran za “старо балканско становништво “:
Овде се особито одржало старо балканско становништво, и све потсећа на далеку прошлост.
У Радици се очувао стари начин сточарења, номадско сточарење, које су ови Југословени вероватно наследили од Аромуна. Одело украшено веома старинским словенским и аромунским шарама, без сумње је најстарија јужнословенска ношња. Језик је такође врло архаичан. Има муклих гласова. Старословенско „Ј'ус" се изговара на разне начине, као е, а, о (река, рака, рока == рука). Уцотреба члана, као и неких конструкција (имам чујено, имам видено), показује страни, вероватно романски утицај, можда утицај аромунског језика.
5. Ko je zjiveo u toj oblasti u Srednjem veku, a i kasnije. Ko su, I odakle su “Пуљевци”, kojima pripada Makedonac Giorgia Puljevski:
О пореклу Мијака имам неки број података и запажања са мојих путовања[xix]. По свима природним особинама ово је могла бити једино област аромунских сточара. Вероватно да су они ту живели у почетку Средњега века, а несумњиво је, да су се по њој и доцније насељавали. Они су проводили лето на суватима, а зими су се спуштали на југ Балканског Полуострва, у јегејско илиј адранско приморје. Галичани имају предање, да су њихово село основали аромунски пастири који су дошли са реке Галика код Солуна. У Росоку су најстарији становници „Власи", који су дошли из Арбаније. Као што смо видели, у Лазаропољу има велики род Дракули, пореклом из Росоке, који се у ово село доселио пре 120 година. Готово сви су црномањасти, скоро гарави. У Галичнику има породица Цинцаревић. Међу Мијацима, нарочито у Галичнику, има највише јако црномањастих, са сјајним очима, који веома потсећају на цинцарске типове. Најстарија породица у Галичнику, једна од оних које су се доселиле са Галика, зове се Пуљевци. Све што смо раније рекли о ношњи, о називима њених појединих делова, о начину живота и о типу насеља, потсећа на Аромуне.
6. Kakva su meshavina:
Уопште су Мијаци, који сада претстављају одређен тип, знатно друкчији од типова околног словенског становништва, постали мешавином старог словенског становништва са Србима који су се доселили с оне стране Црног Дрима и с Аромунима.
Стапање је могло ићи овако:
У великој давнини ово је била област насељена аромунским сточарима, који су живели у привременим летњим насељима. У Средњем веку су у њу продрли Словени и измешали се с овим старинцима, оснивајући по свој прилици своја села. Услед ове мешавине и додира настало је пословењавање Аромуна. Словени су се од њих научили на далека сточарска кретања, од њих су примили тип села, печалбу, исто тако и неке делове женске ношње. Доцније је било и нових прожимања: долазили су аромунски досељеници из Арбаније. Али је с друге стране и словенски елеменат био појачаван досељавањем Срба из Арбаније, нарочито у току последња два три века.
7. Krv nije voda:
Смиљево је истога типа као и села суседних Аромуна. Задржали су мијачку ношњу, нарочито жене. Других досељеника има доста у Крушеву, измешаних с Аромунима, са којима се лако сроде и укрштају женидбама и удадбама.
Jovan Cvijic koristi novo lansirani nemacki identitet za Makedone (Cincare), takozvani termin AROMUNI, politicki proizvod od godine 1894.
1. Obicaji kao kod Makedona (Cincara):
Враћајући се са зимовања, они су, као и Аромуни, куповали и на коњима доносили кућне потребе; те се из тога и код њих развила трговина.
2. Identicna noshnja, i nazivi pojedinih delova odela:
Као печалбарски живот, тако и мијачка ношња указује на везе са сточарским Аромунима. Чак и називи за поједине делове одела, као дарина, сокај и др., аромунског су порекла.
3. Shta su mislili i kako su se odnosili prema Brsjacima:
Мијаци се жене и удају само међусобно. Не зна се ни за један брак са Брсјацима који су у њихову суседству: у Копачу, Кичеву, итд. Сматрају их за људе просте, дивље, без укуса, и готово презриво рекну за њих и за њихове особине: Брсјачиште. Мијаци сматрају себе за нешто више од свих својих суседа: од сељака дебарске Жупе, од дебарских Пољана и нарочито од Голобрђана с друге стране Дрима. Ове последње презриво зову Улуфима или Кецкарима (козарима), и за њих кажу да имају простачке и дивљачке обичаје.
4. Uticaj jezika, nacina zjivota, odela,…. Posebno ko je smatran za “старо балканско становништво “:
Овде се особито одржало старо балканско становништво, и све потсећа на далеку прошлост.
У Радици се очувао стари начин сточарења, номадско сточарење, које су ови Југословени вероватно наследили од Аромуна. Одело украшено веома старинским словенским и аромунским шарама, без сумње је најстарија јужнословенска ношња. Језик је такође врло архаичан. Има муклих гласова. Старословенско „Ј'ус" се изговара на разне начине, као е, а, о (река, рака, рока == рука). Уцотреба члана, као и неких конструкција (имам чујено, имам видено), показује страни, вероватно романски утицај, можда утицај аромунског језика.
5. Ko je zjiveo u toj oblasti u Srednjem veku, a i kasnije. Ko su, I odakle su “Пуљевци”, kojima pripada Makedonac Giorgia Puljevski:
О пореклу Мијака имам неки број података и запажања са мојих путовања[xix]. По свима природним особинама ово је могла бити једино област аромунских сточара. Вероватно да су они ту живели у почетку Средњега века, а несумњиво је, да су се по њој и доцније насељавали. Они су проводили лето на суватима, а зими су се спуштали на југ Балканског Полуострва, у јегејско илиј адранско приморје. Галичани имају предање, да су њихово село основали аромунски пастири који су дошли са реке Галика код Солуна. У Росоку су најстарији становници „Власи", који су дошли из Арбаније. Као што смо видели, у Лазаропољу има велики род Дракули, пореклом из Росоке, који се у ово село доселио пре 120 година. Готово сви су црномањасти, скоро гарави. У Галичнику има породица Цинцаревић. Међу Мијацима, нарочито у Галичнику, има највише јако црномањастих, са сјајним очима, који веома потсећају на цинцарске типове. Најстарија породица у Галичнику, једна од оних које су се доселиле са Галика, зове се Пуљевци. Све што смо раније рекли о ношњи, о називима њених појединих делова, о начину живота и о типу насеља, потсећа на Аромуне.
6. Kakva su meshavina:
Уопште су Мијаци, који сада претстављају одређен тип, знатно друкчији од типова околног словенског становништва, постали мешавином старог словенског становништва са Србима који су се доселили с оне стране Црног Дрима и с Аромунима.
Стапање је могло ићи овако:
У великој давнини ово је била област насељена аромунским сточарима, који су живели у привременим летњим насељима. У Средњем веку су у њу продрли Словени и измешали се с овим старинцима, оснивајући по свој прилици своја села. Услед ове мешавине и додира настало је пословењавање Аромуна. Словени су се од њих научили на далека сточарска кретања, од њих су примили тип села, печалбу, исто тако и неке делове женске ношње. Доцније је било и нових прожимања: долазили су аромунски досељеници из Арбаније. Али је с друге стране и словенски елеменат био појачаван досељавањем Срба из Арбаније, нарочито у току последња два три века.
7. Krv nije voda:
Смиљево је истога типа као и села суседних Аромуна. Задржали су мијачку ношњу, нарочито жене. Других досељеника има доста у Крушеву, измешаних с Аромунима, са којима се лако сроде и укрштају женидбама и удадбама.
Poslednja izmena:
- Poruka
- 11.573
И опет сам Мијак први од свих писао ко је и шта је...у сред Београда и Софије...
И опет се нервирате и опет нешто оћете да докажете али не можете...
Дал' сте чуле, Македонци, стари људи оту говорат:
От Македонци појунаци над них не било-
Цар Александар Македонски тристо лета пред Христа
Со Македонци сву вселену повладал
Наш краљ Филип - Славјанин је, Цар Александар - Славјанин
Наши баби Славјанки ги родиле.
Македонци, сетите се за јунакство македонско,
та спроти старих вије сега да следувате
1878
И опет се нервирате и опет нешто оћете да докажете али не можете...
Дал' сте чуле, Македонци, стари људи оту говорат:
От Македонци појунаци над них не било-
Цар Александар Македонски тристо лета пред Христа
Со Македонци сву вселену повладал
Наш краљ Филип - Славјанин је, Цар Александар - Славјанин
Наши баби Славјанки ги родиле.
Македонци, сетите се за јунакство македонско,
та спроти старих вије сега да следувате
1878
Најстарија породица у Галичнику, једна од оних које су се доселиле са Галика, зове се Пуљевци.
- Poruka
- 30.709
Ма не могу да спавам вечерас колико сам се изнервирао,имаш јаке доказе,па зато!!!!!
U knjizi "Galicnik, Eftim Muratoski, Skopje, 1997." (Eftim Muratoski je galickog porekla) na st.11. objasnjavajuci da su 4 najpoznatije Galicke "vlashke" porodice, doshavshi sa reke Galik, osnivali Galicnik, iznosi jednu interesantnu konstataciju:
"tie se Makedonci i nemaat nikakva vrska so Vlasite" (oni su Makedonci i nemaju nikaku vezu sa "Vlasima")????
Znaci, "Vlasi" koji su osnivali Galicnik, su Makedonci, i nemaju kikaku vezu sa "Vlasima" ????
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Pa hajde sada, neka neko bude pametan i objasni izvedenu konstataciju.
- Poruka
- 11.573
Па немате везе јер сте Власи и нисте га основали...хахахаха....Која глупост....
Врати се у Румунију пријатељу и не пени ми ту....
Поздравио те Пулевски...твоја рак рана...
Risto Pulevski - Kico, ili
Hadzi - Pulja.
Pogledaj na "wikipediji" kojeg su porekla.
Cokalija s tim imenom nema.
Lesandar
Buduća legenda
- Poruka
- 27.930
Što bi se on vraćao u Rumuniju? On je SKI a ti si VIĆ.
- Poruka
- 11.573
Ово ни један Влах никада не би рекао.....Јер су Власи и Македонци као браћа..
Poslednja izmena od moderatora:
- Poruka
- 11.573
Ти знаш како се ја презивам...хахаха.....
Интернет је пун лажи...да ти каже млађи од тебе....
oki1987
Domaćin
- Poruka
- 4.858
Mijaci(Makedonci) su obrazovani ljudi, ljubopiti, nisu avanturisti i znaju za meru.
Mijaci su rodjene diplomate, u mnogo necemu ne zaostaju od Jevreja.
From "Galichnik and Miaks" by Rista Ognjanovic - Lonoski, Skopje 2004th
Mijaci su rodjene diplomate, u mnogo necemu ne zaostaju od Jevreja.
From "Galichnik and Miaks" by Rista Ognjanovic - Lonoski, Skopje 2004th
"Власи и Македонци као браћа.." ????
"Vlasi" (nomadi) su socijalno ekonomska kategorija, ukoliko govore makedon-armanski (cincarski) onda su nerazdvojni deo Makedonskog (Cincarskog) identiteta.
Poslednja izmena od moderatora:
- Poruka
- 11.573
Тај назив постоји од скора....Твој језик је само Влашки и увек је такав и био....
Можеш само да плачеш...
Ovo je tvoj pravi lik Coki.
oki1987
Domaćin
- Poruka
- 4.858
Cvijic je nema sumnje bio pre svega veliki covek pa onda i etnolog....
Bas sad citam njegovu knjigu o balkanskom poluostrvu i narodima.
Tek sam poceo da citam ali sam na blic i video nesto sta pise o Mijacima i po onom sto sam video on ih naziva makedonskom grupom.
Bas sad citam njegovu knjigu o balkanskom poluostrvu i narodima.
Tek sam poceo da citam ali sam na blic i video nesto sta pise o Mijacima i po onom sto sam video on ih naziva makedonskom grupom.
" "У погледу историске свести код њих има само трагова старе српске прошлости. Старији људи знају за косовску погибију и за „цара“ Лазара и о „службама“ (славама) још се певају песме којима се слави ово доба. Али сада, после јаке бугарске пропаганде, ређе их певају но у раније време. Мијаци врло много знају о Краљевићу Марку, за кога веле, да је родом „од Леген-град“. Изнад торбешког села Присојнице има развалина од града. Мијаци причају, да је одатле војвода Дамјан отишао у бој на Косову. Имају и песме о зидању српског манастира Хилендара у Светој гори. Свака породица има славу („службу"). Средиште мијачког духовног живота је манастир Св. Јована Бигорског. Све што у њему има везано је у националном погледу за српску историју. У њему је врло стари поменик, ванредно лепо писан на пергаменту, чувен са своје израде, у коме је историја овог манастира; у њему се помињу само српски владаоци од лозе Немањића и српски архиепископи. Исто тако су на живопису на спољашњим манастирским зидовима насликани само српски владаоци до Косовске битке. Те је слике радио сељак зоограф из Лазаропоља. Уз то историја овог манастира, као и самих Мијака, показује, да су увек тежили за самосталношћу. Стално су се противили грчком језику у служби божјој. Кад се и њима хтела да наметне бугарска егзархија, њихови су калуђери умели одржати потпуну слободу према новој цркви и сачувати све српске старине којих је било у манастиру“. Јован Цвијић, Балканско полуострво и Јужнословенске земље, Мијачка група (западномакедонски варијетет), Београд 1922, стр. 117. -. Вид. http://www.promacedonia.org/serb/cvijc/cvijic_balkansko_poluostrvo_2.pdf "
Poslednja izmena:
mijak
Poznat
- Poruka
- 9.155
Ја сам полу Мијак. Мој чукун деда из села Селце се звао Аћим Шћепановић. Прадеда се звао Русомир у четовао је са војводом Вуком. Деда ми се звао Василије и променио је презиме у част свом деди. Ступио је као малолетник добровољно у војску, дринска дивизија, прешао Албанију, Крф и Солун. Баба ми се звала Драгиња Поповић, отац јој је био наследни свештеник у селу Росоки. Са бабине стране јесу тамнопутији са црном косом док са дедине светлији и у већини са црвеном косом. Славимо Ваведење Свете Богородице, кажу да је то Васојевићка слава. Мој отац се звао Растко. Причао ми је да потичемо из Црне Горе или Херцеговине. По породичној легенди наши преци су побили неке Турке па се склонили неко време у Метковић да би оданде дошли у Галичник. Знам да смо се одувек сматрали Србима и имали презимена на вић. На старим фотографијама мушкарци носе црногорске капе са крстом и четири "с". Причали су и да има других црногорских трагова у ношњи. Oтац је причао да је Тома Смиљанић, познати етнолог или антрополог и сам Мијак, највише истраживао о нама.
Пробао сам пре две-три године да нешто више сазнам овде на форуму али је убрзо настала расправа, свађа и вређање и то кривицом Македодонаца. Не замеравам никоме на опредељење само ме интересују детаљније информације. Чуди ме да нико не цитира Смиљанића кад је и он сам био Мијак. Нисам у могућности да набавим његове књиге. Поздрав Куманову, како је прошао обрачун код фонтане?
Пробао сам пре две-три године да нешто више сазнам овде на форуму али је убрзо настала расправа, свађа и вређање и то кривицом Македодонаца. Не замеравам никоме на опредељење само ме интересују детаљније информације. Чуди ме да нико не цитира Смиљанића кад је и он сам био Мијак. Нисам у могућности да набавим његове књиге. Поздрав Куманову, како је прошао обрачун код фонтане?
Погледај ово.
http://forum.krstarica.com/showthre...ЕНЕАЛОГИЈА?p=25101490&viewfull=1#post25101490
Било би занимљио да и сам урадиш тест (ако сам добро схватио Мијак си по мушкој линији).
mijak
Poznat
- Poruka
- 9.155
Хвала Ахиле. Мислим да имамо родбине и у Тресанче. Нешто ми је познато из прича. Што се тиче генетских тестирања то су за мене шпанска села. Ништа не разумем а и читао сам на форуму расправе (изгледа да много воле хрвати и муслимани па и неки Црногорци да нешто доказују са тиме а видим да извлаче супротне закључке из истих резултата, незнам...ма да би волео да научим). Шта значи ово Р1а...код тог Михајлова?
Као и у историји, свако има своје тумачење, реално још увек немамо довољно узорака да би се склопила комплетна слика.
R1a хаплогрупа је најзаступљнија међу Словенима, али је има и у Ирану и у Индији.
Највећи ауторитет за Р1а хг Анатолиј Кљосов, поставља тезу да је реч о повратном таласу Аријеваца из Европе и са Балкана.
Код Срба најзатупљенија је хг И2а, док Р1а има око 16%.
Овај Тресанчанин је занимљив по томе што је реч о старој подгрупи која се јако давно одвојила од остале Р1а популације. Погледај http://www.r1a.org/.
PS
По Кљосову Р1а је у једном тренутку напустио Балкан, да би се касније вратио.
Но, изгледа да нису баш сви напустили Балкан.
Poslednja izmena:
mijak
Poznat
- Poruka
- 9.155
Где се раде та тестирања?
Мене више интересује да сазнам одакле смо дошли у Галичник или дали смо другог порекла па ту нашли уточиште и утопили се у Мијаке. Чудно ми је што моји нису говорили о племену него о братству мијач ком и да смо из Васојевића.
Интересантно је ово за Тресанче. На вп се појавио, као познати Тресанац, Тома Смилјанић и читава импресивна биографија. То је наш род из Тресанче и по цртама, стасу па и боји (колико може да се отцени у црно-белом), изгледа типично као ови из Селца а нимало на ове из Росоки.
Мене више интересује да сазнам одакле смо дошли у Галичник или дали смо другог порекла па ту нашли уточиште и утопили се у Мијаке. Чудно ми је што моји нису говорили о племену него о братству мијач ком и да смо из Васојевића.
Интересантно је ово за Тресанче. На вп се појавио, као познати Тресанац, Тома Смилјанић и читава импресивна биографија. То је наш род из Тресанче и по цртама, стасу па и боји (колико може да се отцени у црно-белом), изгледа типично као ови из Селца а нимало на ове из Росоки.
Васојевићи су углавном ХГ Е В13, она је код Срба заступљена са 17%..
Погледај http://www.dnk.rs/Pra-poreklo . Ако се испостави да си Р1а, ваљало би урадити додатне анализе да се утврди подгрупа.
Можда да се обратиш форумашима Млађу или Кору, они су више у проблематици.
mijak
Poznat
- Poruka
- 9.155
Захваљујем се поново. Ја сам у иностранству, нисам никада ни живео у Србији, па ћу да пронађем где да обавим тестирања па да се са резултатом обратим форумашима.
