Nosferatu___2
Buduća legenda
- Poruka
- 40.153
Ne mogu se složiti sa tobom da se pri sagledavanju situacije današnjeg svijeta odvojim od istorijskog aspekta cijele priče.
Zapravo, ta teza da neka istorijska "uvrijeđenost" zbog bivših poraza utiče na odluke neke države u sadašnjosti i nije tvrdnja ozbiljnog čovjeka.
Ono što nasuprot jeste, to je da je istorija posledica geografije, a pošto su i Rusija/Njemačka/Engleska već vjekovima tu gdje jesu, isti razlozi zbog kojih su bili u lošim odnosima nekada, postoje i sada, samo je pitanje u kojem obimu i kada će preuzeti palicu glavne tematike u tim odnosima. Sigurno da i nacionalne, vjerske i slične razlike doprinose opterećivanju odnosa, ali svakako ne u dominantnoj mjeri.
Dakle sa istorijskog aspekta, današnja Njemačka ima veze sa Traćim Rajhom makar, u najboljem slučaju, kao antipod istog.
Географија игра огроман утицај у дефинисању политике неког државног ентитета и ту се слажем у потпуности. На ту тему препоручујем фантастичну књигу (пиргавог ђавола) Тим Маршала, "Заточеници географије". Даје сјајан осврт на то зашто су неке ствари у геополитици такве каквим јесу.
Али она није једина. Много тога има везе и са менталитетом, тренутном економском ситуацијом и демографијом. На крају, и тренутним менталитетом и државно-друштвеним уређењем. Енглеска је данас земља апсолутне либералне демократије и индивидуалних слобода, и на том плану може добити оцену 10. Немачка је слична Енглеској, иако незнатно неслободнија по питању слободе говора, па заслужује оцену 9. Није одувек било тако. Некада је Енглеска на том пољу имала оцену, рецимо, 6. У доба Империје. Немачка је у доба империје имала оцену 4 по питању људских слобода и слободе мишљења и дељања, да би у време Вајмарске Републике порасла на седмицу, а у време трећег рајха пала на нулу. Русија је у време империје имала исто неку оцену 3-4, да би у време раног СССР-а пала на нулу, од Хрушчова порасла на неку двојку, а данас је можда опет на некој четворци. Дакле, Русија се током целог 20. века вратила тамо где се зауставила 1917, и с тим у вези су и њене политике сличне оној царске Русије, само са много слабијим капацитетима. А то подразумева експанзиционизам и империјализам, минимална људска права у самој Русији уз нападе на друге суседне земље и покушаје слабљења западноевропских демократија кроз финансирање десно популситичких покрета у тим земљама.
Русија види демократију као слабост и чезне за просвећеним апсолутизмом. Тај менталитет ће се на крају показати као кобан.
Srbija se branila i izgubila.
Biti napadnut, braniti se i podnijeti velike žrtve, a sve uzalud je teško svarivo iskustvo koje nas koči.
Ово мислиш зато што си Србин и не много објектива по питању дешавања 90их. Истина је, али, да су Срби углавном били агресори на простору СФРЈ. Српска мањина није желела да прихвати живот у новој Хрватској него је прогласио РСК. Српски Народ у Босни није желео да прихвати независну БиХ него је прогласио САО и РС. ЈНА је сравнила Вуковар са земљом. ЈНА је гранатирала Дубровник. Српске Банде су побиле све виђеније муслимане у Бијељини. Срби су етнички почистили Источну Босну, а онда су гранатирали Сарајево 5 година из катапултова са брда као у Средњем Веку. Срби су третирали Шиптаре на Косову као грађане 9. реда. Наравно, не мораш да ми понављаш да су и друге стране биле мрачне и наопаке и да су страдали Срби у Сарајеву и шта се десило у Кравици и у Медачком Џепу и на крају у Олуји, и шта је било са Србима на Косову приликом почетка НАТО окупације те покрајине и све томе слично.
Али... у очима целог света, Срби су још 90их виђени као агресори и некооперативна партија у СФРЈ. То је довело и до првог сукоба са НАТО-ом 1995. Е сад, западни свет је тако видео Србе јер их мрзи и јер су мали Руси и јер имају нерашчишћене послове са нама и јер нас мрзе што смо православни. А можда су нас тако видели... Јер је стварно тако и било.
Što se tiče srpskog etničkog prostora, i sam si svjestan da je taj prostor sve uži, da ga srpska država sve teže kontroliše i da je izvjesno da će biti sve gore.
Ko zna, možda to znači da ćeš svoju vrijedno zarađenu penziju (mladi smo, možda i dočekamo) sa uživanjem krckati u rodnom gradu, na bivšem srpskom etničkom prostoru, pod drugom zastavom i sa drugim ljudima.
Ali demokratski i liberalno.
Нећу.

Можда зато и што се плашим да се и за тих 40ак година ништа неће променити, већ само погоршати.
Мислим да ће Србија тада и официјално бити део Руске Федерације.