Mentorstvo na istoriji

[Casual Observer]

Ма пусти Славена.
Историју је увек уписивао један мали број заинтересованих и гомила оних који не могу ништа друго/престижније.
Историчари су добили на значају тек последњих година, а кад их чујеш јавно о чему причају и кад знаш колико су времена провели по архивима, јасно ти је да су у питању антикапацитети који су завршавали тај факс.
Част изузецима, наравно.

Razmotrimo recimo ovu kreaturu ispod. Šta reći posle ovoga? Onog ološa sa “biološkim otpadom” i da ne pominjem.

 

[Софија]

Zahvaljujući onima koje istorija apsolutno NE zanima a studiraju protuve kao što su Samardžić i Bešlin dobijaju priliku, takvi to ne propuštaju.

Самарџић је професорски син, син Радована Самарџића, тако да се њему радно место није могло измаћи.
Дубравки Стојановић је отац био проф на правном.
Нажалост, непотизам.

 

[Casual Observer]

Самарџић је професорски син, син Радована Самарџића, тако да се њему радно место није могло измаћи.
Дубравки Стојановић је птац био проф на правном.
Нажалост, непотизам.

On je običan ološ, ona bi da bude “objektivna” i tako je skliznula na drugu stranu, nisu baš skroz jednaki, mada je ona upala u društvance.

 

[Софија]

Razmotrimo recimo ovu kreaturu ispod. Šta reći posle ovoga? Onog ološa sa “biološkim otpadom” i da ne pominjem.

Pogledajte prilog 1541462

Ствар је јасна, афицирај школство и сви су твоји за пар генерација.

 

[Софија]

On je običan ološ, ona bi da bude “objektivna” i tako je skliznula na drugu stranu, nisu baš skroz jednaki, mada je ona upala u društvance.

Идеолошки се не разликују.
Љушић је далеко објективнији из тог кружока.

 

[Casual Observer]

Ствар је јасна, афицирај школство и сви су твоји за пар генерација.

Zašto neko ne proba da predaje antidržavnu ideologiju u nekoj od exYU republika, ne može, titoizam je puštao koren samo u Srbiji.

Od kolege Perpetuum tako sada nikako da izvučemo iskaz koliko sve ima naroda koji govore štokavski a nisu Hrvati…

 

[Casual Observer]

Идеолошки се не разликују.
Љушић је далеко објективнији из тог кружока.

Ideološki ne, samo ona to ipak ne radi iz mržnje ili autošovinizma kao pomenuti (tj oni koji to ne rade iz nekog drugog nacionalizma).

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ма пусти Славена.
Историју је увек уписивао један мали број заинтересованих и гомила оних који не могу ништа друго/престижније.
Историчари су добили на значају тек последњих година, а кад их чујеш јавно о чему причају и кад знаш колико су времена провели по архивима, јасно ти је да су у питању антикапацитети који су завршавали тај факс.
Част изузецима, наравно.

Ti, u suštini po običaju, sve razumeš pogrešno.

Reč nisam napisai o prestižu, niti uopšte o nekakvom značaju.

 

[Casual Observer]

Ti, u suštini po običaju, sve razumeš pogrešno.

Reč nisam napisai o prestižu, niti uopšte o nekakvom značaju.

Ne obilazi kao kiša oko Kragujevca nego reci da li je Katedri za istoriju BU nekada promakla neka pomodna ideologija?

 

[Софија]

Zašto neko ne proba da predaje antidržavnu ideologiju u nekoj od exYU republika, ne može, titoizam je puštao koren samo u Srbiji.

Od kolege Perpetuum tako sada nikako da izvučemo iskaz koliko sve ima naroda koji govore štokavski a nisu Hrvati…

Мислим да су све бивше републике Југославије небитне.
Нису то државотворни народи.
Навикли су да буду поданици.
Битни су да чувају границу одбране ка западу и нас нападају као антизападне. Зато им се дозвољава национализам, а код нас се, супротно, спутава и уништава.

 

[Casual Observer]

Мислим да су све бивше републике Југославије небитне.
Нису то државотворни народи.
Навикли су да буду поданици.
Битни су да чувају границу одбране ка западу и нас нападају као антизападне. Зато им се дозвољава национализам, а код нас се, супротно, спутава и уништава.

Ničija nije do zore, a osveta je sveta srpska institucija!

 

[Софија]

Ti, u suštini po običaju, sve razumeš pogrešno.

Reč nisam napisai o prestižu, niti uopšte o nekakvom značaju.

Написао си да је историју данас студирати у равни студирања архитектуре. У том смислу сам одреаговала.

 

[Софија]

Ničija nije do zore, a osveta je sveta srpska institucija!

Неће то бити освета, само успостављање равнотеже.
Нема разлога да будемо као они.
Ми смо изнад тога.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Написао си да је историју данас студирати у равни студирања архитектуре. У том смислу сам одреаговала.

Tačno. I to apsolutno nikakve veze nema sa ulogom arhitekata u društvu.

 

[Софија]

Tačno. I to apsolutno nikakve veze nema sa ulogom arhitekata u društvu.

А одакле ти идеја да сам то помислила?
Прво, нису комплементарни факултети. Архитектура је делом уметнички, делом технички факултет. Ниђе везе са историјом као друштвеном науком.
Дакле, сасвим други приступ учењу.
Па се не могу поредити по тежини.

 

[Pumpaj Dinstanović]

А одакле ти идеја да сам то помислила?
Прво, нису комплементарни факултети. Архитектура је делом уметнички, делом технички факултет. Ниђе везе са историјом као друштвеном науком.
Дакле, сасвим други приступ учењу.
Па се не могу поредити по тежини.

Nepotrebno je postojanje bilo kakvih veza, tako sa ne znam zašto uopšte pominješ.

 

[Софија]

Nepotrebno je postojanje bilo kakvih veza, tako sa ne znam zašto uopšte pominješ.

Поменуо си ти, не ја.

Иначе, да одговорим на тему.
Да сад радим докторат на катедри за историју, не знам кога бих изабрала, а да се бави тематиком Другог св. рата.
Вероватно проф. Миру Радојевић.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Поменуо си ти, не ја.

Ne, nisam. Koliko je teško zavisi od niza faktora kao što je količina gradiva i vremena koje je potrebno uložiti, kompleksnost ovladavanja veštinama, kriteriji ispitivača, itd. i pre svega meri se uspešnošću studenata tj. koliko odustane od fakulteta ili završi posle stotinu godina.

Nema nikakve veze sa tim postoji li neka veza između samog gradiva i svaki fakultet se može porediti, bez obzira da li je FON, Defektološki ili istorija književnosti na Filološkom.

 

[Софија]

Ne, nisam. Koliko je teško zavisi od niza faktora kao što je količina gradiva i vremena koje je potrebno uložiti, kompleksnost ovladavanja veštinama, kriteriji ispitivača, itd. i pre svega meri se uspešnošću studenata tj. koliko odustane od fakulteta ili završi posle stotinu godina.

Nema nikakve veze sa tim postoji li neka veza između samog gradiva i svaki fakultet se može porediti, bez obzira da li je FON, Defektološki ili istorija književnosti na Filološkom.

Наравно да има.
Не могу се, на начин на који си алудирао, поредити по тежини факултети који нису сродни.
Можеш поредити историју са социологијом, медицину са стоматологијом али архитектуру са историјом никако осим статистички (кол' ко упише, колико заврши у року и сл.), а то опет нема искључиво везе са захтевношћу самог факултета. Хиљаду је фактора који дефинишу исход студирања.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Наравно да има.
Не могу се, на начин на који си алудирао, поредити по тежини факултети који нису сродни.
Можеш поредити историју са социологијом, медицину са стоматологијом али архитектуру са историјом никако осим статистички (кол' ко упише, колико заврши у року и сл.), а то опет нема искључиво везе са захтевношћу самог факултета. Хиљаду је фактора који дефинишу исход студирања.

Pa lepo sam rekao da je prilično očigledno da nisi razumela.

 

[Софија]

Pa lepo sam rekao da je prilično očigledno da nisi razumela.

Не него си ти неразумљив.
Важно је да ти не негираш да историја спада у категорију питкијих друштвених факултета.
А архитектуру ћемо поредити са грађевином.

 

[Mystic+]

Није битно ко студира историју, ко је ментор, чак ни ко пише радове, важно је ко ради на рецензији тих радова.

Е то је непробојно, а не разне злоупотребе полуистина, навијачко-идеолошких радника деришта комунизма.