Mentorstvo na istoriji

Ма пусти Славена.
Историју је увек уписивао један мали број заинтересованих и гомила оних који не могу ништа друго/престижније.
Историчари су добили на значају тек последњих година, а кад их чујеш јавно о чему причају и кад знаш колико су времена провели по архивима, јасно ти је да су у питању антикапацитети који су завршавали тај факс.
Част изузецима, наравно.
Razmotrimo recimo ovu kreaturu ispod. Šta reći posle ovoga? Onog ološa sa “biološkim otpadom” i da ne pominjem.

C8ECE196-4002-4E31-A9B1-274DC14A6351.jpeg
 
Zahvaljujući onima koje istorija apsolutno NE zanima a studiraju protuve kao što su Samardžić i Bešlin dobijaju priliku, takvi to ne propuštaju.
Самарџић је професорски син, син Радована Самарџића, тако да се њему радно место није могло измаћи.
Дубравки Стојановић је отац био проф на правном.
Нажалост, непотизам.
 
Самарџић је професорски син, син Радована Самарџића, тако да се њему радно место није могло измаћи.
Дубравки Стојановић је птац био проф на правном.
Нажалост, непотизам.
On je običan ološ, ona bi da bude “objektivna” i tako je skliznula na drugu stranu, nisu baš skroz jednaki, mada je ona upala u društvance.
 
Ствар је јасна, афицирај школство и сви су твоји за пар генерација.
Zašto neko ne proba da predaje antidržavnu ideologiju u nekoj od exYU republika, ne može, titoizam je puštao koren samo u Srbiji.

Od kolege Perpetuum tako sada nikako da izvučemo iskaz koliko sve ima naroda koji govore štokavski a nisu Hrvati…
 
Ма пусти Славена.
Историју је увек уписивао један мали број заинтересованих и гомила оних који не могу ништа друго/престижније.
Историчари су добили на значају тек последњих година, а кад их чујеш јавно о чему причају и кад знаш колико су времена провели по архивима, јасно ти је да су у питању антикапацитети који су завршавали тај факс.
Част изузецима, наравно.

Ti, u suštini po običaju, sve razumeš pogrešno. :D

Reč nisam napisai o prestižu, niti uopšte o nekakvom značaju.
 
Zašto neko ne proba da predaje antidržavnu ideologiju u nekoj od exYU republika, ne može, titoizam je puštao koren samo u Srbiji.

Od kolege Perpetuum tako sada nikako da izvučemo iskaz koliko sve ima naroda koji govore štokavski a nisu Hrvati…
Мислим да су све бивше републике Југославије небитне.
Нису то државотворни народи.
Навикли су да буду поданици.
Битни су да чувају границу одбране ка западу и нас нападају као антизападне. Зато им се дозвољава национализам, а код нас се, супротно, спутава и уништава.
 
Мислим да су све бивше републике Југославије небитне.
Нису то државотворни народи.
Навикли су да буду поданици.
Битни су да чувају границу одбране ка западу и нас нападају као антизападне. Зато им се дозвољава национализам, а код нас се, супротно, спутава и уништава.
Ničija nije do zore, a osveta je sveta srpska institucija!
 
Tačno. I to apsolutno nikakve veze nema sa ulogom arhitekata u društvu.
А одакле ти идеја да сам то помислила?
Прво, нису комплементарни факултети. Архитектура је делом уметнички, делом технички факултет. Ниђе везе са историјом као друштвеном науком.
Дакле, сасвим други приступ учењу.
Па се не могу поредити по тежини.
 
А одакле ти идеја да сам то помислила?
Прво, нису комплементарни факултети. Архитектура је делом уметнички, делом технички факултет. Ниђе везе са историјом као друштвеном науком.
Дакле, сасвим други приступ учењу.
Па се не могу поредити по тежини.

Nepotrebno je postojanje bilo kakvih veza, tako sa ne znam zašto uopšte pominješ.
 
Nepotrebno je postojanje bilo kakvih veza, tako sa ne znam zašto uopšte pominješ.
Поменуо си ти, не ја.

Иначе, да одговорим на тему.
Да сад радим докторат на катедри за историју, не знам кога бих изабрала, а да се бави тематиком Другог св. рата.
Вероватно проф. Миру Радојевић.
 
Поменуо си ти, не ја.

Ne, nisam. Koliko je teško zavisi od niza faktora kao što je količina gradiva i vremena koje je potrebno uložiti, kompleksnost ovladavanja veštinama, kriteriji ispitivača, itd. i pre svega meri se uspešnošću studenata tj. koliko odustane od fakulteta ili završi posle stotinu godina.

Nema nikakve veze sa tim postoji li neka veza između samog gradiva i svaki fakultet se može porediti, bez obzira da li je FON, Defektološki ili istorija književnosti na Filološkom.
 
Ne, nisam. Koliko je teško zavisi od niza faktora kao što je količina gradiva i vremena koje je potrebno uložiti, kompleksnost ovladavanja veštinama, kriteriji ispitivača, itd. i pre svega meri se uspešnošću studenata tj. koliko odustane od fakulteta ili završi posle stotinu godina.

Nema nikakve veze sa tim postoji li neka veza između samog gradiva i svaki fakultet se može porediti, bez obzira da li je FON, Defektološki ili istorija književnosti na Filološkom.
Наравно да има.
Не могу се, на начин на који си алудирао, поредити по тежини факултети који нису сродни.
Можеш поредити историју са социологијом, медицину са стоматологијом али архитектуру са историјом никако осим статистички (кол' ко упише, колико заврши у року и сл.), а то опет нема искључиво везе са захтевношћу самог факултета. Хиљаду је фактора који дефинишу исход студирања.
 
Наравно да има.
Не могу се, на начин на који си алудирао, поредити по тежини факултети који нису сродни.
Можеш поредити историју са социологијом, медицину са стоматологијом али архитектуру са историјом никако осим статистички (кол' ко упише, колико заврши у року и сл.), а то опет нема искључиво везе са захтевношћу самог факултета. Хиљаду је фактора који дефинишу исход студирања.

Pa lepo sam rekao da je prilično očigledno da nisi razumela. :D
 
Није битно ко студира историју, ко је ментор, чак ни ко пише радове, важно је ко ради на рецензији тих радова.

Е то је непробојно, а не разне злоупотребе полуистина, навијачко-идеолошких радника деришта комунизма.
 

Back
Top