Obrazovanje po Bolonjskoj deklaraciji je organizovano tako da se ispitit slusaju po nekom srednjoškolskom sistemu. Moraju se pohađati predavanja i vežbe. Kao što sam i rekao, to je mnogo bolje za vas. I nama je dosta predmeta bilo obavezno, ali nam nisu bile omogućene raznoliki seminarski iz zajedničkih predmeta. To se radilo samoinicijativno od strane studenata, onih koji su hteli nešto više da nauče. Što se tiče kolokvijuma, pa i kod nas su bili, ali to je bilo samo proforme. Provera znjanja u toku semestra. Na kraju se ipak morala zagrejati stolica i spremati ispiti na stari način. Ja bi voleo da sam imao mogućnost da spremam tolike seminarske ili prezentacije za minimalnu ocenu. Nego, kao šti sam i napisao, mnogo vas danas prolazi u narednu godinu studija, ali će te morati da učite za veću ocenu od 6-ice ako hoćete da nađete bolje plaćen posao. Biće kao i u Americi. Fakulteti će se završavati lako, ali samo oni koji budu imali znanja preko 80% će moći da računaju na bolje plaćen posao. Kod stare generacije to nije bio problem. Jako je malo ljudi završavalo studije na vreme, tako da se i prosek ocena tokom studija nije toliko gledao i to ne samo od strane studenata, nego i od strane poslodavaca. To sve zbog toga što su i studenti sa minimalnim ocenama morali da prođu celo gradivo. Prosto, nije se znalo šta je potrebno naučiti za ocenu 6. Zato su svi učili sve, a od profesora na usmenom delu ispita je zavisilo kaku će te ocenu dobiti i kako će te zadovoljiti njegove kriterijume koji su u glavnom bili nedefinisani. Dakle, problem kod starijih generacija je bilo to što su većinu ispita morali usmeno polagati. Tu je postojao onaj poznati problem SUBJEKTIVNOG OCENJIVANJA od strane profesora. Da li si lepa, kakav imaš dekolte, kako pričas, koja ti je poslednja ocena, kakvu frizuru imaš, da li si na ispit dosao u trenerci, pantalonama itd....
Ono sto ja pokusavam da kazem, je da ne mozes dobiti ocenu na ispitu, u indeksu, na osnovu kolokvijuma, prezentacije, seminarskog..... To su samo
uslovi da izadjes na ispit, koji obuhvata
celo gradivo. Ima dosta ispita koji se polazu pismeno, pa usmeno, a npr. stariji od mene su Teoriju cena polagali samo pismeno, sto je za taj predmet super, a ja pisem tamo izvodjenja isl. na usmenom. Znaci, sistem je sledeci. Da bi izasao na ispit moras da sakupis 21 poen. Kolokvijum najcesce, lukavo, nosi 20 pa ti ni maksimum na istom ne obezbedjuje izlazak na ispit. Onda biras, seminarski, prezentacija, esej, aktivnosti na casu..... Sada, to je ponekad zanimljivo, ali ponekad podrazumeva da moras da nadjes preduzece u okviru koga ces da istrazujes, a svi te gledaju ko budalu kad im se obratis.... I kada sve to zavrsis, onda izadjes na ispit koji obuhvata celokupno gradivo jer je tako odredjeno statutom fakulteta. E, ali iako si na tom ispitu imao maksimum 60 poena, iako obuhvata celo gradivo, ne mozes da dobijes 10, jer na predispitnim imas npr. minimalnih 21. I sad zamisli neki glupav i lak predmet, tipa, menadzment kvaliteta iz koga ja imam 6, jer me je mnogo mrzelo da se kao buduci ekonomista bakcem karakteristikama materijala, na kojoj se temperaturi koji topi isl. a na ispitu sam imala maksimum poena. Znaci, i dalje se ispiti polazu na stari nacin, mora se zagrejati stolica, ali se mora i jurcati i baviti se svakojakim stvarima, da bi mogao da dobijes visoku zavrsnu ocenu. Mene recimo, mnogo nervira to sto je kolokvijum uslov za izlazak na ispit i sad ja sam Nacionalnu slusala u zimskom semestru, a planirala da je polazem u junu, a morala sam da u zimskom semestru idem na vezbe, polozim kolokvijum i raadim esej, a ispit je cisto bubanje koliko je kad cega proizvedeno i ostale gluposti, znaci, dovoljno je da sam sela u maju i to naucila, ali morala sam u zimskom semestru da gubim vreme koje sam mogla da ulozim u spremanje nekog drugog predmeta koji ranije polazem. Sve u svemu velika glupost.
