Margumski natpis

[Pumpaj Dinstanović]

Natpis ili zapis, koga briga.

U tom tvom koga briga pristupu je i ključ problema.

Bitno da je na srpskom jeziku pisano

Da li je?

 

[Mrkalj]

Pa nije osnovana, zato što je, uprkos tome što je fotografija jako stara, trebalo zaključiti još na osnovu nje da se radi o zapravo potpuno drugačijem koloritetu. Ja sam pomislio da je zbog silnih godina fotka možda malo izbledela (?) ali razlika je baš krupna.

Ova druga ploča, celovita, po svemu sudeći je od gipsa, za razliku od parcijalne (opeka).

Od gipsa na osnovu slike ili si video uživo?

 

[Mrkalj]

Ovu ploču je čuveni srpski kolekcionar Joca Vujić (1863-1934) otkupio početkom XX veka. Čuvala se u Muzeju Vujića u Senti.

Od koga?

Izgeda mi kao negativ, kao da ima ispupčena slova, tako da bi u tom slučaju slika trebala ovako da izgleda:

Ali, možda me vara slika - možda nisu ispupčena.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Nego, koji su podaci o toj drugoj ploči, iz kog vremena potiče? Šta piše na njoj? Koje je to pismo? Koji je to jezik?

Ploča na Banjici bi trebalo da je nastala, okvirno, negde krajem XIX ili početkom XX veka. Ona je replika nastala na osnovu neke druge.

Vrlo moguće – na osnovu upravo ove opeke. Dok je još bila cela, neoštećena.

Možda ju je izradio ili dao izraditi upravo taj koji ju je u doba kraljevine prodao Vujiću, da ugrabi koju kintu.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Od koga?

Izgeda mi kao negativ, kao da ima ispupčena slova, tako da bi u tom slučaju slika trebala ovako da izgleda:

Ali, možda me vara slika - možda nisu ispupčena.

I meni se isto čini da su grafemi ispupčeni; moguće je da ne vara. Pretpostavljam da je na osnovu toga utvrđeno da se tu radi o replici.

Ako je tačno da je to gips (tako deluje po fotografiji) onda znači da je nastala izlivanjem u kalup.

Da je negativ direktno opeke, bila bi izvrnuta, tako da to nije. To bi značilo da je neko napravio kalup na osnovu kojeg je izlivena. Kalup koji je bio pripremljen na osnovu (neoštećenog) „margumskog“ natpisa.

Osim ukoliko, naravno, i dama opeka nije bila napravljena na osnovu tog kalupa, koji je bio poslužio kao osnova za oba artefakta.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Od koga?

Tačno, od koga je, ne znam.

Ali ono što je poznato jeste da je jedan od antikvara Joci prodavao krivotvorene predmete.

Ako bi se nekako moglo saznati od koga je tačno kupio ploču i ukoliko bi se ispostavilo da se radi upravo o tom prodavcu falsifikata, to bi bilo jako značajno otkriće po pitanju odgonetanja ove misterije.

Na ovoj temi smo već govorili o vesti da je još jedna ploča, treća, isto odlomljena (donji deo) bila prodata na jednoj aukciji o Milanu. Ja nisam tom podatku pridavao previše na značaju, iz razloga što je objavljen u vrlo opskurnoj knjizi sa puno problema. Ali otkriće Banjičkog natpisa otvara mogućnost, barem do neke mere, da se radi o autentičnoj vesti i da postoji i 3. primerak natpisa (nazovimo je, Milanski natpis).

Ovo je primer izuzetno korisnog aspekta digitalizacije i informatičkog doba; može se doći do neverovatnih informacija. Možda ne bi bilo loše da neko, da se tako izrazim, sastavi oglas i prikaže ova artefakta, kako bi se javili ljudi koji su ga primetili negde.

Da ponovim, ako li se ispostavi da ono što je Joca Vujić čuvao u Senti baš od tog falsifikatora i ukoliko je tzv. Margumski natpis isto iz modernog perioda, pa se nađe jedno 5, 6, 7, itd... primeraka...možda bi tu bilo jasnije o čemu se radi i da je reč o nekoj mistifikaciji iz vremena Kraljevine Srbije ili možda KSHS.

Na kraju krajeva, treba ostaviti prostora mogućnosti da je odgovor zašto niko tu ništa ne uspeva da rastumači to što na njoj, zapravo, uopšte ništa ni ne piše.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Na ovoj temi smo već govorili o vesti da je još jedna ploča, treća, isto odlomljena (donji deo) bila prodata na jednoj aukciji o Milanu. Ja nisam tom podatku pridavao previše na značaju, iz razloga što je objavljen u vrlo opskurnoj knjizi sa puno problema. Ali otkriće Banjičkog natpisa otvara mogućnost, barem do neke mere, da se radi o autentičnoj vesti i da postoji i 3. primerak natpisa (nazovimo je, Milanski natpis).

Ovo je primer izuzetno korisnog aspekta digitalizacije i informatičkog doba; može se doći do neverovatnih informacija. Možda ne bi bilo loše da neko, da se tako izrazim, sastavi oglas i prikaže ova artefakta, kako bi se javili ljudi koji su ga primetili negde.

Da ponovim, ako li se ispostavi da ono što je Joca Vujić čuvao u Senti baš od tog falsifikatora i ukoliko je tzv. Margumski natpis isto iz modernog perioda, pa se nađe jedno 5, 6, 7, itd... primeraka...možda bi tu bilo jasnije o čemu se radi i da je reč o nekoj mistifikaciji iz vremena Kraljevine Srbije ili možda KSHS.

Na kraju krajeva, treba ostaviti prostora mogućnosti da je odgovor zašto niko tu ništa ne uspeva da rastumači to što na njoj, zapravo, uopšte ništa ni ne piše.

Referentni Rabrenovićev citat, da se podsetimo:

Ova informacija deluje jako čudno i sumnjivo i moguće je da tu ni nema ničeg.

Ali, ukoliko možda ima barem neka zrnca istine, to bi značilo da imamo opeku, gipsanu ploču, pa sad još i keramičku (ovo navodno prodato na nekakvoj aukciji u Milanu ili Firenci).

Ako li je to tačno, znači da će biti da se neko baš puno igrao.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Šta je ovo?

 

[Лекизан]

Šta je ovo?

Pogledajte prilog 1592151

Због постоља вероватно.

 

[Casual Observer]

+ ово доказује да је Кирилица старо писмо а не ново...измишљено...
Да су се знала нека слова од раније и само се применила када се стварала кирилица..

 

[Casual Observer]

Šta je ovo?

Pogledajte prilog 1592151

To je samo dokaz visokog tehnološkog nivoa Vinčanske civilizacije. Oni tako nacionalno svesni bugarski natpisi iz “X veka” u Makedoniji su ipak pravljeni malo pažljivije. Al zašto bi to brinulo Pirivatrića i Ivanu Komatinu?

 

[Casual Observer]

A sta je ovo les ?

Truplo umrlog, po definiciji.

 

[Casual Observer]

Rimska opeka sa zagonetnim tekstom iz Požarevca, samo je jedan od dokaza da su Srbi oduvek bili na danasnjim prostorima, tvrdi Staniša Atanasijević, jagodinski penzioner i istoričar amater. Zainteresovao me je Margumski natpis i, gotovo godinu dana ga proučavao, kao i pisma starih naroda: rune, starokeltsko, sanskritsko, starogrčko, starojevrejsko, glagoljicu, klinasto i druga, danima iscrtavao i tumačio smisao pojedinih znakova do sada nepročitanog teksta na rimskoj opeci.
Bio sam jako iznenađen, nastavlja Staniša, pokazujući nam i po prvi put prevod nepročitanog teksta sa rimske opeke, koliko je starih srpskih reči u njemu, kao što su: tavnica, leš, sad, molim, mirni, ubiga, oteo, izele... Konkretno, u Margumskom natpisu, između ostalog, piše «da je neko ubijen od njegovih najbližih jer im je nešto oteo, da je ubijen u 32. godini i da je sada leš, sahranjen u vtavnicu...»
Kako su reagovali jagodinski istoričari po odgonetanju Margumskog natpisa, pitali smo Stanišu Atanasijevića. Ostali su praktično bez reči, odgovara i obaveštava nas da očekuje skorašnji sastanak sa direktorom Narodnog muzeja u Požarevcu, odakle zagonetni natpis i potiče. Margumski natpis, iskopan u periodu 1947-1950. godine, po čoveku iz Jagodine, više nije izazov i zagonetka.

Izvor: http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=5081

I sta bi sa ovom glinemom plocom? Nadjose i sta? Izgubi se u cutanju?

Konkretno, u Margumskom natpisu, između ostalog, piše «da je neko ubijen od njegovih najbližih jer im je nešto oteo, da je ubijen u 32. godini i da je sada leš, sahranjen u vtavnicu...»

leš ← tur. leş ← pers. läše

Treba biti oprezan oko ove tvrdnje, kao što je kolega Mrkalj lepo primetio turcizam leš je u srpski jezik ušao tek pod turskom okupacijom, tj 800-1000 godina posle pretpostavljenog nastanka natpisa.

Ima daleko ozbiljnih arheoloških tragova i naznaka da je do naseljavanja Slovena dolazilo u bitno dužem periodu nego što su jugoslovenski sinhronizovane istoriografije spremne da prihvate, međutim time bi se temeljno razbile bratstvo-jedinstvene teorije koje od reda negiraju da je još u prvom talasu Slovena bilo i doseljenika iz Polablja. Arheologija naravno tu nema pravo glasa, pa se nalazi pripisuju Keltima.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Због постоља вероватно.

Sa strane drugog ulomka se nalazi isto duboka rupa, naslanjajući se na ovu.

 

[Лекизан]

Sa strane drugog ulomka se nalazi isto duboka rupa, naslanjajući se na ovu.

Pogledajte prilog 1592531

У обе рупе се ставља метални део ради бољег спајања.Ово около су остаци малтера вероватно.

 

[Pumpaj Dinstanović]

У обе рупе се ставља метални део ради бољег спајања.Ово около су остаци малтера вероватно.

Jeste, neko je pokušao da ih spoji pre nego što se opeka obrela u Narodnom muzeju u Beogradu. Ali mislim da se to tako ne radi; tek tako da bušiš opeku radi spajanja fragmenata. Znači da će biti sa to spajanje pre sredine XX veka nije radio neki arheolog, već, biće, neki amaterski entuzijasta.

To belo su ostaci gipsa. Dakle, neko je hteo da verovatno metalnom šipkom stavi neku osovinu, a oba ulomka gde su polomljeni čvršće poveže gipsom. A to se (tek) ne radi u arheološkoj disciplini.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Zašto bi neko polomio ploču da je podmetne u Požarevcu kad je mogao da podmetne celu?!?

Obrati pažnju na ono što je Jacanović kod Hubera kazao u Čačkalici. Jacanović je naveo stanje očuvanosti kao jedan od argumenata u prilog autentičnosti opeke.

Zašto bi neko poturio kao arheološki nalaz nešto celo, kada izlomljenosg upravo daje na percepciji o starosti neke umetnine?

Iliti, pogledaj i uporedi ploču iz Požarevca i onu iz Sente:

Valjda je jasno da predmet sa prve slike ostavlja vizuelno dojam nečeg starog.

Ako je neko imao možda nekakve namere da predstavi što veću starost, upravo bi tim putem krenuo. Prvo bi ispekao predmet, a onda bi ga izlomio. A ukoliko u tekstu zapravo ništa uopšte ni ne piše, jer je izmišljeno, nije ni bitno koliko ćeš teksta baciti ili ostaviti.

 

[Mrkalj]

Obrati pažnju na ono što je Jacanović kod Hubera kazao u Čačkalici. Jacanović je naveo stanje očuvanosti kao jedan od argumenata u prilog autentičnosti opeke.

Zašto bi neko poturio kao arheološki nalaz nešto celo, kada izlomljenosg upravo daje na percepciji o starosti neke umetnine?

Iliti, pogledaj i uporedi ploču iz Požarevca i onu iz Sente:

Pogledajte prilog 1592564Pogledajte prilog 1592565

Valjda je jasno da predmet sa prve slike ostavlja vizuelno dojam nečeg starog.

Ako je neko imao možda nekakve namere da predstavi što veću starost, upravo bi tim putem krenuo. Prvo bi ispekao predmet, a onda bi ga izlomio. A ukoliko u tekstu zapravo ništa uopšte ni ne piše, jer je izmišljeno, nije ni bitno koliko ćeš teksta baciti ili ostaviti.

Intuicija može da prevari.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Intuicija može da prevari.

Ne znam koji je ovo fazon sa kontinuiranim ponavljanjem objave jednog te istog sadržaja; intuicija nije nepogrešivo sredstvo, a niko nije ni tvrdio da jeste.

U ovom slučaju, konkretno, ja sam posumnjao da ova umetnina ima ikakve svarne veze sa antičkim arheološkim lokalitetom Margum. I ispostavilo se da je tako, odista.

P. S. Ako li ti kukaš što je moja intuicija značajno uspešnija od onih tvojih egregora, možeš tako i da kažeš.

 

[Pumpaj Dinstanović]

 

[Pumpaj Dinstanović]

Konačno!

Ovaj prilog o tzv. Margumskom natpisu je u dobroj meri zastareo:

1) I sam Dragan Jacanović je odustao od tvrdnji da opeka, koja je zvanično klasifikovana kao srednjovekovni arheološki materijal u neobrađenom sloju u depou požarevačkog narodnog muzeja, potiče iz Marguma i rimskog perioda. Ona se nalazila u Narodnom muzeju u Beogradu i greškom pomešana sa arheološkim materijalom koji je bio poslat u Požarevac.

2) Poduhvat, koji Jacanović u klipu pominje - da se natpis konačko priredi i objavi u časopisu Natpisi i zapisi koji izlazi u suizdavaštvu Centra za istorijsku geografiju i istorijsku demografiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (u saradnji sa Narodnim muzejem Požarevca) je propao.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Слушајући Јацановића нисам стекао тај утисак, ни он сам није сугуран у то.

On je sam odustao od tog viđenja. Ploča bi trebalo da je stigla iz Beograda u Požarevac i da je tom prilikom greškom pomešana sa arheološkim materijalom iz Marguma.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Зато што су се сви који су погледали слажу да постоји 4 ћирилична слова окренута наопако али не знају да ли је сама плоча фалсификат.
Урађена је у римском стилу као римска опека са натписом а накнадно испечена сад може бити да је стварно из неког 4-5-6 века може бити нешто као Веселијеве таблице све што треба испитати старост међутим нисам сигуран да ми имамо такву технологију можда ланбораторије специјалне јер печењем подижеш ниво угљеника и добијаш на старости.

Ako ne postoji, za tako nešto se zatraži pomoć iz inostranstva, da se vidi ko ima. Danas postoje TL i OSL metode; nije teško termoluminiscencijom utvrditi okvirno vreme pečenja.

 

[NickFreakyrgios]

Ako ne postoji, za tako nešto se zatraži pomoć iz inostranstva, da se vidi ko ima. Danas postoje TL i OSL metode; nije teško termoluminiscencijom utvrditi okvirno vreme pečenja.

Гледајући сад да странци праве све више радова и емисија на тему Винче постоји интересовање сад би такве ствари биле могуће као и мишљење страних лингвиста.
Међутим мене је заинтригирала изјава наших стручњака који су критиковали ови али су рекли да је постојало неко такво писмо или слично у Мезији.
Сад тај податак ми је нов да је икакво писмо пронађено у Мезији.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Гледајући сад да странци праве све више радова и емисија на тему Винче постоји интересовање сад би такве ствари биле могуће као и мишљење страних лингвиста.
Међутим мене је заинтригирала изјава наших стручњака који су критиковали ови али су рекли да је постојало неко такво писмо или слично у Мезији.
Сад тај податак ми је нов да је икакво писмо пронађено у Мезији.

Slično piso u Meziji? Ko je to rekao?