Disko Kauč
Elita
- Poruka
- 24.591
milivojevic.info nudi svoju britku sablju na temu manipulisanja...
Manipulisanje je kada neko predstavlja kao da radi jedno, a u stvari radi nešto drugo. U tom slučaju ta osoba ima dva cilja. Prvi cilj je onaj koji osoba drugima predstavlja kao svoju nameru, a drugi je onaj pravi cilj koji skriva od drugih. Suština manipulacije je u tome da osoba što bolje zamaskira svoj pravi cilj lažnim predstavljanjem, jer to čini da uspeh njene manipulacije bude izvesniji.
U neposrednoj komunikaciji sa osobom koja manipuliše, ona nam nudi masku, lažnu predstavu. To znači da ona tada mora da glumi i da laže. Što je bolja u tome, manja je verovatnoća da će drugi da posumnjaju u njene namere. Najbolje glume oni čija se gluma ne primećuje.
Nekada možemo da se zapitamo da li osoba koja manipuliše, to radi nesvesno. Naravno da slične postupke neko može da vrši iz nekog motiva kojeg nije svestan, ali manipulacija je uvek postupak koji osoba vrši svesno i namerno. Kako osoba koja manipuliše zna da nikako ne možemo da dokažemo njenu nameru, osim da nam je prizna, kada je sučimo sa tom mogućnošću, uobičajeno je da negira da manipuliše.
Zašto ljudi manipulišu? Zašto jednostavno otvoreno ne zamole ili zahtevaju da dobiju ono što žele? Zato što ne veruju da bi drugi pristali da im to daju. Oni vide manipulaciju kao jedini ili najbolji način da dođu do svog cilja. Iz tog razloga ljudi neće prestati da se pretvaraju, da lažu i manipulišu. Ako to neće da se promeni, tada svako treba da prihvati da živi u svetu u kojem će mnogi ljudi, uključujući i one bliske, povremeno hteti da manipulišu. I zato je važno razviti odbranu od manipulacija.
Osećanje sumnje je ono koje nas čuva od toga da budemo žrtve manipulacije. Nije dobro uvek sumnjati, jer tako postajemo paranoidni. Ono što pokreće sumnju jeste doživljaj da se nešto ne uklapa. To može da bude magloviti osećaj da nešto nije u redu u načinu na koji drugi priča ili se ponaša. Osećanje sumnje je unutrašnji signal koji nam „poručuje” da stvari možda nisu takve kakvim ih drugi predstavljaju. Sumnja nam nalaže da napravimo distancu prema drugome, da proverimo njegovu priču, da se zaštitimo.
Bez obzira na to koliko se trudimo da ne postanemo žrtva nečije manipulacije, život je takav da to nužno povremeno mora da nam se dogodi. Problem nastaje ako nam se to suviše često događa.
Koliko vi zazirete od manipulatora i koliko sumljate? Koliko vam diže pritisak osoba koja vas pravi na budalu? (Posle ove teme posvetićemo se i empatiji)
Manipulisanje je kada neko predstavlja kao da radi jedno, a u stvari radi nešto drugo. U tom slučaju ta osoba ima dva cilja. Prvi cilj je onaj koji osoba drugima predstavlja kao svoju nameru, a drugi je onaj pravi cilj koji skriva od drugih. Suština manipulacije je u tome da osoba što bolje zamaskira svoj pravi cilj lažnim predstavljanjem, jer to čini da uspeh njene manipulacije bude izvesniji.
U neposrednoj komunikaciji sa osobom koja manipuliše, ona nam nudi masku, lažnu predstavu. To znači da ona tada mora da glumi i da laže. Što je bolja u tome, manja je verovatnoća da će drugi da posumnjaju u njene namere. Najbolje glume oni čija se gluma ne primećuje.
Nekada možemo da se zapitamo da li osoba koja manipuliše, to radi nesvesno. Naravno da slične postupke neko može da vrši iz nekog motiva kojeg nije svestan, ali manipulacija je uvek postupak koji osoba vrši svesno i namerno. Kako osoba koja manipuliše zna da nikako ne možemo da dokažemo njenu nameru, osim da nam je prizna, kada je sučimo sa tom mogućnošću, uobičajeno je da negira da manipuliše.
Zašto ljudi manipulišu? Zašto jednostavno otvoreno ne zamole ili zahtevaju da dobiju ono što žele? Zato što ne veruju da bi drugi pristali da im to daju. Oni vide manipulaciju kao jedini ili najbolji način da dođu do svog cilja. Iz tog razloga ljudi neće prestati da se pretvaraju, da lažu i manipulišu. Ako to neće da se promeni, tada svako treba da prihvati da živi u svetu u kojem će mnogi ljudi, uključujući i one bliske, povremeno hteti da manipulišu. I zato je važno razviti odbranu od manipulacija.
Osećanje sumnje je ono koje nas čuva od toga da budemo žrtve manipulacije. Nije dobro uvek sumnjati, jer tako postajemo paranoidni. Ono što pokreće sumnju jeste doživljaj da se nešto ne uklapa. To može da bude magloviti osećaj da nešto nije u redu u načinu na koji drugi priča ili se ponaša. Osećanje sumnje je unutrašnji signal koji nam „poručuje” da stvari možda nisu takve kakvim ih drugi predstavljaju. Sumnja nam nalaže da napravimo distancu prema drugome, da proverimo njegovu priču, da se zaštitimo.
Bez obzira na to koliko se trudimo da ne postanemo žrtva nečije manipulacije, život je takav da to nužno povremeno mora da nam se dogodi. Problem nastaje ako nam se to suviše često događa.
Koliko vi zazirete od manipulatora i koliko sumljate? Koliko vam diže pritisak osoba koja vas pravi na budalu? (Posle ove teme posvetićemo se i empatiji)
