Манастир Раваница, смештен у идиличном пределу подножја Кучајских планина, близу села Сења код Ћуприје, представља један од најзначајнијих споменика српске духовне и културне баштине. Овај манастир је задужбина кнеза Лазара Хребељановића, који га је подигао између 1375. и 1377. године, у време када је Србија била на врхунцу своје моћи и културног процвата.
Раваница је пример моравске школе архитектуре, која се одликује спојем светогорске традиције и модела уписаног крста са пет купола. Црква је зидана наизменичним редовима камена и опеке, украшена керамопластичним декоративним елементима и богатом рељефном пластиком. Фреске у манастиру су осликане неколико година пред Косовску битку и представљају важан део српског сликарства тог времена.
Манастир је постао место ходочашћа након што су мошти Светог кнеза Лазара, који је погинуо у Косовској бици, пренесене у Раваницу 1392. године. Кроз историју, манастир је више пута био рушен и паљен, али је увек обнављан, што говори о његовом великом значају и улози у српској историји.
Данас је Раваница женски манастир који припада Епархији браничевској Српске православне цркве. Манастир је и даље значајно духовно и културно средиште, које привлачи вернике и посетиоце из целог света, и представља заштићено непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.
Манастир Раваница је сведок времена и трајни чувар српске баштине, који и данас одише духом прошлости и нуди уточиште за духовно преиспитивање и мир.
Раваница је пример моравске школе архитектуре, која се одликује спојем светогорске традиције и модела уписаног крста са пет купола. Црква је зидана наизменичним редовима камена и опеке, украшена керамопластичним декоративним елементима и богатом рељефном пластиком. Фреске у манастиру су осликане неколико година пред Косовску битку и представљају важан део српског сликарства тог времена.
Манастир је постао место ходочашћа након што су мошти Светог кнеза Лазара, који је погинуо у Косовској бици, пренесене у Раваницу 1392. године. Кроз историју, манастир је више пута био рушен и паљен, али је увек обнављан, што говори о његовом великом значају и улози у српској историји.
Данас је Раваница женски манастир који припада Епархији браничевској Српске православне цркве. Манастир је и даље значајно духовно и културно средиште, које привлачи вернике и посетиоце из целог света, и представља заштићено непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.
Манастир Раваница је сведок времена и трајни чувар српске баштине, који и данас одише духом прошлости и нуди уточиште за духовно преиспитивање и мир.
