mamin sin

[taote]

a ako ga oboje, i tata i mama prave na sinka-marinka... shonja?

Ima i toga, pa se posle čude kako je našao tu "rospiju", da se njome oženi - a on samo tražio na šta je navikao - da drugi odlučuje umesto njega...ili se i ne oženi, ili mu oni nađu ženu, pa on ćuti..i misli da tako reba...tuga jedna!

 

[taote]

tatin sin...

Tatina ćera...! Ne zna se šta je gore...

 

[andjeosko srce]

Ma ti mamini sinovi su poremeceni a i majke su im takve.Boze,ne mogu da verujem sta sve postoji...dalje od takvih...

 

[jdejzi]

Mrtav sam ozbiljan, i sada se ne zezam
samo da pitam:

1. kako neko ko ima potomka starosti preko 20 godina, moze da se oseca tom nekoma kao "majka"... ili "otac" ???????
2. kako neko ko ima preko 20 gidna moze bilo kome da se oseca kao "sin".... "tjerka"..... "dete" ???????????????

ovo nikako da shvatim, i ozbiljno pitam?
Svoj stav sam izneo mnogo puta.

TI izgleda nisi bio na času kad je učiteljica objašnjavala rodbinske veze
A,ti izgleda nisi ničiji sin?? Ili VIŠE nisi,jer ne bi trebalo tako da se osećaš?

 

[Jovanca Micic]

Ipak treba proveriti u porodilištima seku li lekari pupčanu vrpcu??????

 

[taote]

Ipak treba proveriti u porodilištima seku li lekari pupčanu vrpcu??????

Seku.
Ali psihološku "pupčanu vrpcu" seku delom majke, delom deca, još u nekoliko perioda tokom života, a poslednji bi trebalo da bude ili krajem adolescencije, (21-25. god.) ili, najkasnije, rođenjem sopstvenog deteta.
Mađutim, majke su u mogućnosti (samo, većini je cilj osamostaljenje deteta, a ne vezivanje za sebe, i time sprečavanje normalnog razvoja) da sabotiraju taj proces, i to i čine, u slučajevima, koje bih nazvala patološkim.
Ima majki koje odaju utisak da su posesivne majke, ali je to odraz ili inače posesivnog karaktera, ili njihove "borbe za vlast" u porodici, tj., prikrivenog straha od starenja, pošto se, stupanjem u brak njihovog deteta, njihova uloga u porodici drastično menja - što se uglavnom dešava osobama koje "ne umeju da žive", kako to kod nas kažu, tj, tokom braka i odgajanja deteta, prestale su sebe da doživljavaju na drugi način, osim kao majke, i supruge, a zaboravile su ko su one u stvari, i da su imale ličnost i pre toga, pa ne umeju da novu situaciju "okrenu u svoju korist", tj. da posvete sebi više vremena.
I, na kraju, moram spomenuti još nešto, uz rizik da me mlade žene "razapnu", a to je slučaj, kada i nema "maminog sina", već mlade žene, koje u najvećem broju slučajeva nemaju nikakve podrške ni saveta od bilo koga, a narano, ni iskustva, i koje su se malo više odvojile od svojih majki, doživljavaju majke svojih muževa, ili muževljevo ponašanje, kao sindrom "maminog sina".
Njima se to dešava iz nekoliko razloga, a mislim da su to najčešće: jaka želja za stvaranjem "svog gnezda", zaljubljenost, koja uglavno teži da voljena osoba "samo nama posvećuje pažnju", razlike u ponašanju majki prema deci u porodici iz koje su došle, od ponašanja u porodici u koju su došle (što je već diskutabilno, da ne kažem zastarelo), osećaj odvojenosti od svoje prve porodice, što pojačava želju za vezivanjem za partnera, itd.
I, naravno, ima tu i pogrešnih procena, nestrpljenja, netolerancije i razmaženosti sa obe strane.
Jako je teško razlikovati mnoštvo činilaca koji se tu pojavljuju, i moguće su velike zablude i krupne greške, koje se mogu izbeći strpljenjem i diplomatskim ponašanjem, ili okretanjem situacije u svoju korist, a u krajnjim slučajevima, uz stručni pomoć.