MAME VIŠE VOLE SINOVE?

Imam dva sina,tako da nisam kompetentna za ovu temu,ali imam i dve sestre,i moram priznati da je postojalo razlike u privrženosti moje mame prema nama.Verovatno to i ne zavisi od pola detete,nego ti je neko prijemčiviji.Moj stariji sin je prilično povučen,dok je mladji totalna suprotnost i prava maza,i onda jednostavno nekako dobija više pažnje jer je više traži.A drugo,pre nego što sam dobila sinove iz sveg srca sam želela ćerku,nisam mogla da zamislim da imam sinove.Šta da vam kažem,kad sam sad luda za dečacima,a prema devojčicama i nemam neki osećaj.
 
Slicno je i sa mnom. Nemam svoju decu ali zato od dece brata i sestre, najvise nekako "umem" da milujem musku decu. Nije da devojcice ne volim, taman posla ali jednostavno "ne umem" da ih mazim i milujem kao decake. Svesna sam toga i trudim se svim silama kad smo zajedno da curice to ne osete ali nije to to. Neznam zbog cega je to tako ali mi decaci imaju ono nesto sto me uvek tera da im vise poklanjam paznju, da se vise igram sa njima itd. Cesto sebe prekorevam zbog toga ali...takva sam.
 
nije u pitanju,kod svesnih ljudi, razlika u kolicini ljubavi. vec nacin na koji sagledavas i dozivljavas dete. moja mama ima nas dve,obe nas voli, ali je prema sestri bolecivija, jer mene smatra za otresitu i sposobnu.zna da cu se uvek snaci. u tome je razlika, u toj treperavoj strepnji nad detetom za koje misli da je ranjivije.
ta staromodna shvatanja da je sin naslednik i glava kuce, a cerka tudja sreca ili sta vec su toliko banalna i defektna da ih ne treba tretirati kao stavove normalnih ljudi.po mom misljenju samo kreten moze da pravi takvu razliku.
imam sina, srce mi zatreperi radoscu i neizmernom ljubavi svaki put i kada pomislim na njega i kada ga vidim.ali patim sto nemam i cerku.jer bih voleci njih dvoje i osecajuci uzajamnu ljubav, bila kompletna u roditeljstvu.
 
Nemam decu ali imam sestrica koga obozavam.Kad je sestra bila trudna navijala sam za devojcicu.Umesto upisulje rodio se drekavac koji je umiljat i bezobrazno sladak da mu ja prosto ne mogu odoleti.A sta cete jos uvek je beba ( 12 puni 10 meseci ) ima dva donja zubica pa kad me vidi napravi grimasu (osmeh) gde se vide ona dva mala zubica.Neodoljivo!

Citajuci neciji post,izvinjavam se nisam zapamtila ime,neko je pomenuo da je na samrti majka pominjala samo sina,a da je kcerki rekla da je tudja kuca.Strasno! Nazalost nije to jedina takva prica...Ima ih dosta...Uz duzno postovanje svim muskim majkama ali i muskarcima znam dosta sinova koji kad su se ozenili nisu pozvali majku a kamoli brinuli o njoj.Nasledstvo su naravno trazili,jer pobogu oni su naslednici.A cerke koje su brinule za roditelje ostajale su bez icega....Ima i obrnutih primera ali su oni retki...Da li je to vaspitanje ili pak oni takvi ne znam....ali da je zalosno...svakako jeste...Toliko muke da se sin jedinac podigne (ili cerka) da bi vam na kraju vratio onako kako niste zasluzili.

Za mame koje zele cerke: Drage mame zelim vam ove godine pelene,cuclice,stramplice i snalice..ali Roze...
 
Smatram da majka svu decu voli podjednako, samo što se možda bolje slaže sa jednim detetom nego sa drugim pa onda ispada da ga više voli. Ja lično imam muško dete, ali i da imam ćerku isto bih je volela. Kada sam bila trudna potajno sam želela muško dete iz jednog jedinog razloga : smatram da je muškarcima mnogo lakše u životu, i da se nekako lakše probijaju kroz život. Ja sam žensko pa znam šta pričam.U svakom slučaju, ne znam za očeve, ali majke ne mogu i ne smeju razdvajati decu!
 
Kad sam u petom mesecu trudnoće saznala da je muško bila sam presrećna, ali samo iz jednog razloga, a to je zato što mislim da ne bi umela da vaspitam devojčicu. Da sam dobila devojčicu naravno da bih je volela, ali ne znam kako bi snašla u situacijama kad ona traži razne "moderne" stvari koje sad i za devojčice prave, a ja to ne podnosim. Kad vidim devojčicu od 4-5 godina na ulici u nekoj šljaštećoj suknjici, pa još i sa sandalama na sa potpeticom, meni pripadne muka... Pa sve one izopačene lutke koje se proizvode danas (mislim na one Bratz)... Ne znam, čini mi se da je sa dečacima malo lakše...
 
mammy:
A roboti, bionicle cuda...cudovista i sl.

Ja imam sina, a on je potpuno u svjetu fantazije...i to obozava bas cudovista, duhove i sl...

Mada se meni povraca od roza boje....mislim da bi se sa djevojcicom na to navikla ;)
Kliknite za proširenje...


jbg... roboti mi deluju nekako bezazlenije, ja volim sf pa mi je to ok... pokreće maštu ;) dok mi se roze suknjice, šljokice i ostale džidža-biže nekako gade (čitaj podsećaju na Indiru, Jecu i Cecu)...
 
Ja imam sina (3god.) i cerku(5god) volim ih oboje ali ipak cerka zna da se umiljava sto ja padnem veoma brzo dok sin poput konana mase nekim macom po kuci i izludi me veoma brzo ali kazu da sam i ja bio takav zato i radim sad posao koji radim.
 
Ja sam ekstremni slucaj.mama toliko vise voli mog brata, da se potrudila da napravi takvo sr..nje da ja ne pozelim nikada vise da je vidim.A mom bratu(koji apsolutno opravdava moju zelju) daje brda i doline.A tata nas voli oboje.mozda mene malo vise jer sam vrednija, skolovanija....
 
mackica ns:
Ne mogu da verujem koliko ima ljudi koji tako razmišljaju:shock:

Mene je ova priča tako zgranula, i tako mi je bila strašna; ali kad pročitam slične komentare i od ljudi 50-60 god. mlađih, užas! Elem; mojoj svekrvi je sad, relativno skoro umrla majka. Na samrtničkoj postelji joj je sedela ona i njen rođeni brat. Baba je samo pričala njemu - moj viteže, moj sine, moj nasledniče, krvi moje krvi i sl. Mislim, šta već babe od 90 god mogu da pričaju na samrti. Moja svekrva je pitala - a, šta sam ti ja? Ona je jedva udostojila pogleda i prezrivo rekla: Ti si tuđa kuća:!:
A pitajte ko joj je kuvao, ko ju je hranio, presvlačio i negovao kad više nije mogla da se pomeri... Na kraju je ostavila testament u kome kuću, zemlju i ostalu imovinu ostavlja tom sinu, koji nema porodicu, ni decu; a mojoj svekrvi i još jednoj ćerki (rođenoj, svekrvinoj sestri) od kojih ima i praunuke (!) - NIŠTA!!!
Mislim, sin je sin:shock: :? Čak i ako od njega nema naslednike. Meni je to stvarno nenormalno...

Ne mogu da zamislim da meni moja mama kaže - ti si tuđa kuća; umrla bih od tuge:-(

Kliknite za proširenje...


Pa ta babuskera je crnogorka, zar ne?

Uh... Sve to treba... Na lomacu.
 
Struja:
ta staromodna shvatanja da je sin naslednik i glava kuce, a cerka tudja sreca ili sta vec su toliko banalna i defektna da ih ne treba tretirati kao stavove normalnih ljudi.po mom misljenju samo kreten moze da pravi takvu razliku.
.
Kliknite za proširenje...
Slažem se sa ovim.Kad vidim da roditelji celo nasledstvo ostave sinu, a onda očekuju od ćerki da ih izdržava i brine o njima, stvarno mi je muka.A taj sin baš ni glavu ne okreće na roditelje.Ne radi se ovde samo o materijalnom (da ne ispadne da roditelji nasledstvom plaćaju za pažnju i brigu dece)-jednostavno radi se o podjednakom tretmanu dece.
a tek kad vidim da radjaju 3.e ili 4.to dete da bi imali sina....grrrrrrrrrrrr
Mislim da mene i brata roditelji vole podjednako, mada, on je mlađi 6 godina od mene, pa smo svi bolećivi prema njemu i dan danas.
 
Zli Inkvizitor:
Pa ta babuskera je crnogorka, zar ne?
Kliknite za proširenje...
Hercegovka.
A najveći fazon je što joj to moja svekrva uopšte ne zamera; kao sve je u redu, sve razume... Sad skoro je bila ostavinska rasprava, ona se odrekla svega, baš kao što joj je majka i htela. Verovatno bi i ona više volela sina; ali sva sreća nema ćerke - ima dva sina, i jednog unuka a sad je na putu i drugi unuk. I kaže da i voli što je okružena samo muškom decom:? Ali biće od mene i jedno žensko, kad-tad8-) :-D Pa da vidim kako je neće voleti:razz:
 
Ne mogu reći da moja mama nekog od nas dvoje voli više, ali sasvim sigurno je da sam joj ja bliža, privrženija i da je toga ne samo svesna, već je spremna i da glasno kaže.
Kad smo bili mlađi, tvrdila je da ćerku ne bi menjala "ni za 100 sinova", to misli i sad, ali se situacija malo izmenila nakon tatine smrti. Naime, relativno rano smo ostali bez njega, tako da se porodični ritam u mnogome izmenio.
I bez obzira na njene štoseve na temu muškaraca ("ma oni i kad se začnu, začnu se sa nekom falinkom" :lol: ), uzrokovane pričama o nepažljivim sinovima, daleko od toga da ne voli brata.
Inače, kada je snaja bila prvi put trudna, nas dve smo zdušno navijali za devojčicu... Za drugog smo znali da je dečak (što se meni i dopalo - nekako mi se čini da je za decu bolje kad su istog pola), ali sam tačno znala da se mama sve do rođenja nadala da je neka greška i da će, ipak, biti devojčica! :lol: I tačno sam, u trenutku kad je čula da je dečak, na njenom licu prepoznala razočarenje... Treba li da kažem koliko baka sad obožava obojicu?
Generalno, želimo mi ovo ili ono, ali kod normalnog sveta sve to dođe na svoje. I, što reče jedna moja prijateljica: "Ma... Kad ga rodiš tako ti je svejedno! Pitaš da li je sve u redu i presrećna si što ga imaš i što je tako!"
 
ja imam cerku i dva sina...i nije fraza podjednako ih volim...

ali mislim da je cinjenica da su sinovi vezaniji za majke...cerke su nekako samostalnije. i odatle ta predrasuda da majke vole vise sinove. jednostavno sinovi traze vise paznje, teze se odvajaju.... pa ih jos i mame malo razmaze....
cerke su od malena svoji ljudi....
 
Prvo dete mi je sin drugo cerka volim oboje ali priznajem sina malo vise tj mozda ne bi bilo tako da moja cerkica otvoreno vise ne pokazuje ljubav i privrženost prema ocu nego prema meni najviše voli da je tata nosi, hrani, presvlaci, igra sa njom kod mene je uvek placljiva i nervozna dok sin npr ne moze da zamisli nikog drugog pored sebe osim mene nisam zelela da bude tako ali jednostavno se desilo iako sam zaista jednaka prema deci nikad ih nisam odvajala moj muz takodje vidno vise voli cerku iako nece da mi prizna to uvek kaze to je tatina princeza sva je na mene a sin je na tebe original ahahaha e Boze mili
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

RužnaKoLopov
❤️Mame❤️
Odgovora
9
Pregleda
585
Masno-TkivoInViVo
M
Nina
Veštine koje današnja deca više ne znaju
Odgovora
5
Pregleda
398
Nemoguća Могућност
Nemoguća Могућност

Back
Top