MAME VIŠE VOLE SINOVE?

Ne.
Ja imam brata blizanca i nema šanse da je mama više volela; odnosno da više voli brata nego mene. Čak mislim da je za mene više vezana, više se razumemo, više pričamo, više se poveravamo jedna drugoj... I više brine za mene.
Ne kažem da mene više VOLI; ali nema šanse čak ni da je više vezana za brata, a kamoli da je reč o većoj ljubavi.

E, sad... Ako izuzetak čini pravilo, onda smo mi izuzetak:? Ali evo, javiće se mame koje imaju i ćeru i sina pa neka kažu.
 
Ja sam oduvek imala osecaj da mama vise voli mog brata. :roll: Dobro, shvatam da to nije tako ali da je bliskija i privrzenija njemu nego meni, to je istina. Ponekada mi je krivo zbog toga ali sta da se radi. On je dobrica sa kojim je lako, ja sam oduvek bila prgava. :roll:
 
Знам пар породица где је био такав случај ... сина дижу у небо, а кћерку гурају "под тепих"!
Сигурно да има доста таквих случајева где маме преферирају своје синове, али има и изузетака. Све је индивидуално.
 
Ja gde god vidim da je takva situacija u porodici javno negodujem . U stvari mrzim to isticanje muškog pola. Imam koleginicu (Crnogorka) kupi sok u tetrapaku i kad ćerka hoće da sipa sebi ova joj kaže: To pije Jovo, ti napravi sebi sirup :shock: , tako i za prvi paradajiz To voli Jovo, a ti voliš i kupus. Ja piydim od takvih stvari, a posebno kad žele da im se rodi sin, pa sin , pa sin..Uf...
 
Ne u mom slucaju!Ja moje obozavam podjednako!
Nju zato sto je zensko,milo i brbljivo,a njega zato sto smo uspeli da sve zvezde sa neba stavimo u njegove mile ,pametne oci koje su uvek nasmejane.
Mislim da ih volim najvise zbog toga sto su deca moje ljubavi i sto u njima prepoznajem njega!!!!!
 
Ne mogu da verujem koliko ima ljudi koji tako razmišljaju:shock:

Mene je ova priča tako zgranula, i tako mi je bila strašna; ali kad pročitam slične komentare i od ljudi 50-60 god. mlađih, užas! Elem; mojoj svekrvi je sad, relativno skoro umrla majka. Na samrtničkoj postelji joj je sedela ona i njen rođeni brat. Baba je samo pričala njemu - moj viteže, moj sine, moj nasledniče, krvi moje krvi i sl. Mislim, šta već babe od 90 god mogu da pričaju na samrti. Moja svekrva je pitala - a, šta sam ti ja? Ona je jedva udostojila pogleda i prezrivo rekla: Ti si tuđa kuća:!:
A pitajte ko joj je kuvao, ko ju je hranio, presvlačio i negovao kad više nije mogla da se pomeri... Na kraju je ostavila testament u kome kuću, zemlju i ostalu imovinu ostavlja tom sinu, koji nema porodicu, ni decu; a mojoj svekrvi i još jednoj ćerki (rođenoj, svekrvinoj sestri) od kojih ima i praunuke (!) - NIŠTA!!!
Mislim, sin je sin:shock: :? Čak i ako od njega nema naslednike. Meni je to stvarno nenormalno...

Ne mogu da zamislim da meni moja mama kaže - ti si tuđa kuća; umrla bih od tuge:-(

 
Da, da na tebe sam mislila. Hvala na odgovoru, utešan mi je obzirom da su ti deca tog uzrasta. Nisam baš nailazila na mnogo takvih mišljenja. Mame to negiraju, ali se obično odaju kroz dalju priču. Ja imam brata dosta mlađeg, i ta nesretna naklonjenost njemu-muškom nas sve ubi, čak je i njemu samom pomalo muka od toga. On se zeza pa kaže da ne treba da se ljutim što više voli njega, obzirom da zato više voli moju decu od njegove, što je tužna istina. Sreća da imam dve devojčice jer sam se plašila da ta patološka vezanost za muško detet ne bude nasledna! Ćao!
 
Ма нема шансе...воле подједнако...рецимо моја сестра је генијалац, разваљује факс, има занимања на 128 фронтова...

Једино је логично да су мушка деца мамама дража, као што су женска дража очевима...али то не значи да ако је неко дражи, да га више/мање воле...Ако Бог да, па будем имао ћерку...вероватно ће бити мезимче...:)

P.S. Е сад...има рецимо једна ствар на коју ми је управо швеца скренула пажњу. Кеви ни једна моја девојка није довољно добра...:-?
 
Ja imam starijeg brata i kad "udarim" jednu retrospektivu :) , dolazim do zakljucka da nije bilo pravila, sigurno je da nas roditelji podjednako vole. Naime, kako smo odrastali , tako su nam se odnosi menjali -> u jednom periodu zivota smo se vise slagali sa jednim roditeljem ( jednostavno, bolje smo se razumeli ), dok u drugom sa onim drugim.
 
U ljubavi postoje ogranicenja, nazalost i zato se javljaju takve razlike medju decom. To je po meni najprimitivniji oblik ljubavi.Verovatno se javlja kod onih koji se nimalo ne trude da prevazidju ta ogranicenja i to se tice ljubavi ne mogu da dobace dalje od kucnog praga.Nactu, predivno je sto tako lepo govoris o ocu svoje dece.
 
cvukut:
Da, da na tebe sam mislila. Hvala na odgovoru, utešan mi je obzirom da su ti deca tog uzrasta. Nisam baš nailazila na mnogo takvih mišljenja. Mame to negiraju, ali se obično odaju kroz dalju priču. Ja imam brata dosta mlađeg, i ta nesretna naklonjenost njemu-muškom nas sve ubi, čak je i njemu samom pomalo muka od toga. On se zeza pa kaže da ne treba da se ljutim što više voli njega, obzirom da zato više voli moju decu od njegove, što je tužna istina. Sreća da imam dve devojčice jer sam se plašila da ta patološka vezanost za muško detet ne bude nasledna! Ćao!
Kliknite za proširenje...



Ista prica!I moja mama ima dvoje dece ,narocito brata!
I ja sam se plasila naslednog faktora ,ali izgleda na srecu da se to ne nasledjuje,pa tako ja moje volim bez ogranicenja i bez obzira na pol!!Pozdrav svima....
 
Zanimljivo, kod mene je baš ta klasična situacija. Ćale se nešto vezuje za mene, a mama za brata. I to ne poprima neke zabirnjavajuće razmere, ali se ponekad baš primeti. Recimo, meni se neke stvari, koje se bratu praštaju, nikako ne mogu oprostiti... Niti dozvoliti. To me veoma nervira.

A što se tiče forsiranja muškog deteta, to vam je, bre, druga tema, otvorite je, što da ne?
Imam ja nekog bapca, ima sad oko 95 godina, tu negde... Inače je slatkorečiva, ali koje to samo prideve nalazi za ženske bebe :shock:
A najgore je što je toliko matora, pa svi moraju da budu fini prema njoj :roll:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top