obećani tekst
Blic Žena, od prošle nedelje
Važno je biti optimista
Oko 30 odsto populacije tvrdi da je "veoma srećno". Na osnovu čega? Da bi to dokučili, istraživači su proučavali po čemu se razlikuju "veoma srećni" od ostalih ljudi i došli do otrkrića koje ih je prilično iznenadilo: oni nisu ni naročito bogati, ni naročito lepi, pa čak ni posebni inteligentni, ne žive raskošno, nisu bogzna koliko popularni, a ni moćni.Sreća dakle, ne zavisi od tih faktora.
Po Kenu Šeldonu s Univerziteta Misuri - Kolumbija, za sreću su neophodni NEZAVISNOST, KOMPETENTNOST, SAMOPOUZDANJE I FINI ODNOSI s drugim ljudima. Tim faktorima Ed Diner, s Univerziteta Ilionis u Urbani-Šampanju, dodaje i EKSTROVERTNOST, POSAO KOJI SE VOLI, I STIMULATIVNE LIČNE CILJEVE. Ovi rekviziti su, sa svoje strane, vezani za dva osnovna sastojka - optimizam i samopoštovanje.
Ali, zašto je važno da se bude optimista? "Zato što optimizam omogućuje da se reaguje na probleme, da se uporno traži rešenje, da se čini sve kako bi se prepreke prevazišle", kaže psiholog Đan Vitorio Kaprara.
Pesimizam nije urođen
Optimizam pretvara izazove u prilike, a pesimizam u - zamke. To je otkrio Martin Seligman koji već 30 godina proučava optimizam - on nije urošen, već se uči. "To je način razmišljanja koji usvajamo u ranom detinjstvu i adolescenciji", kaže ovaj naučnik. "Ono što nam se događa objašnjavamo sebi na osnovu toga kako doživljavamo svoje mesto u svetu. Ako smo optimisti, mislimo d avredimo i da zaslužujemo da budemo nagrađeni; ako smo pesimisti, verujemo da smo bezvredni i da ne zaslužujemo ništa". Razlika je bitna.
Za optimiste, svaki uspeh je:
LIČAN (prositiče iz mojih sposobnosti i potvrđuje d amogu da se uhvatim u koštac sa stvarnošću)
SVEOBUHVATAN (njegove posledice su dalekosežne i pozitivno će se odraziti na sve ostalo)
PERMANENTAN (ponoviće se, pošto su moje sposobnsoti predusov za to)
S druge strane,
NEUSPEH:
nije ličan (to je - greška u koracima uslovljena spletom okolnosti)
ograničen je (neće se odraziti na ostale stvari u mom životu)
slučajan je (neće se ponoviti u budućnosti)
Samopoštovanje donosi uspeh
Pesimisti, međutim, potcenjuju posledice uspeha, podvlače da je to samo izuzetak i precenjuju značaj povoljnih okolnosti.
Seligman, koji je i sam bio pesimista, razvio je metod koji mu pomaće d aodagna pogrešne misli. Taj metod sada promoviše kao metod za učenje optimizma. Jedan od simptoma pesimizma može da bude loš uspeh u nečemu. Najbolji način da se ovo prevaziđe je da se svaki neupeg posmatra kao - incident. To će u njemu izazvati želju da se što pre uhvati u koštac sa sledećim izazovom.
Druga važna stvar je - samopoštovanje., način na koji doživlajvamo sebe, a ocena koja iz toga proističe od ključnog je značaja za našu psihičku ravnotežu. Kada je ta ocena pozitivna, mi smo efikasni i ne prezamo da se uhvatimo u koštacsa teškoćama. Međutim, ankete pokazuju da bi čak 90 odsto ljudi volelo da su sigurniji u sebe.
A šta je sa ostalim sitnicama kojima treba oplemeniti život da bismo dosegli sreću?
Po Kenu Šeldonu, treba sebi da postavimo ciljeve i da ih dosegnemo.
On upozorava: nema sreće u ostvarivanju ciljeva koje nismo sami zacrtali ili koji proističu iz osećanja straha ili krivice ili društvenog pritiska.
Izbegavajte uopštene ciljeve, oni su nedostižni. Najveće zadovoljstvo šružaju konkretni ciljevi, u stilu "da dobijem peticu iz matematike" ili da "svakog jutra dđogiram po jedan sat".
EtoC
Ovo je moj utisak nedelje: ako nisi dovoljno izmrcvaren, samosažaljiv i jopš si optimista, ili si lud, ili glup....
