Malo se zna o austrougarskim logorima za Srbe

[Nina]

Rat koji je Austro-Ugarska povela 1914. godine protiv Srbije, nije bio samo rat protiv Kraljevine Srbije, već i protiv srpskog naroda u celini i da se ti prostori koje je okupirala Austro-Ugarska očiste od Srba koji su tu živeli vekovima.

Bečki dvor je po otpočinjanju rata sa Srbijom počeo da otvara namenske koncentracione logore za Srbe. Prvi koncetracioni logori u Evropi delo su Austro-Ugara, a njihove žrtve su bile isključivo Srbi.

Na prostoru Austrougarske za vreme Prvog svetskog rata bilo je oko 300 logora za Srbe, a najozloglašeniji bili su: Arada, Doboja, Neđmeđera, Nežidera, Boldogasonja, Šopronjeka, Mauthauzena, Ašaha na Dunavu, Jandrihovice, Braunau. Procene su da je u austrougarskim logorima bilo zatvoreno oko 240.000 Srba, a ubijeno ili umrlo oko 65.000, ima izvora i da je stradalo oko 200.000 Srba.

Tragično je što samo u Doboju postoji spomenik o stradalim Srbima, za druga stradalaštva i logore nema spomenika ili nekih obeležja kojima država Srbija obeležava ova mesta stradanja Srba. Logor u Doboju osnovan je krajem decembra 1915. godine. U njemu je bilo zatočeno oko 46.000 Srba.
U logoru je ubijeno oko 12.000 Srba, a preminulo je oko 700 dece.

Spomen obeležje u Doboju

(b92-istorija)

 

[Nina]

U vreme komunističke vlasti ova stratišta su bila skoro zaboravljena i zabranjivano je da se piše o njima. O ovim stratištima skoro da nema ništa u udžbenicima istorije ni danas.

Dr Josip Škarić svjedočio je: Kada sam kao ljekar upozorio komandanta logora (austrougarskog oficira)… da se oboljelima od teških crijevnih bolesti daje kao hrana isključivo isključivo suha hrana, taj gospodin mi je jednostavno odgovorio: „Ja, pa šta ćemo. U istoriji se dešava da neke nacije nestaju, a druge se dižu… pa šta se može protiv toga činiti, da ovog puta nestane srpske nacije.“ Dušan Paravac, Dobojski logor: hronika o austrougarskom logoru interniraca u Doboju 1915-1917, Doboj 2002. str. 47.

Logor Aradska tvrđava se nalazi u gradu Aradu, današnja Rumunija. U Aradskoj tvrđavi je 1914. godine po nalogu austrougarskih vlasti osnovan logor, koji je namenjen za Srbe prognane sa prostora Bosne i Hercegovine, Kraljevine Srbije i ostalih srpskih krajeva. Srbi su u ovom logoru prolazili kroz teška mučenja. U logoru je mučenički stradalo preko 4.300 Srba (najviše iz Sarajeva i cele Bosne i Hercegovine, Srema, Braničeva). Danas je ostala tvrđava, grad mrtvih Srba.

Logor Nežider u blizini Beča bio je koncentracioni logor. Tu su najviše zatvarani Srbi. U njemu je bilo zatvoreno oko 15000 Srba a stradalo je oko 10000.

Srbsko vojničko groblje u Jindrihovicama je, posle Zejtinlika u Solunu, najveće srbsko vojničko groblje!
To je mesto stradanja srpskih zarobljenika za vreme Prvog svetskog rata, za vreme Austrougarske.
Spomen kosturnica u Jindrihovicama nalazi se u Češkoj, tamo se nalaze posmrtni ostaci 7 100 Srba.

Na spomen ploči piše: „ovde počiva 7100 Jugoslovena“ ( umesto da piše "ovde počiva 7100 Srba)

link