Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.604
Размишљајући о томе колико је Мркаљ писао да ја бесмислене километарске постове пискарам, бејах инспирисан да мало одем у смеру хисторијског фантазирања. Хајде мало да размислимо о једној интересантној ситуацији шта би било кад би било.
Замислите сценарио у којој Драгутинов син Стефан Владислав, као кандидат са највише по рођењу права на престо Св. Иштвана, успе да се избори са својим противницима и - што милом, склапајући споразуме тако што поставља на позицију бана Хрватске или Славоније, а што силом, успе да се избори за позицију наследника краља Андрије III Млечанина, прихватајући папу и уз чврсту подршку Римокатоличке цркве, одричићи се шизме. И не само то, већ успева да Милутинову лозу порази и избори се за остварење Дежевског споразума, чиме долази на чело и у Српском краљевству, а до тада већ влада свим земљама од Истре (Далмација, Босна,...).
Која би била судбина Немањићке империје, која би остварила најшире замисли угарских краљевских летописаца и династичких легенди Арпадовог рода (Gesta Regum Hungarorum)? Како би ишла даља историја угарско-српске династије која би по територијалним опсезима и расположивој војној снази могла се мерити са једном Енглеском и Француском? Која европска принзеца би била жена краља Ладислауса I од Немање? Да ли би столица Св. Стефана, уз католичко вероисповедање, добро послужила као одскочна даска за даље ширење династије Немањића по централној и источној Европи? Који такмаци би били којим положајима задовољени (Карло Роберт и други)? Како би било решено неминовно отворено црквено питање у земљи и да ли би то били главни шавци по којима би после смрти јаког владара таква државна заједница пукла, или би Срби опстали живећи као православни Источни Словени у пољско-литванској држави нешто доцније, после Кревске уније? Да ли би специфични положај Цркве у Угарској, који је доцније и послужио као основа за Привилегије 1690. године, као и верску толеранцију шизматика почетком XV столећа, створио услове за одређени католичко-православни синедрион?
Замислите сценарио у којој Драгутинов син Стефан Владислав, као кандидат са највише по рођењу права на престо Св. Иштвана, успе да се избори са својим противницима и - што милом, склапајући споразуме тако што поставља на позицију бана Хрватске или Славоније, а што силом, успе да се избори за позицију наследника краља Андрије III Млечанина, прихватајући папу и уз чврсту подршку Римокатоличке цркве, одричићи се шизме. И не само то, већ успева да Милутинову лозу порази и избори се за остварење Дежевског споразума, чиме долази на чело и у Српском краљевству, а до тада већ влада свим земљама од Истре (Далмација, Босна,...).

Која би била судбина Немањићке империје, која би остварила најшире замисли угарских краљевских летописаца и династичких легенди Арпадовог рода (Gesta Regum Hungarorum)? Како би ишла даља историја угарско-српске династије која би по територијалним опсезима и расположивој војној снази могла се мерити са једном Енглеском и Француском? Која европска принзеца би била жена краља Ладислауса I од Немање? Да ли би столица Св. Стефана, уз католичко вероисповедање, добро послужила као одскочна даска за даље ширење династије Немањића по централној и источној Европи? Који такмаци би били којим положајима задовољени (Карло Роберт и други)? Како би било решено неминовно отворено црквено питање у земљи и да ли би то били главни шавци по којима би после смрти јаког владара таква државна заједница пукла, или би Срби опстали живећи као православни Источни Словени у пољско-литванској држави нешто доцније, после Кревске уније? Да ли би специфични положај Цркве у Угарској, који је доцније и послужио као основа за Привилегије 1690. године, као и верску толеранцију шизматика почетком XV столећа, створио услове за одређени католичко-православни синедрион?

Poslednja izmena: