Mali virtuelni klub pesnika

  • Začetnik teme Začetnik teme BAUK
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Kurjaci me jedu iznutra
i imam četiri lakta
Isijavaju njihovi pohlepni urlici
kroz moj uobičajeni pogled,
ne vidite li?
Oštre nokte i zube
o drveće u meni kome je
tako dugo trebalo da olista,
a Hrast tu ne može ništa:
sedi polako.
Dobar dan,
moje ime je Ranjena.
 
Odgovor na Iskrenu pjesmu

Suze su moje davno usahle
Na mjestu gdje su nade stale
Ipak je nebo danas htjelo
Da izlije dve-tri na tvoje rame.

Ne plači nebo, nije mi ništa
Mogu to da trpim stojeći
Sutra ću mrenu drugu navući
Radujući se svojoj sreći
.
Reći ćeš mi da me voliš
I ja ću vjerovati tvojoj riječi
Tako se lakše iz mašte plovi
U stvarnost koja protivriječi.

Na nebu će opet sunce da žari
I ja ću veselo uz tebe da bivam
A vulkan u meni što se gasi
Na poraz moj je pomalo kivan.
 
Danas mi je ponestalo snage
za more i miris borovine
i analiziranu kartu
sa umetnutim putevima
docrtanim brdima i zelenim uvalama
Kovertirano i adresirano
na cudno uho odzvanja,
slucajno zalutalo
Razmisljacu o tome
sutra
jer za slucaj da ostane
u ovome danas,
volsebno ce se preimenovati
u predatora trenutka
i istrosice se za ono
sto tek treba da sledi
 
Poslednja izmena:
BAUK:
Ne verujem
da mi je ovo
prvi zivot s tobom,
sve mi je isuvise poznato
da bi bilo prvi put.
Sve tvoje postupke
unapred znam.
Znam unapred
sta ces i kad slagati,
cim ces me obradovati,
kad ces zaplakati,
kad ces mi u
zagrljaj pasti.

Sve sam ovo vec
s tobom prosao,
tebe voleo
i jedan zivot
s tobom
proziveo.

Ipak smo se negde
ranije sreli,
na nekom drugom mestu,
u neko drugo vreme,
u nekom drugom svetu.
Ipak si ti i pre ovog
bila moja.
Isto smo se
kao i sad
voleli
i nikad se nismo
ni rastajali.
Kliknite za proširenje...

pjesma je oh ljubavna
 
Ćutao si pred vukovima
kao i ja
porazio ih tišinom
Naučim li nešto od tebe
darujući ti nepostojeće
znaćemo da pluća i oči
okružimo vatrom.
Ne pričam ti,
ne znam da li već znaš da sam luda.
Ne pričam ti,
iznenadjuje me zbunjenost.
Ne pričam ti,
još uvek znam da se plašim.
Ti si lutalica na Mesecu!
Ali videla sam
kada si pokazao na malo Mesečeve prašine
na mojim patikama i marami
Susreli smo vukove sa istih planina
I da, i dalje želim dodire tvojih vuna
u ovim čudnim vodama.
 
Ljubav je beskonacno,
bezoblicno,
crveno ili belo,
ili bezbojno,
stihijska nota
koja se vremenom razvija u simfoniju.
Kada tako naraste
ona se deli
Kada tako naraste
ona se nudi i drugima
Volim i tebe i tebe
Podelila sam je na dva
moj nacin mnozenja
njome je pun kanistar sopstva
Volim i tebe i tebe
i vi se znate
i uzivate u tome,
i mamite mi osmehe
i uzimate malo
a mnogo toga jos ima...

Dajem i tebi i tebi
Svraticu na pumpu krajputasicu
na dopunu blagosti
jer gejzir se nazire
u ove tople dane
a ja bih ga rado odlozila
 
Poslednja izmena:
Osecas Ti
da moj si omiljeni lik
ne razumem zasto
sumnjas na javi
Iskrena da budem
gledala sam kako me varas u snu
kroz procep na vratima od druge sobe
Progutala knedlu
i zagrlila jastuk
nisam pozelela da odagnam sliku
pozelela sam da ponosno odkoracam u dvoriste
zamka
Misticna scenografija je jer ne zelimo da znamo!

A sada budi dobar i reci mi koje cizmice da kupim:
zelene ili jarko zute?
 
U ovoj sumi
hiljade nakrivljenih drveca
se klate
i samo na korak su od iscasenja
Zglobni primerci savrsene nam prirode

U ovoj sumi
na hiljade pupoljaka
se otvara i zatvara
zakonom sunca i prezivljavanja
Sarenilo i krhkost, snaga postojeca

Mi setamo
tom istom sumom
udisemo kreativnost i sklad
savrsenog nesavrsenstva
i obecavamo da cemo ga naslikati
kad - tad
ali slika se gubi cim zaronimo u gLad
 
laudanum:
U ovoj sumi
hiljade nakrivljenih drveca
se klate
i samo na korak su od iscasenja
Zglobni primerci savrsene nam prirode

U ovoj sumi
na hiljade pupoljaka
se otvara i zatvara
zakonom sunca i prezivljavanja
Sarenilo i krhkost, snaga postojeca

Mi setamo
tom istom sumom
udisemo kreativnost i sklad
savrsenog nesavrsenstva
i obecavamo da cemo ga naslikati
kad - tad
ali slika se gubi cim zaronimo u gLad
Kliknite za proširenje...

Svidja mi se... Baš...
 
Spušta se tako najlakša prozračna tišina
da bi mirno zvonila u ušima
odbijajući se lagano o prozore.
Jutro joj je omiljeni deo dana
i tada najjače vuče konopce
privezane za zvona virova misli.
Tiho i polako dodje
i isto tako i odlazi,
krhka i nesposobna da rani,
samo da izleči,
osvetli,
podari stvaranje i
ljubi snovima.
Nosi lik pesme
i voli kad joj sanjari prolaze prstima
kroz kosu koja šušti svetovima.
Vidite li je pre mene,
naklonite se njenoj kopreni od silueta još nerodjenih reči
i recite joj
da su joj uvek namešteni zeleni jastuci od oblaka
u mojim kovrdžama.
 
Znam te...rekao si
"Krpice ću ti pocepati
a lutkama pokidati glave
ženom ću te učiniti,
štene jedno".
Doneo si pticu na ramenu
i šešir pun zečeva,
uz osmeh
najlepše si pesme
pred moje noge prosuo.
Sećam se...
šav na kaputu
bio je nakrivo prošiven
na tvojim leđima
a put pred tobom prav
sveže asvaltiran.
 
Evo sad će iz inata da jedem ludu govedinu jer svakako ću jednom dva metra pod ledinu.

Napit ću se pobit ću se jer me boli ***** za zlatnu sredinu jer svejedno ću jednom dva metra pod ledinu.

I ne marim za to ko mi sada kara moju nesuđenu ljubav jedinu jer prije ili kasnije ja moram dva metra pod ledinu.

A kada zadnji put izdahnem novi ću smisao da pronađem.

Tjelo će moje dva metra pod ledinu a duša Bogu na istinu.
 
To će nas ubiti
dokrajčiti
raskomadati
ta jačina susreta
sudara
isprekidanog disanja
zaslepljujuće svetlosti
koju mogu da sačine samo
one dve
koje se prelamaju u istim ogledalima
iste i različite
teku
jedna ka drugoj.
I to nas
vaja
slika
ispeva
izatka
rodi nas u vodi misli
ispod šume nadahnuća
i zbog svega toga
spreman si.
Spremna sam.
Još odavno.
Jer, takvi smo
od stvaranja trenutka.
U svim trenucima stvaranja.
U njima naročito.
Umiraćemo u slatkoći velova i lanaca smrti
da bi odmah zatim okusili
rodjenje.
Jer tim razdraganim strmoglavim letenjem ka
sudarima naših jedinih, krhkih
planeta
dobili smo
otvorene karte za beskonačnost.
Krajeve bez kraja
u njihovim krajnostima.
I palčeve Svemira,
da se na njihovim ljuljaškama
zaljuljamo
kad god želimo
pa da se sa njihovih dasaka
koje ne trule
otisnemo u Večnost.
Baš kao ona dva
naizgled tanka
zračka svetlosti.
 
Vuče, rođače, hromost te krasi!
Urlike progutane u seme svoje skrivaš,
Sirijusom očnjake bele pokrivaš.

Na tela kožu tvoju stavljaju Rasi.

Šiklja i prska voda nebeska
u zvezdane utrobe nezasitih majki,
ostavljajući tragove božanskoga peska –
zlatna budućnost pred očima bljeska!

Na zemlju je kanulo još milion nerođenih bajki...

Mesec mi krvlju ispisuje ime.
Strašću se mojom neumorno igra,
stvarajuć’ u meni oseke i plime.

Višnjama zrelim usta su puna.

Čujem ga, jeca:
„Kraljice, ženo, deca su tvoja kruna!“

Utroba gori, traži i iska,
uzdasi trepere posteljinom kao struna.
Vuk stari i mlada Dzviska –
u izgužvanoj svili ljubavna vriska...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top