Mali virtuelni klub pesnika

  • Začetnik teme Začetnik teme BAUK
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
RUSKI ROMANS


Senima I. V. J.



Noć je tiha. Vetar ne uzdiše.
Pesma setna u krošnjama drema.
Već je znano: s nama su najviše
oni kojih na tom svetu nema.

Misli daju da ih seta slama
bića tog što i jeste i nije.
Njegovoga srca gorka tama
ne dade mu zoru da ispije.

Tek sad čujem reči što prozbori
u života još paklenoj studi.
Svoju tugu ne hte da sagori,
u strpljive udomi je grudi.

Mada ne hte poezije dara,
odričuć se njenoga dodira,
protkala ga ta tanana lira,
iskra reči vatru stiha stvara.

Noć je tiha, vetar ne uzdiše,
al ja ipak čujem uzdisaje.
Onaj kojeg davno nema više
uporno bez postojanja traje.
 
U vreme opšteg nevremena
kad sati su sporiji od umiranja kamena
odjednom
neshvatljivo
odlučila sam da postanem prijatelj sa olujom.

Prezrele su me trave
opominjao pepeo
savetovao hrast
da ne radim to
opasno je
nerazumno je
vikali su
šaptali
ni majku nisam čula
ni Boga koji je jecao
ne, nisam
nije bilo ničega
nikoga
sem te ogromne želje
da se dvojedinim sa njom

Oluja ima svoje principe
zahteve duha
potrebe tela
i nema osećaj za prijatelje
ni da sasluša moju priču
a najmanje da opazi moju tugu

Tako su mi govorili
i ja sam zaboravljala

Ništa mi više nije bilo važno
ni njegova neuramljena slika
ni muzika za stolom
ni nepopijeni čajevi
ni to prokleto drvo
a najmanje hoće li me pamtiti
kada ode

Jer odlazila sam prva ja
a da to niko znao nije.

I oluja me je čekala
ćudljivo
ćutljivo
bez želje da stane
bez želje da plane
jednostavno čekala
kao što se čeka voz
ili zeleno za pešake
ili prodavac dinja
ili račun za snove

Kao što se čeka prijatelj.

Sve sam joj priznala
da ga i dalje volim
da i dalje praznujem
da sam i dalje njegov upitnik
i grub je kad sam ranjiva
i nije ranjiv kad sam gruba
a ranjiva sam kao začeće
i gruba kao majčinstvo
da je nevreme iskrenije nego vreme
jer ipak prođe
da imam olovo na mestu mozga
i svemir na mestu srca
i biće strašno kada dođem do granica
jer će bezraničnost ludeti
i patiti... i žaliti
zbog svih neizlečenih nemira
i rekla sam da imam ključ
ali ne i vrata
i ne znam kako se vraća nazad
kad se uđe u njen dom
i ne znam bih li se vraćala na staro
i ne znam ni što sam došla
kad mi je krv ostala tamo

Ona me je slušala
stegnutih nerava
zamućenih zenica
praskovito
a najtiše na svetu
Slušala, slušala...
pa otišla

Opet sam ostala
sa onim nezgodnim delom sebe
potpuno sama
sred čitave te goruće zemlje.
I taman da dođem
pred Boga
pred majku
pred travu, pepeo i hrast
da priznam uz najdublji očaj
da su bili u pravu
i da oluja nikada ne može biti prijatelj
kad odjednom
neshvatljivo

neki su glasovi izgovarali moje ime
čarobno i nežno...

Podigla sam glavu
i videla stravičan prizor:

iz srneće duše olujine
tekle su
nezaustavivo i hitro
kao kamen teške suze...

Bila je jedini prijatelj
koji je isplakao moju bol...
 
Poslednja izmena:
Majmun mi sedi na ramenu
i baš sam ga zavolela:
ćuti i ponekad se smeje
i nigde ne odlazi.
Ponekad zaboravim na njegovo prisustvo
pa me ne drži mesto
ali on postane vidljiv već u prvoj šumi
i osmehnem se.
Srećna sam u zelenoj vodi,
visim sa najviših grana,
plezim se ispravljenima,
stalno nosim dvogled oko vrata
i čujem pesme tišine.

Igramo baćatu večeras?
 
Evo nesto veselo.....

Kad crtas crno, ja vidim belo
tebi je tuzno sto meni veselo
kad ti je hladno oko mene vrelo
tebi je deo sto meni celo.
Kad mi se sedi ti bi se setao
meni je labud sto tebi petao
ja bih pravo kad ti bi skretao
ja bih uvenula dok ti bi cvetao.
Kad zelim film ti hoces pesme
kad nesto trazim tebi se ne sme
meni do vina tebi do cesme
ti volis mace ja tigrove besne.
I sta smo onda ti i ja
sta je to sto nas ne razdvaja,
sta smo onda ja i ti,
samo dve srecne suprotnosti.....
 
Ne da mi se u poslednje vreme
da napišem srećnu pesmu.
Sav moj optimizam
prelazi u drugi plan.
Kako bih samo htela
tvoju i moju tišinu isprepletane
u nekim danima što su nam ostali
tajne, jake i neizbežne.

Sve je sasvim jednostavno, kažem.

Bežim i bežiš,
i sve je tako čudno
da se ne može progutati
Glas je počeo da mi drhti
Počeo si da ponavljaš rečenice
A i ona jedna osmina mene
je lomna i nestalna.
Otopila sam neke staklene zidove,
ne znam da li namerno.

Sve je tako jednostavno...

Izgleda da sam ti dala svoju pesmu.
Hoćeš li umeti da mi je vratiš,
nepovredjenu?
U stvari, ne...
Nema veze, zadrži je.
Bocni je spontanošću
da proveriš nije li zaboravila pokrete.
Ili ipak samo mi
nismo jednostavni?

Dobijam... Zbog tvojih boja.
 
GDE NEMA...

Gde nema dana nema ni noći,
Gde nema zime nema ni leta,
Gde nema vatre nema ni dima,
Gde nema korena nema ni cveta.

Gde nema sunca nema ni neba,
Gde nema kiše nema ni duge,
Gde nema osmeha nema ni suza,
Gde nema sreće nama ni tuge.

Gde nema ptice nema ni cvrkuta,
Gde nema princeze nema ni bajke,
Gde nema drveta nema ni krošnje,
Gde nema deteta nema ni majke.

Gde nema istine nema ni laži,
Gde nema crnog nema ni belog,
Gde nema boga nema ni vere,
Gde nema dela nema ni celog.

Gde nema kuće nema ni krova,
Gde nema dobra nema ni zla,
Gde nema ljubavi nema ni mržnje,
A gde si ti tu nisam ja.
 
ZAČELO


za S. U.


kuda da odem posle ovog sna?
B. Miljković


O, drvo, prošlo je svo vreme
u traženju korena što se zaturio
i zato sad tražim nadoknadu svetu
kome plamen još ničim nije naudio.

Zaželeh da Te pripitomim,
da mi noć odobrovoljiš ovu,
zenicom svojom da mi zasadi
razboritost nemišljenu, novu.

Hoću li glas vatre čuti posle ove noći,
da li će mi se moći odazvati,
i mesto mene porediti reč s njenom moći,
ako je isto pevati i umirati?

Oprosti, drvo, što svetlost Te kuša,
jer to su oči u kojima živeh
i koje ću pre dana ostaviti Tebi
da ih otvoriš za budući greh.

Izvini što krv sve jače svetluca
i izmišlja ko svitac puta dva.
Uprkos što mu ne slutim poreklo
ja ipak znam kuda posle ovog sna.
 
Dugo smo ćutali u narandžastoj sobi
u polumraku zabludelih fotelja
i abažurom prigušenih lampi...

Tišina nam graške znoja u dlanovima drobi.
Ljubav je ova od svih ljubavi i crnja i belja.

Neizgovorene reči i pregršt ludačkih želja
što se na ivice požutelih ramova hvataju
i kroz noć, kroz snove odzvanjaju...

Onda se uz tebe privijem da malo plačem
i da onjušim tvoj levi, ispeglani rever,
na kom konjanik sneni zamahuje mačem.

Suze pobegoše negde daleko - na sever...

Tada namirišem Mesec što ti u grudima spava
i vrele zvezde što se na ramenima meškolje -
mirišu kao žuta, letnja, pokošena trava...

Ja sam jedino biće koje boluje od Mesecobolje.
 
Ognjena Mala...:
Dugo smo ćutali u narandžastoj sobi
u polumraku zabludelih fotelja
i abažurom prigušenih lampi...

Tišina nam graške znoja u dlanovima drobi.
Ljubav je ova od svih ljubavi i crnja i belja.

Neizgovorene reči i pregršt ludačkih želja
što se na ivice požutelih ramova hvataju
i kroz noć, kroz snove odzvanjaju...

Onda se uz tebe privijem da malo plačem
i da onjušim tvoj levi, ispeglani rever,
na kom konjanik sneni zamahuje mačem.

Suze pobegoše negde daleko - na sever...

Tada namirišem Mesec što ti u grudima spava
i vrele zvezde što se na ramenima meškolje -
mirišu kao žuta, letnja, pokošena trava...

Ja sam jedino biće koje boluje od Mesecobolje.
Kliknite za proširenje...


:worth::worth::worth::worth::worth::worth:

MOJE APSOLUTNO DIVLJENJE!!!
 
Tvoja cvetna košulja
akvarel košulja
smeje se i
raduje me tako smešna i nasmejana
kao što me prijatno iznenadjuju osobine pustinjaka
koje otkrivaš u sunčanim večernjim satima.
I dugme na njoj mi se smeje, vidi!
Baš ću ga zagolicati...
I ono iznad njega, a i ono ispod...
Zasladjenim i nasmejanim iznenadjenjima
nikad kraja.
Sve moguće šećere bere tvoja košulja.

:)
 
Otkad je Sunca zalazak
Nebom prostrijelio
Vrhove snuždenih gora
Omesecoslovio
Prekrajam međe spokoja
U svadbonosnoj tišini
Zagubim se
Pa ne kažem glasno

Zini
Ki’ni
Opčini...


Kad ljeti horizont
Vitičasto iščili
Kad zabušava vjetar
I do fijuka mu nije
Nekako po staklu
Kristale na’vatam
Dok čujem ili prozborim
— Izvini
Ne, to od prehlade nije

Zini
Ki’ni
Opčini...


Kraju se krajevi nakaleme
Počeci skiče od kasnoće
Luna SoleYU
(Ne čudi me)
Vitla
I razliježe se po dolini
Od Kupidona do Radona

Zini
Ki’ni
Opčini...


U kutijici s diplomskog
Okov drema
Plavo na roze špikuje San
Desa se sprema
Desa bi mogla
Jezikom da mi osvešta dlan
Uh, tetkaste čini...

Skini
Vini
Ošini!
 
Болујем од лунопрца,
због уштапа грло грца,
а на нос ми пиво штрца,
па ми се и штуца.

Пун месече шта је теби,
`ајде мало се одјеби,
много нас се, бре, ождреби,
а џокали не би.

Ал` у време луносврба,
к`о камили дупла грба,
нарасте нам пивска трба,
тоалетна журба...

Еј, тепсијо глеђосана,
посрала те црна врана,
локање ти наше храна,
како ћу до стана...
 
klinac4:
Болујем од лунопрца,
због уштапа грло грца,
а на нос ми пиво штрца,
па ми се и штуца.

Пун месече шта је теби,
`ајде мало се одјеби,
много нас се, бре, ождреби,
а џокали не би.

Ал` у време луносврба,
к`о камили дупла грба,
нарасте нам пивска трба,
тоалетна журба...

Еј, тепсијо глеђосана,
посрала те црна врана,
локање ти наше храна,
како ћу до стана...
Kliknite za proširenje...

rural extrim scene!!!:ok:
 
PhoEnix16, kud bi Sunce bez Meseca i njegove lepote? Suncobolje, Mesecobolje, Lunosvrbi ( Klinac4 :super: ) i ostala čudesa ognjevito (grčevito) me grle...

Gdine R, PIHtije se ne proizvode na ovoj adresi. :mrgreen:

Kraju se krajevi nakaleme
Počeci skiče od kasnoće
Luna SoleYU
(Ne čudi me)
Vitla
I razliježe se po dolini
Od Kupidona do Radona.

Proslavi se Niška banja sa sve Radonom, Kupidonom i toplom vodom. ;)
Desa je dzverka koja bi mogla da zine, ki'ne i opčini. Ali, teško da su čini skidljive, jer Desa je amater stari. Protivbasmu je pojela (od muke i gladi).

Sokolice, umi(J)lice! Poderi pozivnicu, otkaži večeru, prevari Meseca odlazeći da se počešljaš u nekom zaključanom autu. I ne daj se! :D
Što se R-ovog pronalaženja Dese tiče - nije on pronašao Nju, nego Ona njega. DEStiny je to!
 
Poslednja izmena:
... Kristalna jezera su presušila
u tvom oku
koje je nekada bilo
nemirno kao
granje pod naletom snažnog vetra.
Koje je nakada
bilo slobodno kao
talasi uzburkanog mora.
Tvoje oko
koje je nekada
zračilo večitim sjajem
sada je ostalo
nemo i beživotno,
mračno,
kao srce pod stegama gorkog kajanja.
Tvoje se oko
nikada više neće
otvoriti...
:(
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top