Mali virtuelni klub pesnika

  • Začetnik teme Začetnik teme BAUK
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Eto kažu da te je teško stvoriti,
a samo treba tiho zboriti
i ti ćeš sama doći kao i uvek
pesmo moja.
Nekad si poletna, vesela i mila
a nekad nosiš svu tugu ovoga sveta u sebi.
Ja sve što imah dadoh ljudima
a tebe dadoh sebi.
Ko koga stvara pitaju me ljudi,
ti si ko izvor voda što se sama budi.
Neko zna da priča, neko da peva
al svi znaju da pesma živi, da nas nežnosti uči,
da kaže šta nas muči i šta raduje.
Pesme pišu pesnici, oni što tihuju
Što Gospoda poznaju...

Mimoza Subotica
 
" Bilo je to u doba martovskih ida
svi su plakali zbog Meseca
izlazili iz pećina
tražili male znakove
Pogrebne komete
starice
mačke u žbunovima
Bili su dani kad ljudi u strahu
osnovaše prvo bratstvo
a gladni izmisliše reč
Milosrđe
Te noći
On se vratio
raščupan i narogušen
Još je svetlelo
oko vrhova njegovih prstiju
od gromova
koje je bacao na polja
On se vratio
Logičan kao kamen
podjednako tako gust
Reče
Zaboravićeš
sada
Sve čemu su te naučili
i skočićeš u mrak "
 
evo me kako koracam po mesecu
opijumski udarac za starog luzera
odskacem od mase koja place za mrtvima
plakacu i ja kad dodje vreme
a mozda i necu
ne interesuju me tvoje price
i tvoj ukus
tvoji pokreti su kontrolisani kao i moji
ponekad igram sam u sobi kao manijak
fali mi partner za ispoljavanje ludila u pokretu
okultni ples malog deteta u meni
gajim san iz doba kad sam skinuo pelene i navukao miris sudbine
znao sam i znam da nisam stvoren za zatezanje kamata
medjutim postoji rec koja me dovede u stanje ravnodusnosti,
******,ma da...nije lose,moze i gore od boljeg
jedan,dva tri cetiri pet do deset je cak i previse
skromno,ne treba preterivati
osim ako volis
a volis dok ne preteras
koraci su i dalje udobni kao zenska butina u ruci
neki misle o meni
u mozgovima se setam kao na opijumu
opet
tezina kapaka me dovodi do srece
zazmuricu i ova pesma ce se zavrsiti u mraku
 
Vazduh urezan u prazninu noći,
ćutanje i samo tvoj lik u meni,
niska bisera riječi neizrečene,
žuti list i vjetar jesenji
i uspomene...Samouka
od koga smo hrabrost krali
i gdje je usput izgubili,
bili smo bolji dok smo,kao mali,
po Tašmajdanu žmurke igrali,
eto suze su za to da se isplaču,
noćne sjenke da nestanu u zoru,
a ja bez detinjstva sam isti
kao tek razvedeni muž na odmoru...
 
dog face boy:
shvatio sam
Kliknite za proširenje...

:D
Što ne znači da nisam emotivna, naravno.
Samo drugačije doživljavam.
A tvoje pesme su nešto najistinitije, i samim tim najlepše, što sam ikada pročitala.
Zbog toga najviše i dolazim na ovaj podforum; da oproste drugi pesnici - ali, šta ću, uvek sam iskrena. (Ne ljutite se na mene)

Dog face boy, od pesnika najviše volim Silviju Plat.
 
Srce moje
ne lupaj
tako brzo
sve prolazi
dolaze novi dani
novi klinci
dobro je
sve, kad se dobro svrsi
a kada je kraj
ne znas.
Posluzi se onim
sto ti je na dohvat ruke
ako nema druge alternative
isprazni se
otvori dusu
klosaru koji stoji na uglu
i ne nada se nicemu.
Ako ti je zao da ga budis
popricaj sa ogledalom
ma rade to svi
samo niko naglas
ne priznaje
zid ponekad bolje upija
kad krecis duze je
ukoliko je vlazan.
Budi uporno i istrajno
u sopstvenim teznjama
sabiraj i oduzimaj
kasnije
stize sledeci voz
da li brzi
imaces mozda
mesto u prvoj klasi
na putu
ka snovima
nek vodic bude ti
svaka zora nova.
 
savrsena noc i bezbroj
blistavih komadica neba
pada na moje ruke crvene od pisanja
cujem, u daljini neko kobno ceka
da vratim mu ukradenu srecu
i ona reka koja brzo tece
i u momentima se zadrzi u mom bicu
zaledila se.
svuda je bol sto tegli i pece.
doslo je do vrata, steze...
vreme je za beg kroz ovo snezno vece.

eto nesto i od mene..pozz svima
 
rekla mi je da cita Sofijin svet
posle smo se prepirali ko je nazvrljao to pismo
drzala je vino sa dva prsta u maloj cashi i nosila je dugacke stikle
plava kosa ,oci su joj pecat sexsualnosti
ja sam joj rekao da mi se svidja njen stil
dobio sam ostricu noza direktno u mali mozak i udarac ..pa..ispod pojasa
mislila je da zelim da je zaledim u slici opasne cice iz pakla,fatalne macke sa tetovazom na ledjima
osamucen potegao sam rezervoare maste koje sam izvukao iz vizije o divljini
prljavi trikovi prljavog provincijskog pacova
lokalni ker nanjusi svezu krv
suptilnost je kljuc puteva ,aha...
nasi duhovi su se izvijali iz pogleda ispod oka
trazili su pogodan teren za konacni obracun
metkom senzibilnosti usao sam na momenat u njenu patnju i uspeo da izvucem osmeh
umorni posle obracuna ,opustili smo ramena,barijera je srusena
ona je povukla andjele iz igre i odbrana je pala....
sledio je konstruktivan razgovor u noci,ispijanje alkohola...
i dalje ne znam ko je napisao Sofijin svet
ali siguran sam da je imao stila.....
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
“Mali princ” svačijeg detinjstva
Odgovora
8
Pregleda
225
Nina
Nina

Back
Top