Trn i pepeo u sluzbi uzvisene Ratnice
Sve sto je vise padala prema zemlji, to je vise tezila da se visoko uzdignute glave i sirom rasirenih krila vine u nebesa. Kroz glavu joj je prostrujala misao: "Sto je vise padova, vece su sanse za uspeh."Ona je padova imala bezbroj. Svi oni zajedno, ucinili su je prekaljenom ratnicom i vecitim borcem u visestruko znacajnoj borbi pod zvucnim pseudonimom: "Zivot".
Cin pada i nije bio tako zastrasujuci, kao sto je ocekivala. Ustala je otresajuci pepeo i uklanjajuci trnje duboko zabijeno po celoj povrsini njenog tela. Ali sitne cestice ostale su daleko ispod povrsine. Njih je bilo nemoguce ukloniti. One su nevidljive, ali vraski peku i stvaraju nepodnosljivi svrab. Ipak, bol je osecaj, koji smeta nejakima, ali ne i njoj. Ona je na njega naviknuta i resena da ostane daleko iznad toga.
U sledecem trenu, paukova mreza proslosti, neumoljivo se rasplitala oko nje i svojom celicnom snagom je hvatala naivne musice licnog ega, razdiruci joj dusu i um.
Shvatila je da to tako mora biti, zarad visih ciljeva. Pustila je paucinu da se rasplice oko nje, pepeo da grize i trnje da pece. Spoznala je tajni obred prociscenja i uzvisenja duse.
Pogledala je visoko ka nebu. Bilo je podne i sunce je przilo najvecom zestinom. Nije mogla da se odupre neverovatnoj zelji da se duboko zagleda u sunce. Njene oci su bile spremne na taj cin, bas kao i njena dusa. Visoko uzdignutog pogleda, jos vise je uzdigla ruku u kojoj je cvrsto drzala koplje, svesna svoje amazonske vestine. Cvrstim i odlucnim glasom je izgovorila: "Za Mene, nema drugih bogova. Sve su to price za malodusne i priproste ljude. Meni nije mesto medju njima, jer Ja sam svoj bog!"
Posle tih reci, nosena snagom novoizraslih belih krila, odleprsala je prema horizontu, daleko, u nova iskusenja i zivotne pobede.
