>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
epizoda-3-
-O,dobro vece!
-Dobro vece,dijete!
-Divno vece,zar ne!?
-Jest` vala bi bilo lijepo,sam` da nije ovog rata!(poce da se osvrce)
-Rata?
-Da,rata…Kad sam vec kod toga:dijete,sta ti radis ovde,sama u ovo doba noci?Zar se ne plasis ovih ubica?(trze se i odmaknu se od vrbe koja je bila vrlo kriva)
-Kojih ubica?
-Ja,eto posao da kazem Zivomiru, da je njegov odred kod Protinog mosta, i da treba da se susretnu kod Dedinog hrasta…(namesta mantiju)
No,i ja pustio jezik na volju! Da l` ti nijesi jedna od onih?
-Kojih?
-Kako kojih?Cija si ti?
-Kako cija?
-Ko su ti roditelji,dijete,…Reci i nemoj me zadrzavati:ja imam veliku cast,…poslao me Djordje da javim kako smo izvojevali veliku pobedu,
na Misaru polju sirokomu!(gleda na sat)
-Nemam,…ja nemam,…roditelje! Sama sam na ovom svetu!
-O,jadno dijete, da l` ti Svabe nijesu ubile roditelje!?(pomilova je po kosi)
Gde zivis?
-U onom selu! Tamo gore!
-Eeeh, i ja sam krenuo bas tamo gore,cuo sam da gore zive neki mnogo dobri ljudi,Grci koji ce nas nauciti pisati…(Trazi nesto po dzepu i vadi neki papiric) Kod koga zivis?
-Kod gazde!Ali ja znam da pisem!
-Eeeh,dijete ne budali,gde ces ti tako mala znati,a ni ja ne znam dobro,… i ja idem kod vladike,nosim mu godisnji popis…(iz drugog dzepa vadi nekoliko novcanica i popljunu na prst spremajuci se da ih broji) …Dobro rodilo grozdje i lijepo ce nam vino biti!Nego,dijete kako se zove taj tvoj vladika?
-Pa,…gazda!
-Ne znas kako se zove?Auu,pa ne znam ni ja ko je taj Neznani junak(Prebroja i sapnu:deset)!?Sta cemo sad?
-Ima on sina!
-Dijete, nema on samo sina,no i oca i Svetoga duha.Sveto Trojstvo!(pogleda u nebo na kojem se izvirivao polu-Mesec).... Kazes sina? A gde je on sada?
-Eno ga tamo u travi,iza onog drveta,kleci na kolenima!
-Zasto?(opet poce da broji onu suskavicu,i prosaputa:trinaest!)
-Tako mu je naredjeno!
-A zasto mu je to naredjeno?(opet se poce okretati na sve strane,kao da ocekuje da neko naidje)
-Da bi se molio!
-Ahm,to je dobro,treba se moliti!
-Hocete da Vam kazem molitvu?Znam je napamet!
-Bice mi drago da je cujem! (i opet iz levog dzepa vadi onaj izguzvani papiric,i nesto procita pa svu paznju posveti molitvi : )
-O Boze,oce svih otaca,
molim ti se da ne dobijem jos kojeg brata,
ne dozvoli da mama i tata,
zgrese i mene osude
da kroz zivot idem peske!
-(Pop opet cas gleda u devojcicu,cas u papir)Iju,sacuvaj me,Gospode Boze! Kakva je to kletva! Vestica!
-Nisam ja vestica! Oce,je l` vam dobro?
-Moracu tvog vladiku da naucim moralu i molitvi…Nije vas dobro naucio!
-Iza kojeg drveta je taj mali mucenik?
-Pazljivo s njim,ne bih volela da ga na bilo koji nacin povredite…
-Ne brini se,dijete…Bog ce mi pomoci! A tebi evo ovaj papiric i uci pravu molitvu i moli se za bliznjega svog!(daje papiric devojcici,ali papir je beo,…nista ne pise na njemu)
-Dali ste mi pogresan papiric,pravi vam je u desnom dzepu…(pop vadi novac i ne gledajuci daje ga devojcici,uzima papiric i tiho prosaputa: dvadeset cetiri i zadovoljno se nasmeja i krete ka oborenom stablu,iza kojeg se skrivao decak,…i kad je bio skoro sasvim stigao,jos jednom pogleda na sat)
-Sine, nemoj se skrivati! Ne plasi se!Ja cu sve srijediti za vas dvoje!
-Stvarno?
-Naravno! Ona ljupka djevojcica mi rece da su tvoji roditelji krivi…
-…Ali,..ali ja sam mislio da ona nece zbog…
-Barem da nije htijela,sad bi sve bilo lakse…Ali sve mi je izrecitovala,…I nista se ti ne brini,no ja moram pozuriti! Reci mi kako se zove taj tvoj otac?
-Moj otac? Petar!
-Lijepo ime,a nakaradan covijek!Nego , `ajte vi djeco dolje do namastira i recite da vas salje otac Sava,a ja odoh da ocitam molitvu tvojim roditeljima!
-Manastira? Dole nema nikakvog manastira!
-Kako nema,ta ja otle dolazim?
-Taj manastir je porusen u ratu,pa stari mi je pricao o toj zalosti!
-Kakvom ratu,dijete…Ne sluti na propast! Ta mi nikada nijesmo ni ratovali.Vidim ja da te tvoj otac nicemu dobro nije naucio,…a steta je velika.Odoh ja sad! A vi `ajte i ne igraj se sa takvim stvarima!
epizoda-4-
-Domacine!?Domacine!?
-Dobro vece,oce!
-Eh,sine ne krsteni!
-Izvolite,udjite,molim Vas,…sedite…Kojim Vi dobrom kod nas,oce?
-Na zalost ne donosim dobro,ali se nadam da cu dobre vijesti poneti iz ove kuce…
-Kakve vesti,oce?
-Prvo da Vas pitam za zdravlje i zdravlje vasih ukucana!?
-Hvala, dobri smo svi!
-Neka je Bogu hvala!
-A vasa supruga i vas sin?
-Dobro su,dobro su
-Ne,nego gde su Vam zena i djeca!?
-Koja deca? Ta ja imam samo jedno dete?
-Nemojte tako,ipak ona Vam je cerka i treba da joj se obracate kao svom sinu sto se obracate...
-Ali to nije moguce! Kako Vi znate za to?
-Ja sam Boziji izaslanik,meni se ljudi zale,ispovijedaju,jer imaju povjerenja u mene,pa mnogo znam...
-Ali rekla je da nije rodila,sta sad hoce!? Kako sada ? Sta da radim,oce? Djurdjija ce me sigurno napustiti,kada bude cula da sam je varao,a ja je volim,...volim je kao prvog dana kada smo ostali sami pod polu-Mesecom u ocima,sedeci zagrljeni na onim rusevinama, onom svetom mestu,medju onim srusenim zidovima manastira,...oce eno tamo dole !
-Ne znam ja to,dijete na koji ti grijeh mislis,...ali vidim da si vrlo grijesan.
-Kako? Tako mi sina moga rodjenoga,to je jedini greh koji mi Djurdja nikada ne bi oprostila.
-Kad spomenu sina,Petre,reci mi gde je on sada!?
-Eno ga spava,vec odavno!
-Pokazi mi njegovu sobu!
-Mislim da to ne bi bilo mudro ,oce!
-Zasto?
-Ako ga probudimo sada celu bogovetnu noc nece oka sklopiti!
-Lazes me Petre,grijesnice!
-Ne lazem ,oce...evo pokazacu vam njegovu sobu,...ali samo polako i tiho!
(odlaze,polako se penju uz stepenice i razgovaraju: )
-Reci mi Petre:Jesi li ti krsten u crkvi?
-Znate,moj otac je bio okoreli Komunista i nije nas krstio u crkvi,ali sada kada nema vise Komunizma ja cak jedino u Boga i verujem...
-Ahm,lijepo-lijepo! No rece ti tu rijec: Komunista! Sta to znaci?
-Pst! Evo nas stigli smo! Ovo su vrata,od njegove sobe,...samo polako provirite i uverite se
n spava!
(Pop odlazi do decakove sobe...Kroz paucinasto prozirni veo mraka,prosaranog svetloscu iz hodnika,a oivicenim nejasno krivudavom linijom preslikane ivice vrata naziralo se telo ispod pokrivaca....Tako je bezbrizno spavalo i sanjalo,i necujno disalo kao da je sav teret ovoga sveta nosen poput perja neke rajske ptice...E tek se tada otac Sava zabrinuo...Isprica otac Sava Petru sve sto mu se desilo,a Petar iznese vino i suvo meso da prezalogaje malo.Otac Sava izvadi iz levog dzepa parce belog papira,na kojem nije pisalo nista i poce da prebrojava,...i dugo mu trebalo da prebroji,ali i kada je najzad uspeo,samo je odusevljeno prosaputao dve hiljade sedam)
epizoda-5-
-O cemu razmisljas?
-Nije mi jasno gde je taj pop!?
-Da,stvarno ?
-Kao da ga cekamo citavu vecnost!
-I to jos na ovom jezivom mestu…
-A tek je juce otisao!
-Mozda je i prekljuce otisao! Ne znam ja sam totalno pogubljena!
-Olja,…A zasto mi njega cekamo?
-Kako to mislis?
-Lepo,zasto nam je on toliko potreban?
-Da ne bismo nacinili greh!?
-`Ma sta je uopste greh?
-Ne znam!
-Ni ja!
-Je l` me zelis i dalje?
-Jos pitas!
-Dodji,…Ne treba nama neki blesavi,pijani pop…
-Opet ogovaras ljude iza njihovih ledja!
-Mozemo i bez njega da budemo sami i bez igde ikoga…
-…Zaljubljeni…
-…i bez krova nad glavom!
-…pravedni ili gresni…
-…samo sta ako ga opet sretnemo?
-Necemo!
-Kako znas?
-Nece nas niko nikada naci!
-Ne razumem! Je l` to znaci da putujemo odavde zajedno i …
-… pesice!Da, samo ja sam od danas Djurdjija,a ti si Petar…i putujemo ,zajedno…goli i slobodni.
-A zasto da menjamo imena?
-Ne moramo,ali ja ne mogu da budem slobodna jer nikada nisam zelela da se zovem Olja,to ime mi je nametnuto…
-Bas kao i ovaj zivot…Znaci li to da samo treba da se naviknemo jedno na drugo i …
-Da,ljubavi!...I to je zivot,…i nista vise nije bitno!
