Mali virtuelni klub pesnika

  • Začetnik teme Začetnik teme BAUK
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
TAMA TAMJANA I PLAVETNILO PLACA

Ulice skoro prazne,
a u meni se toliko toga skupilo.
Nadjose u meni mesto oni,
sto stolecima razdvajase,
oni, zbog kojih su reke
crvenom vodom natapale ravnice,
oni, kojii Zid Placa sazidase,
i sedose da se krvlju i suzama
pokajnika, siromaha i nesrecnika,
za istim stolom, opijaju,
oni, sto jedan na drugog reze
"ja sam prvi dasao!" i
navijaju svoje satove
na razlicito vreme.
Zajedno i slozno,
u novinama,
crnu hroniku citaju,
pozelenelih lica od mrznje,
ali jedan nad drugim,
kada usniju,
bdiju...

A sta da radim sa svima njima?

Ono sto od mene ocekuju.

Molim im se!

Molim se za dan,
u kome nece, jedno naspram drugog,
stajati belo i crno,
vitlajuci kosu smrti
pred andjeoskim perom.

Obavija me tama tamjana i plavetnilo placa...

 
Kradljivci!

Vratite moj osmeh!
Na njemu su najlepše usne
koje je Ljubav ikada videla!

A voleli smo oboje taj otkaz srca
u krevetima na rasklapanje
i bajke sa predumišljajima elegičnosti
što uvek se zaplaču u najsrećnijem času.

A voleli smo oboje jame od strasti,
žurili smo da zakasnimo na rastanke,
krpili smo se dodirima, mesnatim zubima
i oproštajima
jer se ovo nikad neće ponoviti.

I nismo umeli da stanemo
kad smo se u voljenje zaleteli.

I kad smo plakali,
nismo očekivali olakšanje,
već dobijanje odgovora
na uzavrela pitanja sutrašnjice.

I kad smo drhtali,
drhtali smo da upamtimo
naše jedino Danas.

I kad smo se smejali,
to nije bilo nekakvo
produžavanje života,
već njegovo skraćivanje,

ni bezazleno
(a bezizlazno)
unošenje kiseonika u pluća,

bilo je to jedno posthumno odavanje počasti
svim onim prekrivačima
što su imitirali svodove i zvezde
nad nama, posrnulim.

Kao da nikada ranije nismo videli Ljubav.
Kao da nas Ljubav nikada ranije nije videla.

I kad su nas opominjali oni,
kradljivci retkosti,
da će doći po naša prelamanja u svetlost
i razapeti naše elastične snove,
da će nam ukinuti povratke,

na to smo se samo nasmejali.

Na to smo se poslednji put nasmejali.
 
Vreme kada sam mogla da umrem od Ljubavi

U mom životu
bilo je
jednom
Vreme
kada sam mogla da umirem
od
Ljubavi
Ono najdirljivije je
da se sve desilo
bez upozorenja
bez predosećaja
(ako prećutim Ogrlicu
napravljenu od skazaljke)
i takvom brzinom
da bih već morala
da se mešam sa fizikom
(što bi bio nedoličan
i kukavički pokušaj
da se nedozvoljenim sredstvom
zašije džep
u kome je čuvana
Sreća)
Bio je kraj oktobra
i moj prvi rođendan
bez haljine
i poklona
Skitala sam
u farmerkama
širokim
izbledelim
na bretele
i udobnim
i u plavom džemperu
predugačkih rukava
i toplom
I nisam bila baš mnogo umorna
ni tužna
Jeste
Bila sam usamljena
ali nisam plakala
Samo sam
eto tek tako skitala
Mogla sam još uvek
da čujem nečiju sestru
kako na klaviru svira
Romeov deo tuge
onako kako ga je
zamislio Rahmanjinov
I bile su tu i Magla
i jedna Ljuljaška
sa još čitkim pozivnicama
pažljivo ispisanim
još u prošlom veku
Mojim rukopisom Devojčice
Prvakinje
Koja je pre pedesetiosam dana
krenula u školu
Koja je tek naučila slova
ali sva
čitavo jedno Sazvežđe azbuke
Koje sam toga Leta
sasvim slučajno
pronašla u stripovima
i dešifrovala
u Alisi u zemlji čuda
I ja sam skitala
najednom sam bila
jako visoka
i nisam znala gde sa rukama
Nikada više neću
da volim rođendane
ni svoje
ni tuđe
To sam čvrsto odlučila
Iako mi mnogi kažu
Da je to baš zgodna
fina
i olakšavajuća stvar
Što je za mene izgubljeno
Vreme kada sam mogla
da umrem
od Ljubavi.
 
Poslednja izmena:
Nova elipsa sunca

Ti si sada naj-ja i bolno smo slični
planina si gorda a ja med-brežuljak
ti nebo u vodi,vrtlog nepomični
ogledan u meni glatki najnežuljak

i bol nam je nova,tako slatko ista
slepa razdaljina dva stopljena dlana
moj veliki nevid u oku ti blista
suzu dok mi vraćas večno nasmejana

u mojim teg-nogama hodovi ti leže
put u oblake pred tobom se radja
stopogledna treptis dok pred nama beže
krmanoši od ljubavi potonulih ladja

sa ramena bacamo ogrtač od rana
da hodamo putem ojačanog sunca
tvoja je svetlija,moja tamna strana
jer sada od sebe dva smo mi begunca
 
Ti si stvaran
Nisi satkan od vilinog praha
Neces izbledeti kad protutnji noc

Znam te i osecam

Isti vazduh udisemo
Istim ulicama koracamo
I jedno drugom tragove brisemo

Iz ociju mi bezis

Izlazis iz svoje koze
I moju glavu zaposedas
Samo tvoja sam

Predala sam se

Ti si moj
Bela zastavica svetluca ti u ocima
Ali sake ostaju prazne

Moja sloboda je orobljena

I slutim da je ovo
Na neki cudan, vanvremenski nacin, ljubav
Prokleta ljubavna agonija
U kojoj imam samo odbegli mir

Nemam veru
Ne zelim da odem
A cekati ne umem
 
--------------------------------------------------------------------------------

Ja cu da,zbog tebe,sada tamo krenem.
Tamo gde jos nikada niko krocio nije.
Kao ruza bez vode,ako treba,da venem,
onako kako nije niko nikada ranije;
da zadrzim oblake sive da ti dusu ne pokriju
i sakriju lepotu tvoju i deciju cistocu.
Ja cu od sveta da te branim krvavih ociju,
za tebe i da ubijem,da znas da hocu.
Zbog tebe cu ja reke da nateram da stoje,
da ti kroz zivot prodjes bez bola i tuge.
Da zelja imas mnogo,da ne mogu da se izbroje,
ostvaricu ti sve po redu,pa i neke druge.
Za tebe cu ja gorko da placem u tami,
samo da ni jedna tvoja suza ne padne na tlo.
Kao prvo mace paceno u vodu,u nekoj jami,
tako da patim,samo da tebe ne dotakne zlo;
da hodam po vatri stopala bosih ako treba
i stojim u mestu dok sve mi se raspada i gori.
Boricu se i da ne znam kakvo zlo odakle vreba,
onako kako se samo majka za svoje dete bori.
Evo,ja cu da klecim da kolena ogulim do kosti,
neka me svesnu odvedu tamo gde vode lude,
samo da tebi se i greh koji nemas oprosti,
samo da tebi,moja mila,samo da dobro ti bude.
 
Poslednja izmena:
Ringispil zivota...muzika u zaboravu
Lljudi zalutali...gledam ih likovima bljedim
Oci bez sjaja...i samo jedan zagrljaj
Na ivici ograde pored ringispila stajala si ti
Ruke u dzebovima...srce koje u nemiru kuca
Kako su ljepe visine kada ih sa zemlje gledas?-pitao sam
Osvrnula glavu...a na licu ociju nije bilo
Zar je moguce da sam opet zalutao...?
Sto to traze svi ovi ljudi ovde?
Zapuhao snazni vjetar....sunca nije bilo vise
Slika ringispila kako rotirajuca scena u teatru... promjenila se...
Svuda oko nas drvece...i tama
Nosila si bjelu bluzu i neke farmerice...setali dugo kroz drvece
Cudno...nisam cuo niti jedan zvuk...ni najmanju kretnju
Stani!- rekla si mi
Stajali jedan naspram drugog...a ti si svoja pitanja pocela
Nisi me pitao koja sam ja?
Zosto se mene ne bojis?
Sa svakim pitanjem isla jesi jedan korak unazad...
Zar ne znas da nismo slucajno tu?
Nista nije slucajno...
Kolko jos...?
Prvi zrak mjeseca osvetlio mi tlo...
Zasto je toliko dugo nemalo?-pomislih
Video ambis iza tebe...podao ruke
Nestala si sa rasirenim rukama...vratices se!
Slika ponovo rotira...scena sa zavrsnim recima
a ja duboko u tvojoj glavi...volim da budem tamo...i kada nisi tu
Zar ne mislis da smo...samo lica bez ociju?
 
"Mesec okusom cimeta"

Mesec okusom cimeta...i jedan ispracaj
Kako je vazduh redak kad ga disem
a gledam te na zadnjem sedistu auta
Nacrtao srce na zamagljenom mucnom prozoru...
a ti podala ruku i osetila mi lice
Srce koje je tebe cekalo na terminalu kao noc sto sunce ceka
Napokon da osjetim ljubav...kao zedan vodu
Dah stao,srce zakucalo kao treptaj oka...
i jedan zagrljaj
Kako da desifriram reci bez izrazaja?
Ruke su igrale uz svaki trzaj tvoje duse...
na krevetu pun mirisa i etericnih ulja
nasla si se ti!
rechi,rechi,rechi...pogledi od kristala na izguzvanoj postelji
Kao svaka ljubavna prica bila bi da nije onaj vapaj...
da nije ona muzika koja nas je pratila
One izmedju reci...nenapadno napadne duse koja zna da voli!
Svaki poljubac svjetlost,svaka svjetlost vjecnost
Spajala si sebe u cjelini a ja uzivao u kreiranju moga bica
Kao skulptor uz svoje delo stvaram sebe u obliku tebe
Zalog za buducnost milo moje...da budemo ono sto ce nase duse hteti
Da damo mir ranjenim zverovima...lizemo sebi rane...
Ono nase spojeno u beskraju....
Boze...kako je volim!
 
Ana Izabela Milbenk

za Dz.G.Bajrona

Otvoren prozor jednog dana
otkriva sve sto se pisalo
Nekad. Sve te opise sitnih
pokreta zaljubljenih proleca.
Potraga tada pocinje,
prvo mojim pravom na glupost
ali i naivnost umilnu.
Trenutno shvatanje pomereno
matematicki nedostupno, lako
ipak za njen plavi hod.
Mene lako odnose sva moguca
shvatanja. Naznake smisla
strah od ruznoce, divljine.

Zaista je surov covek kada
u svom pretpostavljenom besu
zatvara prozore za sve,
pa i tako ljupke prirode
slozene beskrajno ostaju
uvek spolja, ljupko odevene
stilski nedostizne. San cesto
zaboravlja sebe, prozor se zatvara.
 
"Raskrsce"

Ako ikada prodjes na raskrsnici...upamti
Iza svakog pravca ostavices deo sebe
Raskrsticete na cetiri strane,raskomadace te
Ali...taknuce te unutra
Nema povratka,jednostavno ljubav
Izuzetaka nema,ali uvek ima svetlosti i toplote koji nas navuku na pravi put
Zvezda vodilja koja obasjava nebo u noci bez mesecine
Krocim kroz zivot kao covek koji nosi sa sobom kofere pune uspomena
I vatromet od svetlosti nosim u meni
Boje,navidum stopljene i spremne da buknu u zraku susreta
Krug sastavljen od skrivenih iskrica,zarobljenih u mome grlu
Spremne da izgovore tvoje ime ispisano u plamenu
Ponekad,samo ponekad,pokusava da izadje kroz ruke
Te ruke koje zure da se zatvore u nezasitni zagrljaj dodan u beskraju
Ostavljam svoje ruke da spokojno miruju,i uvek ispracam te noci spojene u nedogled
Divno je zamisliti tebe pored mene
Divno je biti sa tobom i kad te nema
A...na tvome licu tragovi sinocnje borbe duha
U mojoj dusi jos jedan predizvik da izdrzim...
Da opstojim na ovoj vetrometini punoj predizvika...
Sitnih reci i prica bez ikakvog znacenja
Kakva je ta dusa?
Kakvo je to srce?
Kako je lako imati tebe po snovima i uzdasima
Kako je tesko znati da nisi moja
 
Poslednja izmena:
"Skalpel"

Kuda sam ja krenuo?
Zasto mi ne kazes,kad vec znas...
Pijem zadnje gutljaje cese pune ludila
Gledajuci tebe...
Sedis i gledas u meni,kako uzivam u tebi
Sunce puni moje mozdane celije,a ti cekas noc
Kao da znas da ces tamo biti porazena
Golo telo na koljenima svojim i ruke ukrstene oko vrata svoga
Pijes svaku kapljicu duha moga...kao ostatci zadovoljstva...tvojeg
Spremam svoj skalpel da malo krvaris
Da ostavim luznu u glavi tvojoj
He...ne znaju da ti srce svoje slusas
Ostaces moja do kraja...u tvojoj zelji da mene pokoris
Zar ti jos nije jasno da nam rastanak sledi?
Ono sto ja zelim budi strasti tvoje
Svaki gutljaj...lepota u grlu mom
Svaka rec moja,skalpel za dusu tvoju....
Razmazeno,drsko,arogantno...
Suze kaplu na mome srcu i daju mi ljubav...
Kako ljepo znas da places!
Ja cu sada tebe da gledam,lepoto moja
Igru reci zamenicu sutnjom...
Tvoju dusu mojom!
 
Poslednja izmena:
Reci mi
pišeš li još
onako
kako se ja smejem
ili plačem
ako mi roletne nisu pokvarene?
Reci mi
Kako si preplivao
ovu zimu?
Zvoniš li
još uvek na uzbunu
sredom posle pet
Kada pošten svet
uživa
u tri puta pet minuta mira
zasluženih
posle zimskih sarmi
podgrejanih od juče?
Reci mi
dok prolaziš
zajedničkim stepeništem
podgrevaš li ukradenu porciju suza
nekim sećanjem
ili isčekivanjem
Tebe i mene
u šumi
boje šume
Ispod bora
što tako bogato miriše na bor
Odmaramo li se
jedno drugom
u zagrljaju
Nezaslušeno
sasvim neprikladno
i besramno
Sem u očima Sojki
koje samo za Nas
prekidaju partiju lova
na sitne ptice
Taktične grabljive Sojke
One znaju
Ljubavnici moraju biti surovi
I zato
sa vrhova borova
Namiguju nam
namiguju nam
Ne sasvim sigurne
da smo shvatili
tajnu
 
Poslednja izmena:
Reci muce moje telo
Kao bich po ledjima mojim
Svaka rec jedan udar
Svaki udar jedan korak napred
Znas..uvek sam se pitao kako to da nase ranjene duse zele jos bola
Upitnika nije bilo...samo jedan uzdah
Kakvi smo mi pacenici,kada idem stazom razbijenog stakla?
Nekada ju je dosta,nekada te ponese visinama i svali na zemlju
Prolaznika ce uvek biti,a njihove duse nasa hrana
Jedemo ostatke od juce
Ukus ostade ist
Kao da si ga sada pravila...
 
"Igra kamencica"

TRI KAMENCICA U RUCI DRZIM
VRTIM IH I OSECAM NJIHOV OBLIK
GLEDAM TE DOK SPAVAS...
KOTRLJAJU SE ONI U MOJIM RUKAMA KAO MOJE RECI IZ NESANICE
KAKO SU GLATKI...KAO OBLINE TVOGA TJELA
PUTOVAO NA CASAK KROZ ZIVOT I OKTRIO DA ZNATI VOLETI
JESTE MAGICNA DARULJA KOJU ODUVEK NOSIM U MENI
JEDAN JE BEO,DRUGI CRN,A TRECI MESAVINA TIH DVA UZ VATRENU BOJU TVOJE KOSE...KAKO JE MEKANA
BEO ZA TVOJU DUSU,CRNI ZA TVOJA STRADANJA A ONAJ SARENI DEO NECEGA NASEG...
BESMISLENU IGRU MOMENATA DRZIM U RUCI I UZIVAM U TVOME SNU...
KAO RIBAR KAD ZEPLETE SVOJU MREZU U VODI CEKAJUCI SVOJ LIK KAO LOV
POKUSAVAM DA SNIMIM SVAKI POKRET ORIGINALNE LJUBAVI U TEBI...
NEKA SE VREME ZAUSTAVI,NEK BOGOVI CUTE,A TI MIRNO SPAVAJ
KAKO JE DIVNA I TISINA KADA TEBE GLEDAM...PODAO SAM RUKU NA SVILENOJ KOZI DA TE JOS SAMO MALO MILUJEM
KAMENCICI SE TOPE...MOJA DUSA TRNE U OBLIKU TVOM
ZELIM DA NESTANEM...DA BUDEM DEO TEBE...DA DUSU SVOJU ODMORIM...DA ME NEMA
MINUTI SU BLAZENO LJULJALI MOJE TJELO...NIKAKO DA SE SNA SVOGA UHVATIM...
USNE ZA LJUBLJENJE,A TJELO STVORENO ZA GREH
DUSA ANDJELA...TAKO RANJIVA I SAMO MOJA
ZASPATI U KREVETU TUDJEM...BITI U ZAGRLJAJU NEKOGA KOGA TAKO MALO ZNAS...
KAKVI SMO MI PACENICI...STO VRISTIMO ZA LJUBAV
BESMISLENE LUTALICE NA KRILIMA MUZIKE...NOTE KAO 1..2..3
LJUBAV KAO 1...2...3
CRNI KAMEN NA TVOJOJ GLAVI,BJELI NA TVOJU DUSU...A ONAJ VATRENI U TVOME SRCU
TOTEM LJUBAVI U MOJIM RUKAMA...MOJE SRCE PULSIRA U RUKAMA TVOJIM...ZRELA LJEPOTA U OCIMA TVOJIM
VODA OBLIKUJE KAMENJE...NOSI IH...NEKIM RUKAMA...KOJE ZNAJU DA IH MILUJU
 
Poslednja izmena:
Joshua_Tree:
Reci muce moje telo
Kao bich po ledjima mojim
Svaka rec jedan udar
Svaki udar jedan korak napred
Znas..uvek sam se pitao kako to da nase ranjene duse zele jos bola
Upitnika nije bilo...samo jedan uzdah
Kakvi smo mi pacenici,kada idem stazom razbijenog stakla?
Nekada ju je dosta,nekada te ponese visinama i svali na zemlju
Prolaznika ce uvek biti,a njihove duse nasa hrana
Jedemo ostatke od juce
Ukus ostade ist
Kao da si ga sada pravila...
Kliknite za proširenje...

Kada reči
postanu
mučitelji
Hrabro se sagni
Putnične
Sa svoje teške staze
pokupi malo stakla
i slatko sažvaći srču

Proveren lek

Videćeš
kakva će pesma poteći
nitima tvoje krvi
istkana
 
majalibre:
*************
Po navici
oživim u ovo doba dana
i ubrzam metabolizam jer
startovanje mojih projekcija
programirano je
kada se začuje
gong gladi
i iz ovakve perspektive
zapitam se
da li je
Majakovski
ikada bio sit
ili Antić
koliko li mu je
bio nepoznat termin
utoljenje?
Eto istina je
jer i
Veliki On
se prošle godine
negde u ovo vreme
prežderao
i od tada
je nekako prestao
biti pesnik
u zamenu da postane
sve ostalo
što treba postati
za jednog
ispunjenog života.
Svojim očima nisi video
i zato nemoj mi posve verovati ali
Veliki On
više nije isti
od kada je okusio
sufle od čokolade.
Kliknite za proširenje...



Proli kupinovo vino
Džaba mu šećer
i boja ratnička
i nežnost devojačka
Naljuti se i na Majakovskog
i na Jesenjina
To što smo
samo zgrčena gomila žila
Naša je srebrna strana
čak i podivljalog meseca
Draga
Ja sam se vratila
Surovošću
Nežnošću
Slašću
žrvom kupinovog vina
prizvana
 
"Ime ljubavi"

Pomislila jesi
da si mocna upravljati ljubavlju...
Bojama njenim svetlost mraku da doneses
u lepoti njenom
Zaslepljena od te pomisli propala si u gresku
Ljubav jeste jaka i plemenita stvar
Niko je ne moze ubiti tek tako...iz dosade
Da nju menjas kako ti pozelis?
Precekacete nasmejanom lepotom
Pogledaj malo,mila,okolo nje
Videces koliko gresis...
Umesto stradanja i pustosti nacices tamo
Smeh i radost
I jedne ruke koje zure u njen zagrljaj
I ne pokusavaj...samo cuti i osecaj
Neces je povrediti...bice je tvoje to
Promenices se
Uostalom
Ljubav nosi ime vasega roda
ZENSKO JE IME LJUBAVI
Stvoreno da nas muskarce pokosi i pleni...
I sad
Kad te gledam tako moja
Pozelim da budem deo vecnosti
IME VECNOSTI JESTE I IME LJUBAVI
 
Poslednja izmena:
"Bilo bi dobro"


Bilo bi dobro
Da imas noci umesto dana tvojih
Bilo bi dobro
Da budes ono malo milovano u rukama mojim
Bilo bi dobro
Jos samo jednom da mene osetis
Kako bi to dobro bilo,milo moje
A ja volim
Da ti u vrat disem
A ja volim
Da nemir tvoj osetim
A ja volim
Da budes sad i tu
Zazmuri
Kada ovo citas...
Dodirni me
Kad me u srcu tvom vidis
Zazeli mene
Kad ti usne u nemiru trepcu
Srce nece nikako da stane,nase duse kolutaju se oko kreveta naseg
Velika zelja za strast?
Nek je...lepo je
Kapljice strasti teku kroz nasu kicmu
U trenutku orgazma
Cuti...ljubi...voli
Gledamo sebe u ogledalu...
kad se ljubimo
 
Poslednja izmena:
MI


Moj otac
okopava baštu
pravi se da ne primećuje
kako se svet ruši oko nas
kako se magla spušta
kako trunemo
zato mi govori blagonaklono
Ti uopšte ne paziš
gde stupaš

višnja u našem vrtu
cveta





SAZNANJE


Posmatram oca čita novine
voli da je u toku događaja
ja govorim kako je sve to
crno- humorna farsa
kako svet nikamo ne ide
visimo o nit sveopšteg samoubistva


Otac ostavlja novine
posmatra me s ljubavlju
govori mi
kada pređeš na drugu obalu
kada rasvetliš belinu dana
kada osetiš na leđima
breme života
otvorićeš
sumorna vrata saznanja
 
Poslednja izmena:
I mozak truli kada su oko tebe samo garez i smrad
koji kao da postaju normalna tvar svakidasnjice
kao da je to nesto sto se podrazumeva...
I mozak trazi podsticaj da zapocne tkanje idile
i izlivanje euforije u izbledelo mi lice..
I ja mu, kao zrtvu na prastarom oltaru,
prinosim svoje telo,
svoje dane i celinu pamcenja
samo zbog par sati harmonije.
I navikavam se na tu iskrivljenu sliku
koju mi on daruje.
I mozak je tu.
A kao da nije.
Isitnjen na komadice seli se
u svaki moj dan ponaosob.
I polako se gubi zaokrugljena celina licnosti.
Ostaju samo cestice.
 
Ovo je starinska priča
O ljubavi koja je pala
od smeha
na prvu reč
A ne na prvi pogled
kako to već danas biva
Ovo je istinita priča
o jednoj devojci
koja nikada nije morala
da se češlja
i jednom dečaku
koji je zaslužio
da nikada ne odraste
Samo da bude
drag i pošten
i da nikada
nikom
nigde
ne ostane
ni paru iskrenosti dužan
Što njemu nije
padalo teško
jer jednog dana Gospodnjeg
baš takav je rođen
Ovo je priča
o devojci koja je morala
da ode
Pomislićete
takvih priča ima mnogo
Ali ova se po svemu razlikuje
od svega što ste čuli
Jer nije ni zrno teška
ni suzu tužna
Ova devojka je umela
da prepliva more
da se preruši u gusara
da napravi dirižabl
od najdraže haljine na cvetiće
I sve to je naučio dečak
Jedne noći
naizgled sasvim obične
Dok je njihova ljubav
pravila savršene krugove
na fotografiji
večnočnosti.
 
"Na odlasku"


Na odlasku
Pozeleo sam da dotrcim ka tebi
Da budem dete u rukama tvojim
Pozeleo i stao u mjestu...ah,te puste zelje
Reci su ostale u meni
Neiskazane reci...
Kao pesma nedopevana
Samo tvoj sapat i...
Moze li sad neko da mi pokaze put...
Nazad da se vratim
Da vratim vreme
da ti nebudem smetnja
Stao sam pored jednog prolaznika i podao ruku
Izgubila se u tom metezu...
ja opet...sa tobom
Slusao sam tvoj ritam srca...
Ne gledajte mene ljudi
Ja sam samo prolaznik...
Krikovi duse koja place....
Od puste zelje da bude voljena
Zasto te imam kada te nemam?
Zasto si tu kad nisi moja?
Osecam svoju dusu kako putuje i ne zeli da stane
Stanica moje duse jeste i moja zelja...
He...kao da me neko pita koja je moja zelja
Zelja je da me zagrli
I da mi kaze...trebas mi!
Shovske smo mi figure u ocima bozjim
Sicusne siluete u univerzumu zvan krug
Tumaramo kroz tamu trazeci svoju tugu
...saputnik nase srece
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
“Mali princ” svačijeg detinjstva
Odgovora
8
Pregleda
225
Nina
Nina

Back
Top